Usklađivanje sa Evropskom službom za zapošljavanje od velikog značaja za radnike

Foto: Pixabay

BEOGRAD – Omladinski radnik, programer igrica, ulični pevač, politikolog – neka su od zanimanja, koja su od ove godine našla mesto u šifrarniku Nacionalne službe za zapošljavanje. Nakon tri decenije, za NSZ kroz novi šifrarnik „savremeni“ poslovi postaju vidljivi.

Iako ovakvom odlukom Vlade, koja je stupila na snagu 1. januara 2019, jeste napravljen korak napred, usklađivanje rada NSZ sa Evropskom službom za zapošljavanje (EURES), ostaje jedan najvećih izazova za Srbiju u okviru pregovaračkog Poglavlja 2, koje se tiče slobode kretanja radnika, ocenili su Ivan Vejvoda i Jovana Pantović, iz Fondacije Centar za demokratiju, za European Western Balkans.

„Unapređenje Nacionalne službe za zapošljavanje kako bi se uskladila sa standardima EURES-a, jedan je od najvećih izazova za Srbiju. Ovo je naznačeno još u Izveštaju o skriningu za ovo poglavlje, ali od tada do danas ostvaren je veoma mali napredak“, navode Vejvoda i Pantović, naglašavajući da su reforme u ovoj oblasti od velikog značaja za srpske radnike. Usklađivanjem sa EURES-om stvara se mogućnost da naši građani koriste usluge posredovanja prilikom zapošljavanja u drugim zemljama članicama, što ova služba nudi.

Prema njihovim rečima, da bi se napravio korak napred u reformi NSZ, potrebno je uskladiti evidencije o kvalifikacijama i zanimanjima koje vodi Nacionalna služba za zapošljavanje sa evropskom klasifikacijom zanimanja i kompetencija, što podrazumeva izradu Nacionalnog okvira kvalifikacija.

Nacionalni okvir kvalifikacija trebalo bi da detaljno objasni koje su kvalifikacije potrebne za nova zanimanja i gde se znanja za njih mogu steći, što nije ponuđeno trenutnim šifrarnikom.

Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije za 2019, kao i u prethodnm izveštajnim periodima, naglasila da nije bilo napretka u pripremama za priključivanje EURES-u. U pogledu mreže EURES potrebno je dodatno unaprediti sistem Nacionalne službe za zapošljavanje, njene organizacione i tehničke kapacitete, kako bi se obezbedilo da sva upražnjena radna mesta koja su prikazana na sajtu NSZ-a budu raspoloživa i za objavljivanje na Evropskom portalu, ocenili su naši sagovornici.

Na priključivanje EURES-u, Srbija se obavezala u okviru Poglavlja 2 – Sloboda kretanja radnika, koje Srbiju obavezuje još i na stvaranje slobodnog pristupa tržištu rada, koordinaciju sistema socijalne sigurnosti i obezbeđivanje Evropskih kartica zdravstvenog osiguranja.

Evropska komisija je u Izveštaju o napretku za 2019. godinu istakla da je Srbija umereno pripremljena u oblasti slobode kretanja radnika. Jačanje saradnje Srbije sa zemljama članicama na koordinaciji sistema socijalne sigurnosti, jedna je od najvažnijih preporuka, kako bi Srbija uskladila svoje zakonodavstvo u ovoj oblasti sa EU.

Izmenama i dopunama Zakona o pristupu tržištu rada usvojenom 2018, Komisija je navela da je postignut izvestan napredak i delimično skraćena procedura za izdavanje radnih dozvola i olakšan pristup građanima EU tržištu rada u Srbiji.

Ivan Vejvoda i Jovana Pantović za European Western Balkans ističu da je potrebno uložiti više napora kako bi se postigla usklađenost sa standardima EU.

„Neophodno je izmeniti odredbu Zakona o zapošljavanju stranaca, prema kojoj državljani EU moraju imati dovoljno sredstava da izdržavaju sebe i članove svoje porodice tokom boravka u Srbiji, ili odredba Zakona o državnim službenicima, kojom se zapošljavanje uslovljava državljanstvom Republike Srbije“, navode oni, dodajući da su ovakve odredbe posredno diskriminatorne i kao takve ne odgovaraju pravu EU.

Fondacija Centar za demorkatiju koordinator je Radne grupe za Poglavlje 2 Nacionalnog konventa o EU. Ova radna grupa je tokom 2018. formulisala nekoliko preporuka Vladi za reformu u ovoj oblasti, a odgovore o odbijanju ili usvajanju sugestija do danas nisu dobili.

„Radna grupa je u svojim preporukama navela da je potrebno pregovarački okvir prilagodili uobičajenoj strukturi pregovaračke pozicije, izvršiti procenu finansijskih efekata, kao i dopuniti dokument sa relevantnim strategijama i akcionim planovima, analizama stanja u pojedinim oblastima“, zaključuju Vejvoda i Pantović.