Izdvojeno Politika

Svi problemi sa vladavinom prava i stanjem demokratije u Srbiji iz Izveštaja EP

Evropski parlament u Strazburu; Foto: Evropska unija

BRISEL / BEOGRAD – Evropski parlament usvojio je 25. marta izveštaj o Srbiji, koji je kao retko koji dokument iz EU odjeknuo u domaćoj javnosti, pre svega zbog pominjanja konkretnih afera Krušika, Jovanjice i Telekoma, kao i slučajeva nedavnih napada na KRIK i Crtu.

Izveštaj koji je usvojio Evropski parlament ima 107 članova, neuporedivo više u odnosu na prethodni izveštaj iz novembra 2018, koji ih je imao svega 31. Povećani broj članova ukazuje na veće interesovanje evropskih poslanika za situaciju u Srbiji, ali i veliki broj događaja i kontroverzi koje su se u međuvremenu odigrale u Srbiji.

Izveštaj sadrži i pohvalne i kritične delove. Pohvalni delovi odnose se na učešće Srbije u regionalnim inicijativama, poboljšanju položaja nacionalnih manjina, konstruktivan pristup dijalogu sa Prištinom i otpočinjanje procedure regulisanja položaja istopolnih zajednica. Takođe se pozdravlja napredak Srbije u oblasti ekonomije i ispunjavanja ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU.

S druge strane, delovi na koje je vlast reagovala izrazito negativno, a opozicija i civilno društvo ih pozdravili kao objektivnu ocenu situacije, odnosili su se na takozvane političke kriterijume za članstvo, pre svega vladavinu prava i stanje demokratije. Preko 10 članova Izveštaja izrazito su kritični prema situaciji u određenim oblastima.

Vladavina prava: Rešiti afere Krušik, Jovanjica i Telekom

Bez sumnje najpoznatiji član Izveštaja o Srbiji u javnosti je član 24, u kome se pominju konkretne afere vlasti Srpske napredne stranke.

24. Evropski parlament poziva Srbiju da pruži uverljive rezultate, uključujući održiv bilans sa efikasnim istragama u oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno u slučajevima sa visokim nivoom interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija, i da poboljša svoje dosadašnje rezultate u istragama, podnošenju optužbi i osudama u slučajevima visoke korupcije, uključujući zaplenu i konfiskaciju imovine stečene kriminalom; ponavlja svoj poziv iz 2018. godine da se zadovolji pravda u vezi s nezakonitim rušenjem privatnog vlasništva u beogradskom naselju Savamala; napominje da je novi Zakon o sprečavanju korupcije na snazi od 1. septembra 2020;

Kako je naš portal izvestio ranije ove nedelje, Evropska narodna partija (EPP), u kojoj je Srpska napredna stranka pridruženi član, tražila je da se o ovom članu glasa po delovima, kako bi se o rečenici vezanoj za afere glasalo posebno. EPP je glasala da se ove afere izbace iz krajnjeg teksta, ali za to nije imala dovoljnu podršku. Nešto manje od 200 poslanika je bilo za brisanje afera, dok je 407 bilo za njihov ostanak.

Izveštaj sadrži još jedan član u kojem se izražava zabrinutost funkcionisanjem pravosuđa.

28. Evropski parlament sa zabrinutošću primećuje kontinuirani politički uticaj na pravosuđe i primećuje potrebu za jačanjem garancija odgovornosti, profesionalnosti, nezavisnosti i ukupne efikasnosti pravosuđa, uključujući, ako je primenljivo, revidiranje trenutnog sistema regrutovanja i upravljanja ljudskim resursima; napominje da je vlada izradila predlog ustavnih reformi, koji je Venecijanska komisija pozitivno ocenila, i poslala ga nadležnom odboru Narodne skupštine;

Međutim, kada je reč o ustavnim reformama, parlament je izrazio zabrinutost zbog činjenice da se njima bavi trenutni sastav Narodne skupštine, u kojem nema opozicije.

31. Evropski parliament izražava zabrinutost oko efektivnog funkcionisanja novog parlamenta, gde nema parlamentarne opozicije, čiji legitimitet je doveden u pitanje od strane opozicionih partije i čiji će mandat, što je već najavio Predsednik Srbije, biti skraćen, koji usvaja dalekosežne ustavne promene bez otvorene, inkluzivne i demokratske javne debate, posebno u oblasti pravosuđa;

Brojni problemi u funkcionisanju Narodne skupštine

Evropski parlament je, po svojoj prirodi, institucija koja ima najtešnju saradnju sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, sa kojom je od 2013. održala dvanaest sastanaka Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, savetodavnog tela koje predviđa Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Nije bilo iznenađujuće da je EP imao brojne ocene rada Narodne skupštine, po pravilu negativne.

