“U decembru je otvoreno samo jedno poglavlje zbog nalaza u non-pejperu”

Tribina "Od Finske do Hrvatske: Predsedavanja Savetu EU u vremenima promena – gde je tu Zapadni Balkan?"; Foto: CEP

BEOGRAD – Srbija je u decembru otvorila Poglavlje 4: Sloboda kretanja kapitala u pregovorima sa EU, iako je imala još nekoliko poglavlja spremnih za otvaranje, a predsednik upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović smatra da je razlog tome nepovoljna situacija u oblasti vladavine prava koju je Evropska komisija uočila u neformalnom izveštaju, takozvanom non-pejperu.

“Jedno poglavlje nije razlog za slavlje, to je više utešna nagrada”, rekao je Majstorović na događaju “Od Finske do Hrvatske: Predsedavanja Savetu EU u vremenima promena – gde je tu Zapadni Balkan?”, koju je organizovao Centar za evropske politike danas u Beogradu.

On je izjavio da je državama članicama teško da objasne svojim građanima kako se to Srbija reformiše, dok se istovremeno u izveštaju konstatuje da su napadi i pritisci na medije i dalje zabrinjavajući. Prema Majstoroviću, potrebno je otvoriti diskusiju o nalazima u non-pejperu i kako da se stanje u oblasti vladavine prava popravi.

On je takođe napomenuo da je proces usklađivanja sa pravnim tekovinama EU na niskom nivou, i da Vlada mora da bolje radi ukoliko tvrdi da želi da se reformiše bez obzira na proces pristupanja. Dodao je da će naredni predsedavajući Savetom EU, i posle Hrvatske, morati da rade na vraćanju poverenja u proces.

Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da je otvaranje jednog poglavlja bilo realistično, kada se uzme u obzir ostvaren napredak i širi politički kontekst. On smatra da ovaj rezultat, kao i ocene iznete u non-pejperu, ne trba gledati ni kao potpuno dobre ni kao potpuno loše, napominjući da je u Poglavlju 24: Pravda, sloboda i bezbednost, primećen napredak.

Fabrici je takođe govorio o razvoju događaja tokom finskog predsedavanja Savetom EU, koje je počelo 1. jula i završava se 31. decembra. Rekao je da je ohrabrujuće to što, i nakon odluke o neotvaranju pregovora sa S. Makedonijom i Albanijom, diskusija o proširenju ne počinje sa “da li”, već “kako”.

Ambasador Finske u Srbiji Kimo Lahdevirta rekao je da je njegova zemlja u globalu zauzeta kako su se stvari odvijale u toku predsedavanja, napominjući da je za veće promene uvek potrebno više od šest meseci.

Jedan od prioriteta predsedavanja ove države bila je vladavina prava, a Lahdevirta je naglasio je da je potreban dodatan rad u poglavljima 23 i 24 za Srbiju.

Odlazeći ambasador zemlje koja od Finske preuzima predsedavajuću ulogu u Savetu EU, Gordan Bakota, ocenio je da je prvo predsedavanje njegove države veliki izazov, ali i velika prillika.

On se posebno osvrnuo na samit lidera EU i Zapadnog Balkana koji će njegova država organizovati u maju 2020. godine.

“Samit će se održati 20 godina nakon samita u Zagrebu 2000. godine, koji je usmerio proces proširenja za države regiona”, rekao je Bakota.

On je najavio da će doći do sastanaka na političkom nivou kao uvod u samit, i naglasio da je učešće civilnog društva veoma bitno u toku celog procesa, što se može videti na iskustvu pristupanja Hrvatske.

Poslanica Narodne skupštine Srbije Nataša Vučković, koja je takođe učestvovala na panelu, preporučila je Hrvatskoj da se u toku svog predsedavanja fokusira na vladavinu prava, socijalna prava i demokratske izazove u regionu, kao i da ne skrene pažnju sa procesa pomirenja uprkos izborima koji će se održati i u Srbiji i u Hrvatskoj naredne godine.