U Srbiji izostaje rešavanje slučajeva visoke korupcije

Panel "Borba protiv korupcije"; Foto: Tanjug / Dimitrije Goll

BEOGRAD – Za državu je važno da se u oblasti borbe protiv korupcije nije nazadovalo i da se radi na ulaganju u ljudske resurse, dok za medije i organizacije civinog društva koje se bave ovom temom značajnije je govoriti o konkretnim slučajevima korupcije i lošem stanju u sprovođenju javnih nabavki – moglo se čuti na panelu „Borba protiv korupcije“ održanom u okviru sedmog Plenarnog zasedanja Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Komentarišući ovogodišnji Izveštaj Evropske komisije za Srbiju, ministarka pravde Nela Kuburović istakla je da je celokupan izveštaj u pogledu napretka u oblasti koju pokriva Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava jako važan, uključujući i borbu protiv korupcije.

Napomenula je da u ovom poglavlju nema nazadovanja i da je zabelež određeni napredak kada je reč o borbi protiv korupcije. Ministarka je izrazila sumnju u objektivnost ocena iznetih u izveštaju, napomenuvši da je u prethodnih godinu dana doneto 500 pravosnažnih presuda za koruptivna dela ali da je ovaj rezultat ostao neprimećen u Izveštaju.

„U svoje lično ime moram da napomenem da očekivala više objektivnih merila da se dosta toga uradilo u prethodnom periodu“, ocenila je.

U pogledu daljeg ispunjavanja merila iz Poglavlja 23, ministarka Kuburović je rekla da je Ministarstvo prosvete objavilo revidirani Akcioni plan, koji je prethodno prosleđen Evropskoj komisiji, kao i da je reč o radnoj verziji teksta, a da će po dobijanju mišljenja biti otvoren i drugi krug rasprave.

„U Akcionom planu možete videti sve primedbe, da li su usvojene ili ne i zašto je nešto odbijeno, ukoliko je odbijeno“, dodavši da je očekivala više komentara i sugestija od strane organizacija civilnog društvo, kao i da je najviše komentara došlo od članova Nacionalnog Konventa o Evropskoj uniji.

Ministarka je istakla da, što se tiče preventivnih mehanizama za borbu protiv korupcije, donet je novi Zakon o sprečavanju korupcije u skladu sa GREKO preporukama i da će njegovo stupanje na snagu uslediti u septembru 2020. godine.

Direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić, kao glavne adute za poboljšanje rada ovog nezavisnog tela vidi u većem broju radnih mesta koji su odobreni, unapređenju IT sistema upravljanja podacima i jačanju kadrovskih sposobnosti.

„U prethodnom periodu uradili smo analizu postojećeg stanja informativne tehnologije, a predstoji nam analiza onoga što treba učiniti“ – istakao je Sikimić. Takođe je dodao i da se pregovara o „obukama za finansijske forenzičare što će podići efektivnost i efikasnost Agencije“.

Što se tiče novog Zakona o sprečavanju korupcije, istakao je da će on proširiti krug funkcionera i povezanih lica koja moraju da omoguće uvid ili dostave Agenciji relevantnu dokumentaciju.

Zbunjenost je reč kojom je direktor Sikimić opisao svoje viđenje ocene borbe protiv korupcije u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji.

„Drago da su prepoznati rezultati, međutim zaključci nisu u skladu sa izrečenim rezultatima“, rekao je Sikimić i istakao kao primer da Izveštaj pominje rast broja predmeta u određenim oblastima, ali konstatuje da je Agencija u globalu smanjila broj predmeta.

Što se tiče borbe protiv korupcije iz ugla medija, Slobodan Georgiev iz Balkanske istraživačke mreže – BIRN Srbija, istakao da je borba protiv korupcije bila glavna tema 2011. i 2012. godine kada je vladajuća stranka osvojila vlast, ali se malo toga promenilo. Kao veliki problem vidi stanje u javnim nabavkama, gde, kako je napomenuo, imamo u proseku nešto više od jednog ponuđača po nabavci.

„Da li je to zato što se ljudi ne usuđuju da konkurišu ili veruju da je stvar unapred dogovorena. Ukoliko je dogovoreno, onda se radi o nekoj vrsti korupcije“ – zaključuje on.

Komentarišući navode direktora Agencije za borbu protiv korupcije o planu obuka u pogledu finansijske forenzike zaposlenih istakao da je to neće ništa ključno promeniti u ovoj oblasti, jer je sličnih obuka bilo i ranije.

„Nema rešenih slučajeva visoke korupcije koji bi predstavljali odlučnu borbu“ zaključio je Georgiev.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije nadovezujući se na istaknuti problem u javnim nabavkama, primećen od strane Evropske komisije, osvrnuo se i na pitanje međuržavnih sporazuma.

„Imamo situaciju gde Srbija više nego uobičajno zaključuje međudržavne sporazume koje izuzimaju primenu domaćeg zakona o javnim nabavkama“, istakao je Nenadić i objasnio da se u takvim slučajevima direktno vrše pogodbe za velike infrastrukturne radove i nabavku opreme.

Takođe je naglasio i da Narodna skupština nije razmatrala izveštaje o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, koja je doneta za period 2013-2015 i napomenuo da je neophodno utvrditi zašto je ona dala tako male rezultate.

Što se tiče revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 istakao je da opseg ovog dokumenta trebalo proširiti i na pitanja koja nisu bila predmet prethodnog Akcionog plana.

„Revizija ne može da se bavi samo pitanjima kojima se bavio prethodni Akcioni plan, već treba se proširiti krug aktivnost, kao što je pitanje izvršenja rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti“, rekao je Nenadić.

Sa panela su se mogli čuti i apeli državnim organima da standardizuju periode za koje navode statističke podatke, kako bi organizacije civilnog društva i istraživači bili u mogućnosti vrše poređenje sa prethodnim periodima i na taj način analiziraju stanje u predmetnoj oblasti.