BEOGRAD – Ukoliko ideja o razgraničenju bude sprovedena, to će značiti kraj Briselskog sporazuma i novi sadržaj poglavlja 35. Ovo je prihvatljivije obema vladama od prethodne verzije normalizacije odnosa, neki su od zaključaka tribine “Šta dalje sa poglavljem 35?” održanom danas u Medija centru.
Na tribini, u organiziciji portala European Western Balkans, govorili su Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji i Marko Savković, programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Moderator tribine bio je izvršni urednik portala European Western Balkans, Nikola Burazer.
Govoreći o dosadašnjem toku pregovora, Mijačić je naglasio da je proces najviše napredovao kroz koncesije Srbije prema Kosovu, dok druga strana nije ispunila svoj deo obaveza, pogotovo one oko integracije Srba u kosovski sistem i uspostavljanju Zajednice srpskih opština (ZSO).
Savković je istakao da je ZSO u martu ove godine još uvek bila glavna tema, ali da je tokom leta potisnuta pričom o razgraničenju, koja, međutim, i dalje počiva na nejasnim formulacijama.
“Osnovna promena je to što je srpska strana uspela da zainteresuje SAD za ovo rešenje”, rekao je Savković, objašnjavajući promenu stava Trampove administracije raskidom sa Obaminom politikom i uticajem neokonzervativaca kojima određeni leberalni postulati nisu toliko značajni.
Pozicija Nemačke se takođe omekšala, dodao je Savković, naglasivši da je od tvrdog protivljenja ona sada na poziciji “skeptičnosti”.
“Ako se razgraničenje desi, moraće da se dogodi i priznanje Kosova od strane Srbije”, podvukao je Savković. Razlog tome je što bi dobici za kosovsku stranu inače bili previše mali.
„Srpska strana je stavila na sto priznanje“, složio se Mijačić, dodajući da ideja o razgraničenju istovremeno predstavlja propast Briselskog sporazuma.
Ukoliko se razgraničenje sprovede, i dalje ostaju otvorena pitanja, kao što su položaj srpske manjine u centralnom delu Kosova i srpski manastiri, i o njima će morati posebno da se pregovara, podsetio je on.
Savković se nadovezao na ovu izjavu, rekavši da ne očekuje uspostavljanje Zajednice srpskih opština u delovima Kosova na kojem srpska manjina ostane nakon potencijalnog razgraničenja, te da za te Srbe verovatno neće biti autonomije.
„Civilnom društvu je oduzeta paradigma. Ono je godinama insistiralo na normalizaciji u okviru postojećih granica i u skladu sa time sprovodilo projekte. Ali, „gospodarima procesa“ nije bilo u interesu da se ne raspravlja o pitanjima državljanstva i suverenosti“, zaključio je Savković.
Na pitanje da li je zastoj u implementaciji postignutih sporazuma ono što koči proces evropskih integracija Srbije, Mijačić je odgovorio da je Srbija veliki deo sporazuma implementirala delimično ili u potpunosti, ali da već gotovo godinu dana nema nikakvih vesti o napretku ni sa jedne strane, kao i da proces trenutno stoji dok se ne vidi kojim će putem dalje krenuti.
„Bez rešavanja pitanja Kosova ovo društvo ne može da ide dalje“, naglasio je Mijačić.
On je objasnio zašto je opcija razgraničenja prihvatljivija vladama od prethodne alternative: „Mnogo je teže implementirati Briselske sporazume zbog nedostatka demokratskog i institucionalnog kapaciteta sa obe strane, a pogotovu na Kosovu. Tači posebno nema kapacitete da primeni dogovoreno, jer politička elita na Kosovu ne dozvoljava da on ima lične koristi od sporazuma“.
Slažući se s ovim stavom, Savković je dodao da, iako rizik uvek postoji, on ne veruje da je argument „efekta prelivanja“ etničkog razgraničenja na Bosnu i Makedoniju mnogo verovatno. On je takođe istakao da, ukoliko ovakav dogovor bude postignut, Srbija će, po njegovom mišljenju, morati da uđe u NATO.
„To će biti jedina garancija da pitanje granica više neće biti postavljeno“, rekao je on, navodeći kao dodatne prednosti i vraćanje civilne kontrole nad službama bezbednosti, kao i ubrzano pristupanje Evropskoj uniji.
Završni deo tribine bio je posvećen unutrašnjem dijalogu koji je predsednik Vučić pokrenuo prošle godine. Komentarišući nejasnoće oko njegovog krajnjeg ishoda, Mijačić je izneo svoj stav ocenio da je u pitanju bio “šahovski potez” čiji je krajnji cilj bio dobijanje na vremenu.