Izveštaj se najpre osvrnuo na činjenicu da se parlament dugo nije sastajao za vreme vanrednog stanja prošle godine, a potom da je novi saziv otpočeo sa radom tek krajem oktobra, iako su izbori održani još u junu.

38. Evropski parlament sa zabrinutošću primećuje da se Narodna skupština sastala tek 44 dana nakon proglašenja vanrednog stanja u martu 2020, što je potkopalo njenu poziciju ključne institucije parlamentarne demokratije koja je upisana u Ustav Srbije; sa zabrinutošću primećuje da Narodna skupština nije počela svoj rad u potpunosti dugo vremena nakon proglašenja konačnih izbornih rezultata 5. jula 2020, uprkos postojanju jasne parlamentarne većine; poziva Narodnu skupštinu da izbegava nasilni zapaljiv govor i da se suprotstavi govoru mržnje tokom parlamentarne debate; podvlači važnost rada opozicije u demokratiji;

Osuda napada na KRIK i Crtu takođe se našlo u oku javnosti proteklih dana, a ovaj član Izveštaja osudio je i opšte tendencije ovog tipa u Narodnoj skupštini.

39. Evropski parlament naglašava da naislnički jezik, zastrašivanje i kampanje blaćenja protiv političkih protivnika i predstavnika medija koji sprovode narodni poslanici na plenarnim zasedanjima Narodne skupštine predstavljaju kršenje demokratske prakse i fundamentalnih demokratskih vrednosti koje treba snažno osuditi i sankcionisati u skladu sa Poslovnikom; zgrožen je nedavnim orkestriranim napadima nekoliko poslanika i pro-vladinih tabloida protiv istraživačkih novinara i članova civilnog društva, uključujući napade na nezavisnu medijsku mrežu KRIK i nevladine organizacije CRTA i Otvoreni parliament, koji su predstavljeni kao saradnici organizovanih kriminalnih grupa i i saučesnici u planiranju državnog udara, što je veliki prekršaj nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja poslanika;

EP je takođe osudio napade na svoje članove koji su se mogli čuti u Narodnoj skupštini u proteklom periodu, pre svega na predsedavajuću Delegacije EP u Paralemtnarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje, Tanju Fajon.

20. Evropski parlament osuđuje neprihvatljive verbalne napade i slučajeve govora mržnje protiv članova Evropskog parlamenta, posebno onih koji predstavljaju Parlament u njegovim odnosima sa Srbijom, uključujući predsedavajuću i članove delegacije POSP-a, kao i posrednike međupartijskog dijaloga, kao postupke koja nisu u skladu u duhu obaveza Srbije prema SSP-u; poziva predsednika Narodne skupštine i govornike političkih grupa zastupljenih u njoj da poštuju standarde demokratskog diskursa

EP je u ranijem članu primetio i neke od reformi koje je vladajuća većina sprovela, ali je naglasio da je potrebno još rada.

31. Evropski parliament pozdravlja promene u funkcionisanju Narodne skupštine u cilju ponovnog uvođenja procedura i praksi i poštovanja Poslovnika; žali zbog toga što je ukupni nadzor parlamenta nad izvršnom vlašću ostao uglavnom samo formalist; podvlači da su dalje suštinske reforme procedure i praksi neophodne kako bi se unapredio kvalitet zakonodavnog procesa, kako bi se omogućio efektivni parlamentarni nadzor i sprečili sistematski nedostaci, uključujući smanjenje namernog trošenja vremena rasprave (filibustering), broja hitnih procedura i praksi spajanja nepovezanih tačaka u oviru iste tačke dnevnog reda;

Pogoršavanje stanja u medijima i civilnom društvu

Evropski parlament je u izveštaju izrazio žaljenje zbog pogoršavanja stanja medijskih sloboda i uslova za rad civilnog društva, a osvrnuo se i na slučaj istrage Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma iz jula prošle godine.

43. Evropski parliament žali zbog pogoršavanja medijskih sloboda i povećanja nasilničkog jezika, zastrašivanja i čak govora mržnje prema članovima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektualcima, nevladinim organizacijama, novinarima i javnim ličnostima, uključujući od strane članova vladajućih stranaka, čija je odgovornost dapostupaju sa poštovanjem prema svim predstavnicima medija od najvećeg značaja; poziva vlasti u Srbiji da preduzmu mere koje garantuju slobodu izražavanja i nezavisnost medija i da osiguraju odgovarajuće istrage ovih slučajeva;

Pominju se i RTS i REM, institucije o kojima je bilo reč i tokom međupartijskog dijaloga.

