TV duel Veber-Timermans: U potrazi za međusobnim razlikama

Veber i Timermans pred debatu; Foto: Flickr/ PES Communications

KELN Vladavina prava, migracije, zaštita životne sredine i demokratizacija EU, teme su koje bi se našle na stolu i Manfreda Vebera i Fransa Timermansa kao predsednika Evropske komisije. Ovo je pokazala debata u organizaciji nemačke televizije ARD, sa koje je još jednom upućen poziv građanima Evropske unije da krajem meseca iskoriste svoje biračko pravo.

U svom trećem sučeljavanju jedan na jedan, prvi put na nemačkom jeziku, kandidati Evropske narodne partije (EPP) i Partije evropskih socijalista (PES) raspravljali su o tome kako EU približiti građanima, na koji način sankcionisati kršitelje evropskih vrednosti, šta uraditi da migranti ne dolaze u tolikom broju i kako na ekonomičan način smanjiti zagađenje vazduha. Neslaganje se uglavnom javljalo oko sredstva pre nego ciljeva.

Izlaznost ključna za uspeh izbora

I Veber i Timermans ponovo su iskoristili priliku da naglase koliko je bino da izlaznost na izborima za poslanike Evropskog parlamenta bude što veća. Podsećajući da su se glasači i krajnje desnice i krajnje levice već mobilisali, šef poslaničke grupe EPP u Evropskom parlamentu je izjavio da to treba da urade i umereniji.

Kao neko ko ima 46 godina, ja sam prva generacija koja pamti samo Evropu mira, rekao je Veber, naglašavajući da se na ovim izborima mora suprotstaviti nacionalistima.

Saglasan sa svojim protivnikom bio je i Frans Timermans, koji je kao primer pasivnosti mladih naveo da mnogi od njih nisu glasali na referendumu u Ujedinjenom Kraljevstvu i izborima u SAD, jer su verovali da ne postoji šansa za pobedu Bregzita ili Donalda Trampa.

Upravo je tema mladih otvorila debatu. Kandidati su se, takođe, složili da njihovo učešće u donošenju odluka na evropskom nivou treba da bude intenzivnije, a Timermans se založio i da se pravo glasa spusti na 16 godina.

Moramo se postarati za to da mladi mogu ranije da glasaju na izborima i da se ranije politički angažuju, izložio je on svoju inicijativu, sa kojom se načelno saglasio i Veber.

Ovakav scenario nastavio je da se ponavlja debata je češće izgledala kao susret istomišljenika koji jedan drugom klimaju glavom, nego predizborni duel političkih protivnika koji će se boriti za mesto predsednika Evropske komisije. U toku sat i po vremena bilo je teško pronaći temu oko koje se Veber i Timermans nisu saglasili, a rasprava se uglavnom vodila oko toga kako zajedničke ciljeve treba postići.

Kažnjavanje otpadničkih država

Da unutar EU ipak postoje značajna neslaganja, uprkos ovakvoj poziciji kandidata EPP-a i PES-a, podsetilo je i pitanje o kršenju ključnih vrednosti od strane država članica kao što su Poljska, Mađarska i Rumunija.

Nema pregovora oko ključnih vrednosti, izjavio je Veber, čija je EPP u martu suspendovala partiju mađarskog premijera Viktora Orbana, optuženog za ograničavanje nezavisnosti sudstva i medija u svojoj zemlji.

Evropska narodna partija i sam Veber, kojem je Orban nedavno uskratio podršku za novog predsednika Evropske komisije, bili su kritikovani zbog svoje neodlučnosti prilikom rešavanja slučaja Mađarske. Evropski parlament je još u septembru izglasao inicijativu za ukidanje pojedinih glasačkih prava ovoj zemlji.

U toku debate Veber je, makar deklarativno, zauzeo čvršći stav, izjavivši da će raditi na mehanizmu kažnjavanja država članica koje budu kršile vladavinu prava, a koji bi se sastojao od uskraćivanja finansijskih sredstava.

Timermans se opet nije protivio, već samo produžio tamo gde je Veber stao.

Nije bilo političke volje, jasne političe linije prema takvim slučajevima. Ako se to ne promeni, EU je propala, podvukao je Holanđanin.

Solidarnost prema migrantima ili među državama članicama?

Rastu popularnosti Orbana i njegovih saveznika u Poljskoj, a kasnije i Italiji, značajno je doprinela migrantska kriza, tema koja je obeležila mandat Junkerove Komisije. Kao jedan od njenih članova, Timermans je predložio dugoročne mere za ovaj problem.

Sklapanje ugovora po kojima mi plaćamo, a treće države primaju izbeglice nazad je ponižavajuće… Moramo da razvijemo Maršalov plan za Afriku, rekao je on, naglašavajući da se zemljama iz kojih ljudi odlaze mora pomoći u razvoju vladavine prava, obrazovanja i drugih faktora koji će smanjiti tu vrstu podsticaja.

Kod ovog pitanja kandidati su, konačno, odlučili da istaknu međusobne razlike, pa je Veber izneo dugoročni plan intenzivnije zaštite spoljnih granica od ilegalnih migracija, koji podrazumeva povećanje osoblja Fronteksa na 10.000, što je Timermans ocenio kao previše jednostavno.

Na isti način Veber je protumačio Timermansov predlog da se uvede Fond solidarnosti, iz kojeg bi se finansirala socijalna izdavanja država članica koje zapadnu u krizu.

Ne može se nazvati solidarnošću, ako se uzme u obzir da se u Grčkoj ide ranije u penziju od, na primer, Nemačke ili Holandije… Mi smo u vreme Gerharda Šredera prošli kroz teške reforme u oblasti penzija i zato smo danas ekonomski jaki. Očekujemo i od drugih država na kontinentu da ih sprovedu, rekao je on, na šta je Timermans odgovorio da bi i plate u Nemačkoj trebalo da budu veće, kako bi druge zemlje postigle veću konkurentnost.

Strah od novih žutih prsluka

Još jedna oblast u kojoj je potpredsednik Komisije bio spreman da predloži drastičnije korake od kandidata EPP-a bila je zaštita životne sredine. Na Timermansov predlog da emisiju ugljen-dioksida treba smanjiti visokim porezima, a zemlje poput Poljske i Slovačke finansijski podstaći da napuste industriju uglja, Veber je uzvratio argumentom da bi to dovelo do gubitka radnih mesta i izazvalo socijalne proteste, poput Žutih prsluka u Francuskoj.

Timermansa ovaj odgovor nije zadovoljio.

Uvek ćete naći razlog da se nešto ne uradi. To tako ne ide, rekao je on.

Da li politike kandidata EPP-a i PES-a pokrivaju sve teme bitne evropskim glasačima biće jasnije na debati u Briselu 15. maja, koja će uključivati i predstavnike levice, zelenih, liberala i konzervativaca. Ono što smo do sada imali prilike da čujemo saglasnost oko evropskih vrednosti, demokratije, migracija, životne sredine, uz povremena različita rešenja u ovim oblastima pokazuje da će birači samo profitirati od predstavljanja i drugih alternativa.