Photo: Pixabay

Završetak ustavne reforme koja bi trebalo da obezbedi nezavisnost pravosuđa bio je planiran za 2017. godinu, kada je trebalo da građani Srbije glasaju na referendumu o predloženim ustavnim promenama.

To je predviđeno nakon što je Narodna skupština usvojila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa 2013, na osnovu koje je izrađen Akcioni plan za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava), koji je Vlada usvojila u oktobru 2015. godine.

Prema tom dokumentu, Srbija je trebalo da završi sa izradom amandmana na tekst Ustava, sprovede javnu raspravu i pošalje amandmane Venecijanskoj komisiji do kraja 2016. godine.

Međutim, osim kašnjenja, sagovornici European Western Balkans naglasili su da postoji problem materijalne prirode i da amandmani koje je Vlada pripremila neće obezbediti nezavisnost pravosuđa.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak posebno ističe činjenicu da je Vlada pisala amandmane kao neovlašćeni organ.

“Vlada nije imala ustavno ovlašćenje da piše te amandmane, niti da ih pripremi, niti da ih šalje Venecijanskoj komisiji. To je čak i ministarka pravde priznala u junu 2019. godine. Ako ti amandmani budu usvojeni, oni će dovesti do toga da parlamentarna većina u Narodnoj skupštini potpuno kontroliše pravosuđe, čak više nego danas. Tako da će to biti jedan ozbiljan korak unazad“, izjavio je Međak.

On ističe da bi usvajanjem izmena u obliku u kojem su sada, došlo do još većeg upliva politike u pravosuđe.

„Videli smo prošle godine da je Narodna skupština odbila predlog Visokog saveta sudstva (VSS) da se izaberu predsednici sudova u Srbiji. Skupština je odbila da imenuje te ljude. Iz tog razloga sad imamo nekoliko desetina sudova gde su predsednici u v.d. stanju. To je Skupština uradila prošle godine sa sadašnjim ustavnim rešenjem, a sa ovim ustavnim rešenjem neće čak ni doći dotle da VSS može nešto da predloži, a što vladajuća većina u Skupštini neće da podrži. VSS više neće moći da podnese predlog koji nije po volji vladajuće većine“, objašnjava Međak.

Kako je sudija Miodrag Majić ranije izjavio za naš portal, ako novi ustavni okvir bude unet onakav kakav je u sadašnjem obliku (poslednji tekst Nacrta amandmana), da će pružiti pune mogućnosti tada, pretpostavljamo, potpuno monolitnoj vlasti da reformiše pravosuđe na način na koji to već zabeleženo u najnovijen “non-pejperu” Evropske komisije – pod punom političkom obojenošću i pritiskom.

“Potpuno sam siguran da će on dodatno unazaditi pravosuđe, i da ukoliko se ništa ozbiljnije ne promeni u tekstu, tamo gde smo prepoznali ubačene političke uticaje, stanje biti lošije. Kada je o pravosuđu reč, ključni problem i praizvorište svih problema jeste jedna potpuna politička obojenost pravosuđa i politički uticaj. Iz toga sve ostalo proizilazi – korupcija u pravosuđu pod kojom ne podrazumevam samo finansijske momente, nego koruptivna ponašanja, od izbora ljudi, postavljanja ljudi, do nefunkcionisanja tužilaštva”, istakao je Majić.

Da li će fokus nove Skupštine biti na ustavnim reformama?

S druge strane, u poslednjem “non-pejperu” Evropske komisije (EK) posebno se ističe proces ustavne reforme, koji je i dalje “na čekanju” i dodaje se da to odlaganje “ostavlja posledice i na buduće izmene i usvajanje pratećih zakona i propisa”. Iz tog razloga, EK traži da se taj proces što pre nastavi, transparentno i sveobuhvatno, i da se čeka okočanje parlamentarnih izbora (održanih 21. juna) kako bi bio nastavljen.

Sudija Majić je tada izjavio da će proces izmene ustava biti rešavan odmah po konstituisanju nove skupštine.

“Mislim da su dve stvari na agendi naše sadašnje, odnosno buduće vlasti, to su kosovsko pitanje, a na unutrašnjem planu na prvom mestu pravosuđe. Za razliku od Evropske komisije, mene ne raduje izmena ustava zato što smatram da ono što smo do sada videli u ustavnoj debati nas ni malo ne ohrabruje da će izmene dovesti do poboljšanja postojećeg stanja“, istakao je Majić.

On je dodao da postoje ozbiljni razlozi da se zabrinemo kako će se uopšte dalji postupak izmene ustava odvijati, kada je reč o pravosuđu.

