Foto: Železnice Srbije

Povezaniji region Zapadnog Balkana, u kome su putovanje ljudi i transport dobara brži, jeftiniji, zdraviji i prijatniji, jedna je od vizija Transportne zajednice za Zapadni Balkan, što bi se moglo postići većim ulaganjem u održivu infrastrukturu i povezivanjem puteva, železnica, luka i aerodroma u Trans-evropsku mrežu (TEN-T).

Za sada jedina međunarodna organizacija sa sedištem u Beogradu, čiji članovi su partneri Zapadnog Balkana i Evropske unije, nastala je sporazumom potpisanim na samitu u Trstu 2017. godine u okviru Berlinskog procesa, dok je ugovor o osnivanju potpisan u oktobru iste godine. Nakon toga, ministri transporta regiona odlučili su u decembru da Beograd postane sedište Stalnog sekretarijata, da bi ceremonija otvaranja bila održana u septembru 2019. godine.

Međutim, Berlinski proces nije doneo samo osnivanje Transportne zajednice regionu, već za sada i 880 miliona evra bespovratnih sredstva kojima se sufinansira 39 regionalnih projekata (32 u oblasti transporta i sedam u oblasti energetike) u okviru „Agende povezivanja“.

Samo u Srbiji u periodu od 2015. do 2018. godine odobreno je sedam projekata. Ovi projekti tiču se modernizacije železničke infrastrukture (deonica Niš-Brestovac, Sićevo-Dimitrovgrad, Niš-Dimitrovgrad), izgradnje intermodalnog terminala u Batajnici, dalekovoda od Kragujevca do Kraljeva u okviru Transbalkanskog elektro koridora, gasnog interkonektora od Niša do bugarske granice i deonice autoputa od Niša do Prištine, na deonici od Niša do Pločnika.

Kako Transportna zajednica deluje u području drumskog, železničkog, rečnog i pomorskog saobraćaja, a regionalno povezivanje u ovim domenima se bude intenziviralo, za šta vidimo da nije zainteresovana samo Evropska unija, već i Sjedinjene Države, očekuje se da i Transportna zajednica sve više dobije na značaju.

Pandemija COVID – 19 ukazala na značaj regionalnog povezivanja

Prema rečima direktora Transportne zajednice, Mateja Zakonjšeka, ova međunarodna organizacija je za kratko vreme svog postojanja, uspela da postane pouzdan partner građanima i vladama Zapadnog Balkana.

„Mi pomažemo partnerima na Zapadnom Balkanu da usvoje i implementiraju zakonodavstvo Evropske unije u oblasti transporta i podržimo projekte koji povezuju partnere sa Zapadnog Balkana međusobno i sa Evropskom unijom“, rekao je Zakonjšek za European Western Balkans.

Transportna zajednica imala je značajnu ulogu u prethodnom periodu u uspostavljanju „Zelenih koridora“, kada je, kao i na čitav svet, pandemija virusa COVID-19 uticala kako na transport robe i povezanost u regionu tako i na povezanost sa Evropskom unijom.

„Na početku pandemije, Transportna zajednica je u saradnji za regionalnim organizacijama CEFTA i RCC predložila uspostavljanje ‘Zelenih koridora’, kako bi se garantovao slobodan protok robe u okviru Zapadnog Balkana. Na ovaj način uspeli smo da osiguramo da određena vrsta robe (pre svega hrana i medicinska oprema) imaju prioritetni tretman na granicama kroz elektronsku razmenu informacija između graničnih administracija i kroz to što smo omogućili celodnevne aktivnosti carina na definisanim graničnim prelazima duž glavnih koridora“, istakao je Zakonjšek.

Prema njegovom mišljenju, ova inicijativa, koja je odobrena od strane svih regionalnih partnera, je konkretan primer toga kako dobra koordinacija između različitih administracija na Zapadnom Balkanu stvara pozitivne efekte za ceo region.

„Nedostatak hrane, lekova ili blokada na granicama Zapadnog Balkana je izbegnuta zahvaljujući predloženim merama i koordinaciji“, naveo je on.

Iz Transportne zajednice takođe poručuju da im je kriza pokazala kako je moguće raditi dobro zajedno, dok je Evropska unija pokazala nepokolebljivu privrženost regionu. Oni su takođe istakli da su odlučni da se ne zaustave na ovom uspehu, već da prošire Zelene koridore na druge proizvode i da ih učine „trajno zelenim“.

„Nastavićemo da olakšavamo transport kroz podršku uspostavljanju zajedničkih graničnih prelaza u regionu, sa ciljem da svi granični prelazi funkcionišu po sistemu ‘one-stop-shop’ ili kako mi volimo da ih nazivamo ‘one-stop-go’. Trenutno, Zapadni Balkan gubi 800 miliona evra godišnje zbog nedostatka zajedničke carinske kontrole na graničnim prelazima ili dva evra po satu po kamionu zbog čekanja na granici“, naveo je Zakonjšek.

Više detalja tome kako su ‘Zeleni kordori’ uticali na slobodan protok robe na Zapadnom Balkanu, portal European Western Balkans je pisao ovde.

Budućnost Transportne zajednice

Kako bi se unapredila povezanost Zapadnog Balkana, Transportna zajednica je definisala set prioriteta za mesece i godine koje slede, a jedan od prioriteta je i ulaganje u železničku infrastrukturu.

„Prvo, moramo ponovo da učinimo železnički saobraćaj mogućim i privlačnim za građanke i građane, kao i za privredu. Zbog toga moramo da investiramo u železnički sistem i podržimo multimodalna rešenja kako bismo što više tereta premestili sa puteva na železnice“, istakao je Zakonjšek i dodao da je potrebno i bolje korišćenje rečnih i pomorskih puteva, što će pomoći privredi, ali i učiniti vazduh čistijim i puteve bezbednijim.

Bezbednost na putevima takođe spada u jedan od prioriteta Transportne zajednice jer smo svedoci brojnih smrtnih slučajeva i povreda na drumovima Zapadnog Balkana.

„Dok se bezbednost na putevima u Evropskoj uniji generalno povećala, na Zapadnom Balkanu broj smrtnih slučajeva i povreda je iznad proseka Evropske unije. Moramo da preduzmemo odlučne korake ka ‘viziji nula’ – bez smrtnih slučajeva i ozbiljnih povreda usled saobraćajnih nesreća na našim putevima i pružnim prelazima“, istakao je Zakonjšek.

Transport robe i mobilnost ljudi unutar i između Zapadnog Balkana i Evropske unije, prema njegovom mišljenju, trebalo bi da bude lak i brz.

„Granice ne smeju biti izvor frustracije i kašnjenja. Građani i građanke naših regionalnih partnera, posetioci, poslovni ljudi čekaju previše na graničnim prelazima, pogotovo onim sa Evropskom unijom“, zaključio je Zakonjšek.