BEOGRAD – Ideja da se civilno društvo pojavi kao treća strana u dijalogu vlasti i opozicije, sa zajedničkim predstavnikom, nije naišla na odobravanje i saglasnost među nevladinim organizacijama koje su uključene u rad na izbornim uslovima, piše Danas.
Novinar i saradnik Građanskih inicijativa Vukašin Obradović izneo je nedavno predlog da organizacije civilnog društva treba da izaberu zajedničkog predstavnika u dijalogu vlasti i opozicije, koji bi nastupao kao treća zainteresovana strana u pregovorima koji će se voditi pod okriljem međunarodnih posmatrača, čime bi glas dobili i oni građani i teme koje nisu zastupljene na dnevnom redu političkih stranka.
“Interesi organizacija civilnog društva koje predstavljaju građani imaju širi spektar od političkih stranaka i mislimo da međunarodna zajednica treba da čuje i nas, ne kao posrednika, već kao treću, zainteresovanu stranu. I vlast i opozicija imaju svoje interese u koje ugrađuju interese građana. Mi mislimo da se građani koje mi predstavljamo razlikuju u mnogo čemu”, naveo je Obradović.
Obradović je kao moguće sagovornike pomenuo Fond za otvoreno društvo, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Biro za društvena istraživanja (BIRODI) i Građanske inicijative.
Direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović istakao je za Danas da u ovom društvu nedostaje dijaloga i da podržava svaku inicijativu koja vodi u tom pravcu, ali da civilno društvo u tom procesu ne treba da donosi odluke.
“BIRODI bi učestvovao u svakoj inicijativi koja vodi ka stvarnom razgovoru. Mislim da je jako bitno započeti tu vrstu dijaloga, on ne mora da rezultira bilo kakvom vrstom dogovora. Ja sam za rešenje da civilno društvo mora da prisustvuje tome, ali ne može da donosi odluke. Dakle treba da imamo istu poziciju kao što je bila u dijalogu na Fakultetu političkih nauka – treća strana koja pomaže kao svedok procesa”, naveo je Gavrilović.
Pročitajte više: Fajon: U EP su zabrinuti u vezi sa dijalogom vlasti i opozicije, dijalog da počne što pre
Danas ističe da direktor Fonda za otvoreno društvo Milan Antonijević, koji je u formi posrednika učestvovao u dijalogu koji se održavao na FPN-u 2019. godine, nije saglasan sa ovakvim predlogom i smatra da organizacije civilnog društva treba da ostanu izvan političke arene.
“Civilno društvo ima šta da kaže o poboljšanju izbornih uslova, ali ne mora ponovo poginuti na braniku međustranačkog dijaloga”, smatra Antonijević.
Programski direktor CRTA Raša Nedeljkov smatra da ovakav predlog ne bi doneo ništa dobro, već da bi organizacije civilnog društva pretvorio u političke aktere.
“Civilno društvo na takav način ne može da bude učesnik u pregovorima aktera koji učestvuju na izborima. Mi možemo da pružimo ekspertizu, rešenja, ali ne i da učestvujemo u pregovorima različitih političkih struja. Mi smo korektiv svim akterima i možemo da budemo vrsta uzbunjivača prema javnosti”, objasnio je Nedeljkov.
Pročitajte više: Nedeljkov: Početak dijaloga vlasti i opozicije već kasni