Usvajanjem nove Strategije industrijske politike napravljen napredak u Poglavlju 20

Foto: Pixabay

BEOGRAD – U okviru poglavlja 20 pregovaračkog procesa Srbije sa Evropskom unijom, koje pokriva oblasti preduzetništva i industrijske politike, u martu ove godine napravljen je pomak usvajanjem Strategije industrijske politike 2021-2030.

Pregovaračko poglavlje 20, ima za cilj da ojača konkurentnost, olakša strukturalne promene i ohrabri uspostavljanje okruženja pogodnog za razvoj preduzetništva koje stimuliše mala i srednja preduzeća.

Ova Strategija obezbediće kontinuitet u planiranju industrijske politike, i zameniće sadašnju Strategiju i politiku razvoja industrije Srbije, koja je usvojena 2011. godine, a koja ističe krajem ove godine, navodi se u dokumentu.

Sanja Filipović, viši naučni savetnik u Institutu društvenih nauka i koordinatorka Radne grupe za poglavlje 20 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, podseća da je ovo poglavlje otvoreno 2017. godine, a da je ključna preporuka Evropske komisije bila da je neophodno definisati industrijsku politiku čija će primena biti praćena preko jasnih i merljivih pokazatelja.

„Drugim rečima, definisanje strategije na način da njena primena može biti praćena preko kvantitativnih indikatora je preduslov za zatvaranje poglavlja 20“, navela je Filipović.

Filipović objašnjava da je Strategija definisana u skladu sa komunikacijom Evropske komisije “Investiranje u pametnu inovativnu i održivu industriju – obnovljena strategija EU o industrijskoj politici” i u tom smislu pokriva sve oblasti navedene u komunikaciji, a to su rast investicija, internalizacija poslovanja, inovacije, digitalizacija, unapređenje radne snage i cirkularna ekonomija.

„U skladu sa tim, kao opšti cilj nacionalne strategije definisano je unapređenje konkurentnosti srpske industrije, a da to ne bi ostalo samo slovo na papiru, neophodno je usvojiti i dosledno primenjivati Akcioni plan koji jasno definiše aktivnosti, nosioce aktivnosti, vremenski period realizacije i naravno sredstva za sprovođenje mera definisanih u strategiji“, istakla je Filipović.

Inkluzivnost procesa donošenja Strategije posledica primene Zakona o planskom sistemu

Usvajanje Strategije industrijske politike 2021-2030, primer je i dobre prakse primene Zakona o planskom sistemu iz 2018. godine.

„Ovaj Zakon po prvi put unosi metodološke osnove u domenu usvajanja i sprovođenja javnih politika odnosno definiše proces i bitne elemente javnih politika, a posebno ističe da se u ceo proces definisanja i sprovođenja javnih politika moraju uključiti sve zainteresovane strane i ciljne grupe iz reda građana i privrednih subjekata, udruženja građana ili privrednih subjekata i drugih organizacija civilnog društva, naučno-istraživačkih, strukovnih i drugih organizacija, kao i predstavnici državnih organa, lokalnih vlasti i ostalih učesnika u planskom sistemu koji sprovode ili u odnosu na koje se sprovodi konkretna javna politika“, navodi Filipović i dodaje da je mehanizam javno-privatnog dijaloga i formalno dobio na značaju.

Tako je u skladu sa ovim Zakonom, a povodom izrade ove Strategije organizovan proces javno-privatnog dijaloga tokom maja i juna 2019. godine. Stručnu podršku je pružila Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), a Privredna komora Srbije (PKS) je organizovala javno-privatne dijaloge u 13 gradova širom Srbije na kojima su učestvovali predstavnici privrede i druge zainteresovane strane iz svih regiona Srbije.

„Prema iznetim podacima u strategiji u javno-privatnom dijalogu je učestvovalo ukupno 363 učesnika, od čega 224 preduzeća, 13 privrednih asocijacija, klastera i naučno-tehnoloških parkova, 32 predstavnika akademske zajednice (fakulteti, više i srednje škole) i 14 državnih institucija i predstavnika gradova“, navodi Filipović i dodaje da ono što je bilo novina jeste metod organizacije dijaloga koji je omogućio da svi učesnici imaju aktivno učešće u svim tematskim sesijama.

„Rekla bih da ovakav pristup predstavlja pomak u odnosu na pređašnju praksu usvajanja strateških dokumenata, te je proces bio inkluzivan“, zaključila je ona.

Prethodna Strategija 2011-2020. je samo delimično primenjena

Srbija je 2011. godine usvojila strategiju koja je pokrivala ovu oblast – Strategiju i politiku razvoja industrije Republike Srbije, koja ističe krajem ove godine, a čija primena je bila delimična usled nedostatka jasnog akcionog plana i nerealnih ciljeva, kako navodi naša sagovornica.

„Kako je u vreme pisanja strategije još uvek nisu bili poznati efekti prelivanja globalne ekonomske krize na nacionalnu privredu, a raspolagalo se statističkim podacima zaključno sa 2008-2009. godinom, u samom početku su postavljeni nerealni ciljevi“, objašnjava Filipović i dodaje da se ova strategija više fokusirala na restrukturiranje i regionalni razvoj, a ne na konkurentnost industrije.

Početak primene nove Strategije se očekuje 2021. godine, a 90 dana nakon njenog usvajanja, neophodno je usvojiti akcioni plan.

„Pored toga, neophodno je definisati eksterne mehanizme kontrole i evaluacije sprovođenja ne samo ovog dokumenta, nego i svih drugih, kako bi se pravovremeno reagovalo i izbegli propusti“, navela je Filipović i dodala da realizacija ove strategije mora biti u skladu sa dugim razvojnim politikama, kao što je Strategija pametne specijalizacije koja je takođe usvojena 2020. godine.

„Nadajmo se da novonastala kriza usled pandemija koronavirusa (COVID-19) neće poremetiti planove razvoja privrede“, zaključila je Filipović.