fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Telekom ponovo među amandmanima evroparlamentaraca: Zabrinutost zbog uticaja na medijsko tržište

Telekom Srbija; Foto: N1

Više amandmana koje su podneli poslanici Odbora za spoljne poslove u Evropskom parlamentu (AFET) na nacrt izveštaja Vladimira Bilčika o Srbiji spominju Telekom Srbiju kao instument za povećavanje uticaja vladajuće stranke na medijsko tržište u Srbiji. European Western Balkans je imao uvid u tekst amandmana o kojima će se AFET izjašnjavati krajem aprila. Poslanici u Evropskom parlamentu ponavljaju svoj poziv vlastima u Srbiji da pruže uverljive rezultate u istragama povezanim za slučajeve od visokog javnog interesa, uključujući i slučaj Telekoma.

U jednom od amandmana koji je podnela poslanička grupa “Obnovimo Evropu (Renew Europe)” osuđuje se državno finansiranje Telekoma, koje kompaniji “daje nepravednu konkurentsku prednost i doprinosi urušavanju stanja nezavisnih medija u Srbiji”.

Poslanici su pozvali Evropsku komisiju da ispita zajam Evropske investicione banke telekomu “s obzirom na navodnu zloupotrebu zbog dominantnog položaja na tržištu od strane države za kontrolu medijskog okruženja u Srbiji i susednim zemljama”.

Ponavlja se “zabrinutost” zbog poslovanja ove telekomunikacione platforme u većinskom vlasništvu države, uz uporne navode da je “vladajuća stranka koristi da poveća svoj uticaj na medijsko tržište u Srbiji putem kupovine i finansiranja medijskih kuća”. U amandmanima se osuđuje i što je Telekom Srbija omogućio prenos Raša tudeja (RT) i pozivaju srpske vlasti da se suprotstave hibridnim pretnjama i usklade se sa odlukom Saveta EU o obustavljanju radiodifuznih aktivnosti Sputnjika i RT.

Telekom od ranije na radaru

Da Telekom nije retka profitabilna državna kompanija koja pruža telekomunikacijske usluge postaje očigledno još 2018. godine, kada je izvršena sporna transakcija u kojoj je Telekom Srbija kupio “Kopernikus Technology”. Kako je pisalo Rakrikavanje, za Kopernikus sa tri odsto tržišta za Telekom Srbija je bio spreman da uloži čak 195 miliona evra. Osim opravdanih pretpostavki da je Kopernikus preplaćen, mesec dana kasnije vlasnik Kopernikusa Srđan Milovanović, inače rođeni brat visokog funkcionera Srpske napredne stranke, za sličnu sumu novca kupio dva kanala B92 i Prva od grčke “Antena grupe”. U to vreme to su bile jedine dve televizije sa nacionalnom pokrivenošću gde se donekle mogla čuti kritika na račun vladajućeg režima. Odmah nakon što je Milovanović postao vlasnik ove dve televizije, uređivačka politika postaje dominantno provladina.

Iako su organizacije civilnog društva, ali i opozicione partije ukazivale na sporno poslovanje državne kompanije tokom godina, Telekom postaje interesantan za međunarodnu javnost tek nekoliko godina kasnije. Gotovo svi izveštaji koji spominju Telekom izražvaju zabrinutost za poslovanje kompanije i uticaj na stanje u medijima.

Evropski parlament prvi put eksplicitno spominje slučaj Telekoma u rezoluciji Vladimira Bilčika za 2020. godinu. Srbija se tada pozivala da postigne uverljive rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, “posebno kada je reč o slučajevima oko kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjica i Telekoma Srbija”.

Godinu dana kasnije rezolucija pored istog poziva na istragu,  dodaje i da je Evropski parlament “i dalje zabrinut zbog pitanja vezanih za koncentraciju medija u slučaju Telekom Srbija”.

Da vladajuća stranka uz pomoć Telekoma zauzima medije postaje očigledno za Fridom haus u izveštaju Države u tranciziji za 2021. godinu. U tom izveštaju napominje se da su predsednik Srbije i njegova Srpska napredna stranka (SNS) sledeći “mađarski model” zauzimanja medija, nadgledali uvođenje klevetničkih kampanja i provladine propagande. To je prema nalazima ove međunarodne nevladine organizacie doprinelo pobedi vladajuće stranke na izborima i formiranju parlamenta bez opozicije.

Te godine rejting nezavisnih medija, koji je godinama jedna od najlošijih ocena za Srbiju, dodatno je opao sa 3.25 iz 2019. na 3.0 zbog kontinuiranog i sve većeg pritiska vlade na nezavisne medije i novinare, kao i sve većeg “zarobljavanja medija preko državnog Telekoma”.

Iako je Evropska komisija godinama beležila ovaj problem koncentracije vlasništva u medijima uopštenim formulacijama, u poslednjem Godišnjem izveštaju o Srbiji iz 2022. oktobra 2022. prvi put se eksplicitno ova državna kompanija spominje u kontekstu vlasništva u medijima i aktivnih sudskih sporova. “U toku je nekoliko sudskih sporova i postupaka u kojima su Telekom Srbija, čiji je većinski akcionar država, i privatne kompanije, kako u Srbiji tako i u inostranstvu, u kontekstu visoke koncentracije medijskog tržišta u Srbiji”, konstatuje Evropska komisija.

