Transparentne donacije neophodne za fer i efikasnu pomoć u pandemiji

Avion sa medicinskom opremom; Foto: Tviter/ AmbassadorSemFabrizi

BEOGRAD – Srbija, region i svet suočavaju se sa krizom usled pandemije koronavirusa (COVID-19) čije političke, ekonomske i društvene posledice tek treba da postanu vidljive.

Osnovni princip liberalnih demokratija, vladavina prava i sistem kontrole i ravnoteže dovedeni su u pitanje, jer se sve više moći akumulira u izvršnoj vlasti, što ostavlja prostor za zloupotreba, ako je ne prati efikasna kontrola parlamenata, nezavisnih kontrolnih tela, medija i javnosti.

Kako su u svakoj krizi potrebni dodatni ljudski i materijalni resursi u odnosu na one dostupne u redovnim okolnostima, postoji velika potreba i za međunarodnim i domaćim donacijama u cilju jačanja kapaciteta zdravstvenih sistema i podrške najugroženijim građanima.

Međutim, ako upravljanje tim donacijama nije transparentno, što znači da javnost nema pristup informacijama o tome ko donira, šta se donira, u kojoj količini ili kom iznosi i gde se novčana i druga materijalna sredstva raspodeljuju i zašto, to može dovesti do oticanja donacija u pogrešne ruke, čime se ugrožava borba protiv pandemije i samim tim života građanki i građana.

Netransparentno upravljanje donacijama – neefikasan i nepravedan prema donatorima

Vlada Republike Srbije je krajem marta objavila Instrukciju o uplati donacija za pomoć u borbi protiv COVID–19, međutim i danas podaci o ovim uplatama i distribuciji sredstava nisu sistematski objavljeni, već javnost o njima informaciju dobija iz medijskih izveštaja ili saopštenja samih donatora.

Transparentnost Srbija uputila je inicijativu Ministarstvu finansija i Vladi za objavljivanje sveobuhvatnih podataka o pomoći koju su institucije Republike Srbije dobile od stranih država, međunarodnih organizacija, privrednih subjekata, drugih pravnih lica ili pojedinaca za suprotstavljanje pandemiji COVID-19.

„Ako Vlada ne objavi tačno koje su joj potrebe i koje su donacije već primljene, kao u slučaju Srbije, donator može uložiti značajan napor i resurse za doniranje opreme koja u tom trenutku uopšte nije prioritet“, kaže za European Western Balkans programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić i dodao da netrasparentnost u prikupljanju, distribuciji nosi rizike od zloupotrebe ali i da štetne posledice postoje i kada zloupotreba nema.

On je naveo da u nedostatku verifikovanih i potpunih informacija o pristiglim donacijama, možemo pogrešno zaključiti „ko je dao više“ ističući neke donatore a ignorišući one druge, umesto da svima bude na primereni način odata zahvalnost za plemeniti čin.

„Objavljivanje podataka o pomoći je bitno kako bi se videlo da li je bilo zloupotreba ili lošeg rada u doba pre nego što je uopšte nastupila pandemija.“ Istakao je Nenadić i naveo primer da ukoliko smo tek iz donacija prikupili potrebna medicinska sredstva, može se otvoriti pitanje zbog čega ona nisu nabavljena u većoj meri ranije (zaštitne maske) i da li su sredstva “bila na stanju”, ali su u stvarnosti nestala.

„Nakon elementarnih nepogoda, bili smo svedoci da je bilo mnogo sumnji u vezi sa pravičnošću distribucije pomoći, ali to će sada verovatno biti zastupljeno u znatno manjoj meri, jer je glavni primalac javno zdravstvo”, objašnjava Nenadić.

Prema njegovim rečima Srbije je tek iz donacija prikupila potrebna medicinska sredstva, može se otvoriti pitanje zbog čega ona nisu nabavljana u većoj meri ranije (zaštitne maske).

Čudne izjave predstavnika vlasti stvarale sumnje u pravilnosti procesa

Pošto celoviti podaci o nepravilnostima u vezi donacija nisu objavljeni Nemanja Nenadić smatra da nije sada moguće izvesti jasan zaključak o pravilnosti postupanja državnih organa i napominje da do Transparentnosti Srbija do sada nisu stizale pritužbe da je bilo nekakvih zloupotreba.

“Međutim, ono što je stvaralo najviše sumnji u pravilnost postupanja jesu veoma čudne tvrdnje predstavnika vlasti, na primer, da nešto predstavlja “donaciju predsednika Republike”, kao kod pomoći socijalno ugroženima u južnoj Srbiji ili da “Grad Beograd donira dobijene zastave u ime predsednika Republike”, ističe Nenadić.

Prema njegovim rečima institucija predsednika Republike nema u svom budžetskom razdelu sredstva koja bi bila deljena kao humanitarna pomoć građanima, već samo ono što je toj instituciji potrebno za rad.

“Ako je u pitanju lični dar Aleksandra Vučića, onda tako treba i reći, jer bi to bilo nešto što on čini kao građanin, a ne kao nosilaca javne funkcije”, kaže Nenadić dodajući da ako pomoć potiče od darodavaca koji su se odazvali pozivu predsednika Republike, onda treba reći da je baš to u pitanju, ali i u tom slučaju, pomoć treba da prikupljaju oni organi države i lokalne samouprave koji su nadležni za taj posao.

On zaključuje da je Vlada Srbije u prošlosti, kada su pitanju poplave iz 2014. godine, pozitivno reagovala i objavila informacije o donacijama, a posle pritiska javnosti, međutim kada su u pitanju donacije koje se tiču aktuelne krize to se još uvek nije desilo.

O tome kako se u regionu upravlja donacijama i koji su aktuelni izazovi, možete pročitati u našem tekstu na engleskom jeziku.