44. Evropski parliament žali što su obaveze preduzete tokom Međupartijskog dijaloga vezane za Regulatorno telo za elekotronske medije (REM) i javni servis (RTS) samo delimično ispunjenje ili nisu ispunjene uopšte od strane vlasti; podseća da slobodni i nezavisni mediji igraju važnu ulogu u demokratiji; žali zbog toga što od okončanja prve faze dijaloga, rad REM-a i RTS-a nije uspeo da povrati njihov kredibilitet u javnosti i među opozicionim partijama; primećuje da je Vlada uspostavila Radnu grupu za bezbednost novinara, ali da su se sva udruženja nezavisnih novinara i medija u Srbiji već povukli iz nje zbog neuspeha grupe da odreaguje na napade pro-vladinih tabloida na novinare Mreže istraživanja kriminala i korupcije (KRIK), istraživačkog internet portala;

Na kraju se osvrće na stanje u civilnom društvu, u kojem se ponavlja ocena Evropske komisije iz oktobra prošle godine, da okruženje u kojem rade ove organizacije nije otvoreno za kritiku.

45. Evropski parliament sa zabrinutošću primećuje da se rad organizacija civilnog društva (OCD) održava u okruženju koje nije otvoreno za kritiku; poziva Upravu za sprečavanje pranja novca Ministartstva finansija da u potpunosti objasni situaciju povodom istraga OCD i novinara oko navoda za pranje novca i poziva vlasti da se uzdrže od arbitrarnog targetiranja ovih organizacija i pojedinaca; poziva vlasti u Srbiji da se suprotstave smanjujućem prostoru za civilno društvo i nezavisne medije i da osigura da mogu da rade svoj posao oslobođeni svih restrikcija, uključujući zastrašivanje i kriminalizaciju ovih organizacija; poziva vlast da što pre počnu da neguju atmosferu koja je podsticajna za rad svih organizacija civilnog društva;

Izborni uslovi: Cenzus neopravdano spušten, ostale stare boljke, treba nastaviti dijalog

Evopski parlament posredovao je u međustranačkom dijalogu 2019. godine, a nastavak posredovanja očekuje se i ovog proleća. Da i dalje postoje brojni problemi sa izbornim uslovima, može se zaključiti i iz Izveštaja EP. Izražava se žaljenje zbog bojkota opozicije, ali i razumevanje problema u izbornim uslovima.

13. Evropski parlament uzima u obzir zaključke konačnog izveštaja specijalne misije za ocenu izbora OEBS/ODIHR da su parlamentarni izbori 21. juna 2020. efikasno organizovani, ali da je dominacija vladajuće stranke, uključujući i u medijima, razlog za zabrinutost; žali zbog dugoročnih trendova pritisaka na glasače, medijske pristrasnosti i nejasnih granica između aktivnosti svih državnih funkcionera i političke kampanje; ukazuje, u tom smislu, ulogu kampanje deznformacija koju je podržala država, a koja je za cilj imala promenu stavova o izborima;

EP je primetio i spuštanje izbornog cenzusa sa 5% na 3% koje je usvojeno u februaru 2020, u trenutku kada se mislilo da će izbori biti održani u aprilu.

15. Evropski parlament sa zabrinutošću primećuje da su promene važnih elemenata izbornog sistema, uključujući snižavanje izbornog cenzusa, usvojene u parlamentu samo nekoliko nedelja pre zakazanih izbora bez odgovarajuće javne rasprave; napominje da prema Venecijanskoj komisiji osnovni elementi izbornog zakona ne bi trebalo biti značajno menjani manje od godinu dana pre izbora;

Konačno, EP je izrazio žaljenje zbog bojkota ali i itakao odgovornost vlasti za izborne uslove u Srbiji.

16. Evropski parliament žali zbog odluke dela opozicije da bojkotuje izbore i ističe da, u svetlu nalaza specijalne misije za ocenu izbora OEBS/ODIHR, koja je podvukla nedostatak pravog pluralizma i fragmentaciju političke scene u Srbiji, sve političke snage, a posebno vlasti, imaju odgovornost da poboljšaju izborne uslove; naglašava da je jedini način da se garantuje političko predstavljanje i mogućnost da se utuče na proces donošenja odluka u ime svojih glasača angažovanje u političkom i izbornom procesu; poziva opoziciju da se vrati za pregovarački sto i nastavi svoje učešće u političkim i parlamentarnim aktivnostima; primećuje da je zbog bojkota izbora od strane nekih opozicionih stranaka, novokonstituiosani parliment Srbije obeležen ogromnom većinom koju čini vladajuća koalicija i odsustvom značajne opozicije – što je situacija koja ne doprinosti postizanju političkog pluralizma u državi;

Povezani članci

Dačić: Skupština uskoro o Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije

EWB

Otvoreno pismo Federiki Mogerini organizacija iz Srbije i sa Kosova protiv podele Kosova

EWB

Srbija 25. juna u Luksemburgu otvara nova poglavlja

EWB