Analiza usaglašavanje Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU: U 2016. godini usaglašenost Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU tek 59 odsto, za šest odsto manje nego u 2015. Drastičan pad usaglašavanja u poređenju sa 2012. godinom, kada je usaglašenost bila 99 odsto. U prošloj godini veću usaglašenost od Srbije imale Crna Gora, Albanija, Makedonija i BiH.
Srbija je u prošloj godini podržala 24 od 41 spoljnopolitičke deklaraciju EU, ili, izraženo u procentima, usaglasila se tek 59 odsto sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU. Ako ove podatke uporedimo sa 2015. godinom, kada je usklašenost Srbije iznosila 65 odsto, jasno je da je Srbija u prošloj godini nazadovala, a ne poboljšala usklađivanje svog spoljnopolitičkog delovanja sa spoljnopolitičkim pristupom EU. Time je nastavljen trend drastičnog pada usaglašavanja Srbije sa deklaracijama EU, koji je počeo 2014. godine sa izbijanjem Ukrajinske krize (usaglašenost u 2014. godini bila je malo veća od 50 odsto).
Primedbe Evropske komisije i u izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu u okviru poglavlja 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, ostale su manje-više iste. U skladu sa svojom praksom prethodnih godina, navodi se, Srbija je nastavila da podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, uključujući Krim. „Srbija nije postupila u skladu sa odlukama Evropskog Saveta, uključujući restriktivne mere EU u vezi sa Rusijom ili pitanjima od interesa za Rusiju, kao ni u slučaju odluka Saveta o Kini, Bosni i Hercegovini, Moldaviji i Zimbabveu”, navodi se u izveštaju o napretku. Evropska komisija je upozorila Srbiju i da ekonomski sporazumi sa Kinom moraju biti u okviru evropskih standarda, a nije propustila ni da primeti da su kontakti na visokom nivou sa Rusijom nastavljeni redovnim bilateralnim posetama, te da postoje bliske veze vladajuće Srpske napredne stranke sa strankom ruskog predsednika Vladimira Putina. Evropska komisija je u okviru poglavlja 31 Srbiji priznala i “izvestan napredak”, koji se pre svega odnosi na nastavak učešća Srbije u civilnim i vojnim misijama.
Kada je konkretno reč o deklaracijama koje Visoka predstavnica za zajedničku politiku i bezbednost objavljuje u ime EU, Srbija se do kraja septembra 2016. godine usaglasila sa 14 od 22 deklaracije, navodi se u Analizi usaglašenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU, koju je sproveo ISAC fond. Srbija se nije usaglasila ni sa jednom od šest deklaracija koje su se neposredno ili posredno odnosile na Rusiju. Od toga, četiri deklaracije su bile produžavanje postojećih restriktivnih mera, produžavanje i produbljivanje restriktivnih mera za četiri lica, kao i ukidanje restriktivnih mera za 170 lica i tri entiteta. Ostale deklaracije su se odnosile na obeležavanje druge godišnjice obaranja civilnog aviona MH17 malezijske avio kompanije u oblasti Donjecka, kao i na eskalaciju nasilja u Siriji, posebno u Alepu gde su ruske trupe bile angažovane. Srbija se nije usaglasila ni sa spoljnopolitičkom deklaracijom koja se odnosila na Kinu, odnosno kineske teritorijalne ambicije u Južnom kineskom moru. Usaglašavanje je izostalo i kada je reč o deklaraciji posvećenoj predsedničkim izborima u Republici Kongo, što je, kako se navodi, verovatno povezano sa činjenicom da je prilikom glasanja za prijem Kosova u Unesko Republika Kongo glasala protiv ulaska Kosova u tu organizaciju. Iznenađijuće je, međutim, što Srbija nije podržala deklaraciju iz avgusta koja se odnosila na aktuelnu situaciju u Siriji i Alepu. Ovom deklaracijom EU je snažno osudila eskalaciju nasilja u Alepu, neprekidno bombardovanje i stalno opsadno stanje, usled čega su u opasnost dovedeni životi stotina hiljada Sirijaca. Sa ovom deklaracijom se, pored Srbije, nisu usaglasile još samo Jermenija i Gruzija, države koje nemaju perspektivu članstva u EU. Ipak, Srbija je u februaru podržala rezoluciju u vezi sa usaglašavanjem pojedinih država sa restriktivnim merama protiv Sirije.
Ako se napravi poređenje sa zemljama Zapadnog Balkana – Crnom Gorom, Makedonijom i Albanijom, koje su države kandidati, i Bosnom i Hercegovinom, koja je potencijalni kandidat, vidi se da je Srbija prošle godine imala najmanju usklađenost sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU. U periodu od januara do septembra 2016. godine Crna Gora je imala stoprocentnu usaglašenost sa deklaracijama koje Visoka predstavnica za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost objavljuje u ime EU. Albanija je bila usaglašena 91, BiH 77, a Makedonija 73 odsto. Makedonija i BiH pratile su isti obrazac neusaglašavanja prema pitanju krize u Ukrajini, kao i u slučaju događaja u Južnom kineskom moru, dok su se u potpunosti usaglasile Crna Gora i Albanija.
Analiza ISAC fonda pokazuje i da je pad usaglašenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU naročito drastičan ako se ima u vidu da je 2012. godine usaglašenost iznosila 99 odsto. To, međutim, objašnjava se, ne treba da čudi, pošto je međunarodna situacija do 2012. godine bila stabilnija. EU nije usvajala veliki broj deklaracija, stavova i mera, a pravci spoljnopolitičkih aktivnosti EU nisu bili usmereni ka državama koje politička elita u Srbiji percipira kao značajne partnere, a to su pre svega Rusija, Kina i neke od članica Pokreta nesvrstanih.
Deklaracije i izjave Visokog predstavnika za zajedničku politiku i bezbednost, podsećamo, predstavljaju ključan politčki deo Poglavlja 31, pošto se usaglašavanje zemalja kandidata meri usaglašavanjem sa deklaracijama i akcijama koje preduzima EU. Država kandidat mora progresivno da se usaglašava sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU, a neposredno pred pristupanje treba da ostvari potpunu usaglašenost.