Svoboda: Evropska vizija najbolja za Srbiju i region

Hanes Svoboda; Foto: Evropski parlament

BEČ – Predsednik Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) Hanes Svoboda smatra da bi Srbija trebalo između 2020.i 2025. da bude spremna za punopravno članstvo u EU.

On je izrazio nadu da će se proces integracije nastaviti i da će obuhvatiti i sve ostale zemlje Zapadnog Balkana.

“Srbija je za nas ne samo najveća zemlja u regionu, već i važna po pitanju ekonomskog i kulturnog razvoja. Nadam se da će se nastaviti dalje u pravcu evropske integracije”, kazao je on.

Evropska vizija, za razliku od svih ostalih puteva – da zemlja ostane sama ili se orijentiše ka Rusiji, najbolja vizija za budućnost svih u regionu, smatra Svoboda.

Istovremeno ukazuje da EU nije raj, te da pristupanje ne rešava sve probleme.

Smatra da bi Unija sa zemljama Zapadnog Balkana, a tako i Srbijom, trebalo da upsostavi bezbednosnu zajednicu, kao pripremu i prelazno rešenje za punopravno članstvo.

Svoboda je, u razgovoru sa srpskim novinarima, rekao da bi bilo korisno da se upostavi bezbednosna zajednica EU i Zapadnog Balkana, jer mnogo ljudi u EU strepi da se prijemom novih članica uvozi i stvara više nesigurnosti, nego što se izvozi.

Bivši predsednik socijaldemokratske frakcije u EP ukazao je da su zajednički problemi EU i Zapadnog Balkana bezbednosna pitanja, kao što su trgovina ljudi, narkotika, male grupe islamskih fundamentalista koji postoje na Kosovu, Albaniji i drugim delovima Balkana, ali i zaštita granica.

“Zbog toga su redovni sastanci ministara unutrašnjih poslova regiona i EU važni. Smatram da bi mogao da se uspostavi zajednički sekreratijat ili u Briselu ili Beogradu, koji bi se bavio na institucionalni način ovim problemima. Ne treba samo da se sastaju i razgovaraju, već je neophodno da aktivno deluju”, kaže Svoboda.

Povodom izjave predsednika EK Žan Kloda Junkera da bi Srbija mogla postati članica EU 2025.godine, on izražava uverenje da bi Beograd između 2020.i 2025. mogao uspuniti sve potrebne uslove za članstvo.

“Odlučujuće je da pristupni proces ostane u pokretu, nastavi da živi. Mnogi u regionu imaju osećaj da su odsečeni i izolovani od ostatka, zbog zastoja”, kaže on.

U ekonomskoj oblasti važno je još tešnje povezivanje regiona i EU, to je moguće i do toga treba doći.

U oblasti bezbednosti imamo zajednički interes da se borimo protiv ekstremizma i kriminala, te to treba institucionalizovati.

“Postoji i nekovencionalnije razmišljanje, a to bi značilo brz prijem u EU, ali bez ”punih” obaveza i prava. Takvo razmišljanje predviđa da bi zemlje učestvovale u zajedničkoj politici u mnogim oblastima, ali ne i u mnogim stvarima kao što su prava na slobodu kretanja radne snage, ili finansijskoj oblasti, jer punopravno članstvo stekle tek nakon što bi sprovele sve reforme“, objasnio je Svoboda.

Prema njegovim rečima, bitno je da se izađe iz aktuelne blokade i razmišlja o putevima kako preduzeti dalje korake ka pristupanju, sa ciljem da građani regiona vide da nisu zaboravljeni.

Na pitanje da li je Kosovo najveća i jedina prepreka Srbiji na putu ka EU Svoboda je podvukao da je uvek bio protiv toga da se pitanje Kosova stavi na prvom mestu prioriteta.

“Uveren sam da će biti razvoja u rešavanju kosovskog pitanja tokom pristupnom procesa. Moraju i političari na Kosovu da se skoncentrišu na svoje zadatke, kako bi građanim stvorili što bolje uslove”, rekao je on, dodajući da saradnja Beograda i Tirane predstavlja važan doprinos stvaranju okvira za rešavanje kosovskog pitanja.

Svoboda je podsetio da je za Hrvatsku na putu ka EU bilo odlučujuće da podstakne unutrašnji reformski proces, u čemu dugo nije uspela, uključujući i integraciju srpske manjine.

Takođe je ukazao da kod Makedonije blokada zbog imena ne sme biti izgovor za nesprovođenje unutrašnjih reformi.

“Tako i kosovski problem ne sme sprečavati da se sprovedu unutrašnje reforme u Srbiji. Srbija treba da nastavi reformski proces i da ne stavlja Kosovo u središte svog delovanja“, savetovao je bivši izveštilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku.

Naglasio je i da je odlučujuće da se ne stvaraju nikakve nove granice, već pokušavaju ukinuti postojeće, time što će se pojačati saradnja regiona, ali i između regiona i EU, kako bi Zapadni Balkan bio još privlačniji za ulaganje.

Svoboda je rekao da zbog istorije ima još previše predrasuda i pokušava razgraničenja, ali da bi sve zemlje regiona, a tako i Hrvatska koja je već članica EU, trebalo da se uzdrže od prenaglašavanja konflikata.

Istovremeno je podvukao da se u EU uvek polazilo od toga da svaka zemlja koja pristupi EU ne koristi bilateralne konflikte za sprečavanje napretka druge države.