Trivan: Poglavlje 27, o ekologiji, biće najteže

Goran Trivan; Foto: Tanjug / Dragan Kujundžić

BEOGRAD – Pregovore sa Evropskom unijom o Poglavlju 27, o zaštiti životne sredine, novi ministar u Vladi Srbije koji vodi taj resor, Goran Trivan, vidi, s dobrim razlozima, kao najteže i najkomplikovanije, a, uzdržavajući se od licitiranja, smatra opravdanim procene eksperata da će Srbiji za puno dostizanje evropskih standarda u toj oblasti biti potrebno više od 20 godina i najmanje 10 milijardi evra.

„Teško je licitirati sa visinom novčanih sredstava. Ako hoćemo da budemo racionalni, mislim da će nam trebati više od 20 godina da bismo sve poslove koji nas čekaju obavili i biće potrebno da u to investiramo najmanje 10-12 milijardi, ali to je već licitiranje“, rekao je Trivan, komentarišući za Tanjug prognoze nezavisnih eksperata.

Posla u toj oblasti, dodaje, ima i za više od 20 milijardi, ali smatra da se za početak treba fokusirati na ono što je neophodno.

Trivan upozorava da godišnje, na dnevnom nivou, na planeti nestaju desetine životinjskih i biljnih vrsta, te ističe da nemamo pravo da gledamo to skrštenih ruku, posebno što, kako navodi, Srbija spada u jedno od četrdeset najbogatijih područja na planeti kad je biodiverzitet u pitanju.

Zato će, kaže, sa svojim timom u Ministarstvu pokušati da podigne energiju i empatiju prema životnoj sredini i sopstvenoj zemlji.

Primećuje da se svest građana o značaju zaštite životne sredine kod nas ne doživljava na drugačiji način nego što je to bilo u Zapadnoj Evropi pre 25 godina, zbog čega je, kaže, važno da to zaostajanje pretvorimo u prednost, tako što ćemo „preskočiti“ greške koje su drugi pravili.

Istovremeno, dodaje, država će u poslu vezanom za Poglavlje 27 morati vrlo oprezno da donosi odluke, jer, kako kaže, sve neispunjene obaveze koje prihvatite koštaju u penalima.

Zato će, napominje, taj posao raditi ljudi iz struke, a posebna pažnja biće posvećena saradnji sa zemljama u regionu, poput Slovenije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije i Mađarske, koje su svojevremeno imale manjak administrativnih kapaciteta i projekata i sve su zbog toga bile u situaciji da nisu povukle sav novac predviđen za te namene u EU.

U tom je smislu Trivan posebno istakao značaj koji će u budućnosti imati zelena ekonomija.

„Ljudi moraju da žive, mora da se radi, da postoji proizvodnja, ne može se živeti samo od usluga i mi to hoćemo da podržimo i pomognemo. Zato je zelena ekonomija strahovito važan sektor u budućnosti, jer će ona zaista doneti hiljade radnih mesta, uz istovremeno očuvanje životne sredine“, rekao je Trivan.

Životna sredina je, primećuje, prisutna u gotovo svim porama društva i svima je postala veoma važna, a kako je obrazovanje ključni faktor razvoja društva, upravo je ono najvažnije za napredak i u oblasti životne sredine.

Uz sve to, navodi Trivan, nemoguće je uraditi bilo šta bez podrške nevladinog sektora i medija, jer je uveren da jedino zajedno nevladine organizacije, mediji i država mogu da naprave značajne korake u zaštiti životne sredine.

Jedan od tih koraka, kako kaže novi ministar u Vladi Srbije, je i pošumljavanje, koje će, prema njegovim rečima, biti među strateškim tačakama njegovog Ministarstva, s obzirom da je to, sasvim sigurno, najbolji i najjeftiniji način da se reši problem klimatskih promena.

Trivan je uveren da je rešenje za klimatske promene i tome da ljudi imaju malo više empatije prema planeti, jer je, kako kaže, razlog za sve što činimo Zemlji – „gospodin Kapital“.

„Liberalni kapitalizam ubija planetu, a “njegovo veličanstvo profit“ je u modernom društvu postao stvar stremljenja pojedinaca. Mi to razumemo, sa tim se ne slažemo i shvatamo da tu mora da se menja model čitave civilizacije“, rekao je Trivan.

Najbolji, najefikasniji i najjeftiniji način da se reši problem efekta staklene bašte, bujičnih poplava, koje su posledica klimatskih promena i kojih će, kaže, biti sve više, upravo je pošumljavanje.

„Najveći svetski teoretičari i praktičari tvrde da je pošumljavanje najefektivniji, najbolji i najjeftiniji način da se ublaže klimatske promene. Pošto je to tako, Srbija mora da pristupi primeni strategije, koja uopšte nije komplikovana“, kaže Trivan.

Kao primer navodi Beograd, koji je usvojio Strategiju pošumljavanja i u kojem je u poslednjih nekoliko godina pošumljeno gotovo 700 hektara, što je izuzetno značajno pre svega da one koji dolaze posle nas.

„Pošumljavanje će biti jedna od strateških tačaka ovog Ministarstva, u saradnji sa drugim resorima kojima je u nadležnosti šumarstvo i jako smo ozbiljni u tome“, rekao je Trivan.

On je dodao da vlasnik šuma nije samo država, je ona poseduje 50 odsto svih šuma, dok je preostali deo u rukama nekih drugih subjekata.

„Naći ćemo način da sarađujemo sa njima i tu, svakako, ima prostora i za zelena radna mesta“, zaključio je Trivan.