U izveštaju Reportera bez granica za 2021. godinu ocenjuje se da je jedan od problema u oblasti medija jeste njihova koncentracija, te da državna kopmanija Telekom Srbija i privatna kompanija SBB vode bitku za pristup, program i korisnike.

I izveštaj o cenzuri na Balkanu međunarodne organizacije iz Brisela “Balkanska inicijativa za slobodu medija (BFMI)” 2021. godine navodi da je sve više dokaza o tome da se državna tela koriste za strateško učvršćivanje kontrole nad medijima, navodeći slučaj Telekoma.

“Sve je jasnije da državna preduzeća poput Telekoma posluju tako da vlasnicima ili partnerima povezanim sa SNS-om preusmere kontrolu nad medijima. Oni koriste ove mehanizme da potkopaju one koji donose kritičke vesti, i da zamagle liniju između nezavisnog i državnog vlasništva. I sve to na tržištu za koje se tvrdi da je u najvećoj meri privatizovano”, ističe se u tom dokumentu.

Zašto je sporno poslovanje Telekoma?

Kupovina Kopernikusa nije jedina sporna “poslovna” odluka Telekoma koja je imala posledice na zarobljavanje medijske scene u Srbiji. Početkom 2020. godine kablovski operater Supernova, u vlasništvu Telekoma, uklonio je iz ponude kanale N1 i Nova S, jedine dve televizijske platforme koje daju značajniji prostor opozionim glasovima u zemlji.

Kasnije iste godine potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić javnosti je prikazala ugovor “težak” 38 miliona evra između Telekoma Srbije i kompanije “Wirless media” u vlasništvu Igora Žeželja. Kako je tada Tepićeva tvrdila, taj novac Žeželj je iskoristio da kupi tabloid Kurir, koji je pre kupovine imao s vremena na vreme kritičku uređivačku politiku prema Aleksandru Vučiću i SNS-u. Nakon što je Kurir potpao pod vlasništvo Igora Žeželja, izveštavanje tog medija ne razlikuje se ostatka provladinih tabloida. Osim toga, predstavnici opozicije iznosili su u to vreme i tvrdnje da je Žeželjeva producentska kuća “Firefly” zahvaljujući Telekomu postala monopolista u proizvodnji TV serija u Srbiji.

Da li vlast u Srbiji koristi državni Telekom da bi ograničila slobodu medija?

U decembru 2020. godine preko noći je objavljeno da je Vlada Srbije našla kupca za agenciju Tanjug, nakon više neuspešnih pokušaja da se ova informativna agencija privatizuje. Za tačno 628 hiljada evra prava intelektualne svojile i žigovi agencije Tanjug zakupila je na 10 godina kompanija “Tačno”, koja je u 60% u vlasništvu prorežimske RTV Pančevo i 40% u vlasništvu “Minacord media”, iza koje stoje pevač Željko Joksimović i Manja Grčić, jedna od korprorativnih direktorki grčke “Antena grupe”. “Minacord” medija od marta 2021. godine pokreće kablovsku televiziju K1, a zajedno sa Milosavljevićem u junu iste godine i televiziju “Tanjug TV”.

Iste godine u javnost su procurela i dokumenta koja pokazuju da Telekom Srbija namerava da potpiše ugovor sa privatnom kompanijom Telenor (Yettel) kako bi smanjio udeo operatera kablovske televizije SBB. Telekom Srbija je krajem januara potvrdio da je potpisao ugovor sa Telenorom, prema kojem će ovoj kompaniji iznajmljivati svoju optičku infrastrukturu. Odobravanjem ugovora o saradnji, Telenor sa infrastrukturom Telekoma ulazi u oblast interneta i TV sadržaja kao treći veliki kablovski operater u Srbiji. U aprilu te godine Komisija za zaštitu konkurencije uslovno je odborila sporazum ove dve firme, iako se u potpisanom dokumentu, pored ostalog, navodi da će partnerstvo sa Telenorom državnoj kompaniji doneti benefit “potpunog urušavanja SBB-a na tržištu”. Od novembra prošle godine Yettel, koji posredstvom kontakt centra Venditel, građanima nudi povoljnu pretplatu i preuzimanje troškova raskida ugovora.

Takođe 2021. godine Telekom Srbija je navodno otkupio prava za emitovanje engleske Premijer lige za 100 miliona evra po sezoni za narednih šest godina koja bi se prikazivala na njegovim kanalima Arena Sport. Za emitovanje engleske fudbalske lige Telekom je platio deset puta više nego što je tokom prethodnih godina plaćala United Media za svoj sportski kanal Sport klub. I nakon ovog “poslovnog” poteza Telekoma Srbije deo javnosti u Srbiji naglašavao je da se radi isključivo o političkoj odluci i zloupotrebi državne kompanije.

Povezani članci

[EWB Intervju] Ropke: Pozivamo vlasti u Srbiji da obezbede inkluzivan dijalog

Sofija Popović

Objavljeno izmenjeno i dopunjeno izdanje izveštaja “Stanje demokratije u Srbiji 2018”

EWB

O (ne)opravdanim kritikama – Open Balkan ili otvoreno balkanski

Milorad Bjeletić