fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Usaglašavanje sa deklaracijom EU: Za Srbiju maksimum, za Evropu minimum?

Đuzep Borelj i Aleksandar Vučić; Foto: Predsednik.rs / Dimitrije Goll

Kako je naš portal juče preneo, zvanični Beograd usaglasiće se sa Deklaracijom Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja u kojoj se osuđuje urušavanje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Radi se o deklaraciji od 22. februara koja je doneta nakon priznanja republika Deonjeck i Lugansk, a pre početka invazije Ruske Federacije na Ukrajinu.

U deklaraciji se navodi da EU najoštrije osuđuju potkopavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine i najoštrije osuđuje odluku ruskog predsednika Vladimira Putina da prizna područja Donjecke i Luganske oblasti kao nezavisne i da pošalje svoje trupe na ta područja.

“Ovaj nezakonit akt dodatno podriva suverenitet i nezavisnost Ukrajine i predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava i međunarodnih sporazuma, uključujući Povelju UN, Helsinški završni akt, Parisk povelju i Budimpeštanski memorandum”, stoji u tekstu deklaracije Visokog predstavnika Borelja.

Usklađivanje sa ovom deklaracijom Visokog predstavnika, u kojoj se ne spominju sankcije Rusiji, u skladu je sa onim što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasnio kao zvaničnu poziciju prema sukobu u Ukrajini, nakon Sednice saveta za nacionalnu bezbednost prošle nedelje. On je tada rekao da Srbija ostaje privržena poštovanju međunarodnog prava kojim se garantuje pravo na nepovredivost granica Ukrajine i dodao da Srbije neće uvoditi nove sankcije Rusiji.

Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC), kaže da je ovakva odluka Srbije značajna zato što je ovo prva deklaracija koja se direktno tiče postupaka Ruske Federacije sa kojima se Srbija ikada uskladila.

“U tom kontekstu, to jeste značajan pomak, ali je opet i u skladu sa onim što je već proklamovano kao državna politika u konktekstu ruske invazije Ukrajine”.

Strahinja Subotić, viši istraživač Centra za evropske politike (CEP), kaže za European Western Balkans saglasan je u oceni da je ovo značajna odluka Srbije, ako se uzme u obzir da se ranije nismo usaglašavali ni sa jednom deklaracijom EU, makar ona imala i implicitni prizvuk kritike na račun Rusije.

Prema njegovim rečima, to su novi momenti u našim spoljnim odnosima, do kojih verovatno ne bi došlo da nije izbila kriza.

“Ovog puta idemo korak dalje kada je u pitanju garancija teritorijalnog integriteta Ukrajine, jer se više ne koristimo samo opštim diplomatskim izjavama. Ovo je značajno i zbog toga što se u ovoj deklaraciji od 22. februara u prvoj rečenici ističe da EU snažno osuđuje odluku Vladimira Putina da prizna kao nezavisne Donjeck i Lugansk. A znamo da je Putin najpopularniji strani lider u Srbiji, a Rusije najpopularnija strana država”, kaže Subotić.

Usaglašavanje sa deklaracijama nije isto što i usklađivanje sa sankcijama

Deklaracije u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) predstavljaju važan deo Poglavlja 31, koje se tiče ZSBP, jer usaglašavanje zemlje kandidata meri sa usaglašavanjem sa deklaracijama i akcijama koje preduzima EU.

Deklaracije u ime EU najčešće donosi Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, a one sadrže političke odrednice za odluke koje donose Evropski savet i Savet EU. Ovih dana, Visoki predstavnik Đuzep Borelj doneo je više deklaracija koje se tiču trenutne situacije u Ukrajini, a deklaracija sa kojom će se Srbija usaglasiti ne spominje sankcije Rusiji.

Paralelno sa Deklaracijama Visokog predstavnika, ovih dana države članica usvojile su niz odluka na Savetu EU koijma je uvedeno nekoliko setova sankcija Rusiji. Ove odluke objavljene su u službenom glasilu EU, a obavezujuće su samo za države članice, dok se od država kandidata, poput Srbije očekuje da se sankcijama pridruže.