Međak se slaže da će Narodna skupština nakon konstituisanja početi da radi na tim amandmanima.

Skupština Srbije; Foto: Wikimedia Commons

„Ubeđen sam da će oni uzeti tekst Vladinih amandmana i to predstaviti kao gotovo rešenje koje će formalno-pravno biti predlog Narodne skupštine, odnosno Odbora za ustavna pitanja. Međutim, morala bi da se napravi javna rasprava, radna grupa, da se angažuju profesori ustavnog prava. Mi na primer ne znamo ko je autor teksta Vladinih amandmana, nije bilo radne grupe, a teoretski i zvanično to su pisali činovnici Ministarstva pravde. Nedopustivo je da se jedan takav akt piše na takav način, bez učešća profesora ustavnog prava“, objašnjava Međak i dodaje da veruje da će to biti scenario koji će Vlada pokušati da sprovede preko Narodne skupštine, koja je potpuno pod njenom kontrolom.

On ističe da se moramo boriti da se to ne desi, jer ako se ove ustavne promene sprovedu, pravosuđe će biti pod potpunom kontrolom vladajuće većine, što važi za sve tri grane vlasti i dovodi do jedinstva vlasti.

„Mi već sad imamo problem sa efektivnom podelom vlasti, a kada se to uradi mi više nećemo imati ni naznaku podele vlasti“, izjavio je potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji za EWB.

Proces ustavnih refomi u senci evropskih integracija

Nezavisnost pravosuđa jedno je od ključnih merila u Poglavlju 23, prvo merilo u prelaznim merilima jeste da se obezbedi nezavisnost pravosuđa. A promena Ustava jedna je od obaveza Srbije prema Evropskoj uniji, formulisana Akcionim planom za Poglavlje 23.

Ovaj potez trebalo bi da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu i na taj način približi Srbiju standardima EU.

Međak objašnjava da ukoliko bi amandmani u trenutnom obliku sada prošli, zbog krupnijih poliltičkih pitanja, da je velika verovatnoća da bi do kraja pristupnih pregovora neka država članica opet postavila pitanje nezavisnosti pravosuđa.

“Sadašnji amandmani možda zadovoljavaju minimalne standarde Saveta Evrope, ali definitivno ne zadovoljavaju standarde u EU, pogotovo imajući u vidu sve što se u EU dešava u Poljskoj sa ograničavanjem nezavisnosti pravosuđa i svim problemima koji su zbog toga nastali. Ako neka država članica opet postavi pitanje nezavisnosti pravosuđa, onda bismo verovatno još jednom morali da menjamo deo Ustava koji se odnosi na pravosuđe. Mi ćemo svakako morati da menjamo Ustav dva puta, jednom sada i jednom pred kraj ulaska u EU“, ističe Međak.

On objašnjava da se pred ulazak u članstvo ubacuje integrativna klauzula koja obezbeđuje da pravo EU važi na teritoriji Srbije, na isti način kao i u svim drugim državama članicama, a da pošto naš Ustav ne predviđa takvu mogućnost danas, biće neophodno izmeniti ustav kako kako bismo uveli navedena prava.

„To se radi pred kraj pregovora, kad se pregovori završe i kad je izvesno da će država ući u EU. Tad bi trebalo da bude uvedena mogućnost i da državljani država članica, sa legalnim boravištvem u Srbiji, mogu da glasaju na lokalnim izborima u Srbiji i na izborima za Evropski parlament u Srbiji“, ističe Međak.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji naglašava da ukoliko usvojimo ove amandmane koji su loši, koje je pisala Vlada kao neovlašćeni organ, da ćemo morati da menjamo Ustav u tom delu do kraja pristupnih pregovora, a da će šteta za pravosuđe biti nenadoknadiva jer će verovatno dovesti do egzodusa sudija i tužilaca iz pravosuđa.

„Veliki je skandal da je Vlada radila nešto za šta ustavom nije nadležna, da to prizna javno i da se ne desi ništa. To pokazuje koliko je poštovanje Ustava u Srbiji proizvoljna stvar“, kaže Međak.

Sudija Majić je istakao da je pitanje u kojoj meri će Evropa insistirati na konačnom proizvodu i na tome kako će on izgledati.

“Bojim se da sam dosta skeptičan zbog svega prethodnog što smo imali prilike da vidimo. Bez obzira na to što se pravosuđe formalno stavlja u fokus Evropske komisije (prema poslednjem non-pejperi) ono još uvek nije u fokusu”, rekao je Majić i dodao da se plaši da će ono biti žrtva krupnijih političkih pitanja.