Usporavanje evropskih integracija – odgovornost ipak na Srbiji

Otvaranje poglavlja 4 sa Srbijom, decembar 2019; Foto: Ministarstvo za evropske integracije

BEOGRAD – Gostujući na Radio Televiziji Srbije u nedelju, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović upitana je da li činjenica da je Srbija do sada otvorila samo 18 od 35 pregovaračkih poglavlja, a ove godine nijedno, predstavlja uspeh.

Prema njenom mišljenju, Srbija je u procesu evropskih integracija mogla više da postigne, ali proces proširenja treba posmatrati i sa stanovišta onoga što se dešava u EU.

“Uvek može više, ali proces nije jednodimenzionalan i teško ga je posmatrati samo sa stanovišta onoga što Srbija radi već šta se dešava sa politikom proširenja generalno i šta se dešava sa samom EU”, rekla je Joksimović.

Podsetimo, Srbija je prva dva pregovaračka poglavlja otvorila u decembru 2015. Potom je 2016. otvorila četiri, 2017. rekordnih šest, a 2018. ponovo četiri.

Do pada dolazi 2019, kada Srbija otvara samo dva pregovaračka poglavlja, dok je u 2020. izostalo bilo kakvo otvaranje.

Istovremeno, ove godine Evropska unija usvaja novu metodologiju proširenja i otvara pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i poslednje poglavlje sa Crnom Gorom.

Našem portalu je u junu, kada je izostala redovna međuvladina konferencija posvećena otvaranju novih poglavlja, potvrđeno da je Savet Evropske unije, koji čine ministri država članica i koji donosi konačne odluke o fazama procesa pristupanja, razmatrao nekoliko pregovaračkih poglavlja koje je Srbija spremna da otvori, ali da na kraju nije doneta nijedna pozitivna odluka.

Mediji su tada preneli da je najmanje šest država članica bilo protiv otvaranja novih poglavlja sa Srbijom, uključujući Nemačku, Švedsku, Holandiju i Bugarsku.

Na naš upit da li je uzrok odluke o izostanku zelenog svetla za novo poglavlje stanje u oblasti vladavine prava, na koje iz Evropske unije već neko vreme stižu zamerke, iz Saveta EU odgovorili su da napredak u poglavljima vezanim za vladavinu prava i osnovna prava, kao i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, ostaju od ključnog značaja i nastavljaju da utiču na tempo pregovora o pristupanju.

European Western Balkans je, takođe u junu, preneo da najnoviji “non-pejper”, šestomesečni izveštaj Evropske komisije o stanju vladavine prava u Srbiji, beleži bitna kašnjenja u reformama vezanih za oblasti kao što su borba protiv korupcije, kao i zabrinjavajuće trendove pritisaka na medije i pravosuđe.

Ovaj izveštaj Ministarstvo za evropske integracije objavilo je tek mesec dana nakon što su se njegovi navodi već pojavili u javnosti, a od Vladinih zvaničnika, kao i u slučaju prethodnih “non-pejpera”, teško je čuti bilo kakav komentar na ovu temu.

Prema mišljenju predsednika Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđana Majstorovića, ovaj izveštaj je imao presudan uticaj prilikom odlučivanja država članica o tome da li otvoriti neko pregovaračko poglavlje sa Srbijom.

“Ovakvu odluku bilo je realno očekivati nakon što je, kao svojevrstan kompromis, tokom 2019. otvoreno samo po jedno poglavlje tokom dva semestra, uprkos činjenici da je Srbija predala više pregovaračkih pozicija i bila spremna da otpočne pregovore u više poglavlja”, rekao je Majstorović u junu za European Western Balkans.

On je ocenio da politički lideri u Srbiji, nažalost, nisu adekvatno sagledali realnost i ozbiljnost situacije.

“Umesto da su se posvetili ubrzanju primene preuzetih obaveza i time povratili poverenje skeptičnih članica EU, u javnosti se umanjivao značaj upozorenja koja su dolazila od strane članica u formi otvaranja jednog poglavlja”, rekao je Majstorović.

Osim u otvaranju poglavlja, Srbija je zakazala i u njihovom zatvaranju, što je znak da se, u datoj oblasti, u potpunosti uskladila sa regulativom i standardima EU. Do sada su zatvorena samo dva, vezana za nauku i obrazovanje, u kojima EU ima male nadležnosti.

Pročitajte još: Srbija za dve godine uskladila manje od polovine planiranih propisa sa EU

Kako je za Nova.rs naveo Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta, Srbija je, u odnosu na period od 2008, u poslednje četiri godine imala idealne uslove za napredak ka EU.

“Aktuelna vlada imala je konformu većinu u Skupštini, pun mandat, nije bilo vanrednih izbora, povoljnu ekonomsku situaciju… i još poziv Junkera za članstvo u 2025. U poređenju sa nekim prethodnim periodima, situacija je bila idealna, ali nije iskorišćena” ističe Međak.

On je naveo za Nova.rs da je jasno da je glavni problem nedostatak političke volje i kao primer navodi to što smo još 2016. i 2017. dobili poziv da podnesemo pregovaračke pozicije za poglavlja 28 i 10, ali to još nismo uradili.

“Nema političke volje. Druge prepreke ne postoje. Da smo uradili sve što je do nas, mogli bi da se vadimo na Kosovo. Paradoks je da nam na primer pregovori o KiM brže napreduju, od podnošenja pregovaračke pozicije za poglavlje 28. Za našu sporost nema drugog obrazloženja od nedostataka političke volje”, zaključio je Međak.

Hrvatska je, za isti period koliko Srbija trenutno pregovara, i otvorila i zatvorila sva pregovaračka poglavlja. Važi činjenica da Srbija, kako često podseća ministarka Joksimović, pregovara po metodologiji koja je striktnija od prethodnih rundi proširenja. Međutim, dok se pregovori usporavaju u odnosu na prethodni period a neke države iz regiona ubrzavaju svoj proces integracija, objašnjavanje učinka Srbije “sa stanovišta onoga što se dešava u EU” ne deluje ubedljivo.