Igor Novaković naglašava da se Srbija nije usaglasila sa paketom sankcija, već samo deklaracijom u kojoj se ističe neka spoljno-politička odluka, u ovom slučaju Rusije.

“Srbija se nije uskladila sa paketom sankcija prema Rusiji, već samo sa onom poliitčkom deklracijom koja ne sadrži pakete sankcije i ne podrazumeva usklađivanje Srbije sa sankcijama EU”, navodi Novaković.

Strahinja Subotić objašnjava da su izjave i deklaracije Visokog predstavnika deklarativnog i opisnog karaktera. “U njima se neki problemi stavljaju u određeni kontekst, navodi se šta je ono što se očekuje od država članica i država kandidata i najavljuju se dalji koraci koji bi trebalo da budu preduzeti na Savetu”, kaže Subotić.

Da li je ovo dovoljno?

Iz Evropske unije danima stižu poruke da se od Srbije, kao zemlje kandidata za članstvo, očekuje da u potpunosti prati Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU, uključujući i politiku sankcija prema Rusiji. To je u ponedeljak potvrdila i portparolka Evropske komisije Ana Pisonero, dok su poslanici EP Tanja Fajon i Vladimir Bilčik smatraju da bi to bio važan signal da Srbija podržava principe i vrednosti Evropske unije i da je posvećena zajedničkom radu sa evropskim partnerima u pravcu mira.

Igor Novaković objašnjava da je trenutno na delu velika homogenizacija na Zapadu, pre svega u okvirima EU, ali da ipak iako postoji određeno razumevanje evropskih zvaničnika za pozociju Srbije, reste pritisak da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU.

“Meni se čini da to kreira jednu atmosferu u kojoj Srbija može vrlo lako biti označena kao neko ko je u najmanju ruku kako bih rekao saveznik, ne saveznik, ali država koja opstruira evropske napore da se Rusija izoluje”, kaže Novaković.

On ocenjuje da u tom kontekstu Srbiji vreme ističe kao i da je veoma izazovno za dalje interese Srbije vezane za proces evropskih integracija. “Srbiji je pod hitno potrebna jasnija komunikativna strategija, a zatim i novi pristup usaglašavanju sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU”, kaže Novaković.

Strahinja Subotić kaže smatra da će EU prepoznati to što se Srbija sada po prvi put uskladila sa nekom deklaracijom usmerenom prema Rusiji, ali da neće svi u EU biti podjednako zadovoljni stepenom u kom se Srbija usaglašava.

“Evropski parlament, kao najviše političko telo u EU, koje ima najveću slobodu da kritikuje, neće biti zadovoljan. Tražiće od Srbije da se priključi sankcijama, kao što to i stoji u juče usvojenoj Rezoluciji. Sa druge strane moguće je da će države članice pojedine imati razumevanja jer i same znaju da nacionalni interesi ne moraju uvek da se podudaraju sa supranacionalnim interesima, u ovom smislu pitanje teritorijalnog integriteta Srbije igra ključnu ulogu”, kaže Subotić.

Prema njegovim rečima, činjenica da je SAD pozdravila Vučićev govor takođe govori da je zpaad spreman da zažmuri na činjenicu da Srbija neće uvoditi sankcije.

“Ukoliko dođe do nagle eskalacije sukoba ukoliko dođe do masovnog kršenja ljudskih prava i pravila ratovanja, samim tim će se povećavati i pritisak na Srbiju da uvede sankcije”, zaključuje viši istraživač CEP-a.

Za danas je najavljeno i glasanje o Rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o agresiji Rusije, a u zajedničkom autorskom tekstu amabsador EU i država članica u Srbiji podsetili su vlasti u Boegradu da je Srbija kandidat za članstvo u EU i poručili da računaju na Srbiju. Usaglašavanje Beograda sa jednom deklaracijom EU izgleda da je minimum na koji će Evropa pristati, a kako stvari sada stoje maksimum koji će Beograd ponuditi.

Povezani članci

Komentatori: Podela Kosova neostvarljiva i štetna

EWB

[EWB intervju] Grubješić: Potreban nam je dijalog na svim nivoima

Vuk Velebit

Javna debata o Izveštaju Evropske komisije – Šansa koja se ne propušta

Sonja Liht