fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Usvojen izveštaj o Srbiji na Odboru za spoljne poslove u Evropskom parlamentu

BRISEL – Poslanici Evropskog parlamenta u Odboru za spoljne poslove (AFET) izglasali su danas izveštaj Vladimira Bilička o Srbiji,  koji će se naći 9. maja pred poslanicima EP na plenarnoj sednici u Strazburu. Nakon glasanja na plenarnoj sednici, izveštaj postaje zvanična rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji. Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali predstavljaju važne smernice državama članicama koje donose odluku da li će se sa Srbijom napraviti pomak u pregovorima na putu ka EU.

“Moj izveštaj o Srbiji za 2022. godinu usvojen je sa 43 glasova za, 6 protiv i 5 uzdržanih. Bila mi je čast da tokom ovog mandata služim kao izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju”, napisao je Vladimir Bilčik na Tviteru.

 

Poslanici AFET-a podneli su preko 500 amandmana na prvobitan tekst izvestioca EP za Srbiju Vladimira Bilčika, a neki od njih postali su sastavni deo nacrta rezolucije o Srbiji.

EP ponavlja svoj poziv Srbiji da pruži ubedljive rezultate u slučajevima od visokog javnog interesa, uključujući slučajeve Krušika, Jovanjice i Belivuka. Izražava se zabrinutost zbog slabog napretka u ovim slučajevima, kao i zbog navoda da je Darko Šarić organizovao međunarodnu kriminalnu organizaciju dok je boravio u srpskom zatvoru.

„Evropski parlament naglašava činjenicu da su potrebni napori i politička volja da bi se postigli opipljivi rezultati, posebno u pogledu borbe za organizovanim kriminalnom“, navodi se u kompromisnim amandmanima.

Ponavlja se ozbiljna zabrinutost za stanje u oblasti slobode izražavanja i nezavisnosti medija, i navodi da je to „oblast koju treba rešavati kao pitanje od najvećeg prioriteta“. Pozdravlja se osnivanje vladine radne grupe za zaštitu novinara. Izražava se i zabrinutost zbog neuravnoteženosti između predstavnika vlasti i opozicije na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

„EP poziva Srbiju da unapredi i zaštiti medijski profesionalizam, raznolikost i pluralizam, promoviše kvalitetno i istraživačko novinarstvo“, kaže se u amandmanima. EP žali zbog zloupotrebe medija vladajućeg režima, kako bi se stekla „nepravedna politčka prednost, napadali politički protivnici i širile dezinformacije“.

Podseća se da se proces pristupanja EU zasniva na istinskoj spremnosti zemlje kandidata da se pridržava vrednostima i principima EU. Izražava se zabrinutost zbog trenda smanjenja podrške članstvu Srbije u EU i rastuće podrške ruskom režimu, „što je rezultat dugogodišnje anti-EU/proruske retorike koja je široko rasprostranjena putem medija koje kontroliše vlada, kao i od strane vladinih zvaničnika“.

U delu o ustavnim promenema, konstatuje se reforma ustava na referendumu u januaru 2022. godine i usvajanje seta pravosudnih zakona u Narodnoj skupštini u februaru ove godine. Naglašava se da proces reformi treba da se nastavi kroz usvajanje relevantnog okvira za implementaciju zakona u skladu sa najboljim evropskim praksama i u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.

Napominje se da prema mišljenju više organizacija civilnog društva i nezavisnih pravnih eksperata zakoni o pravosuđu i dalje ostavljaju prostor za nedopušten uticaj izvršen vlasti na njegov rad, kao i da se stavovi OCD okupljenihu Nacionalni konvent o EU nisu dovoljno uzeti u obzir.

Kada su u pitanju izborni uslovi, poslanici EP pozivaju srpske vlasti da u potpunosti primene sve preporuke OEBS-a, posebno one koje se tiču pristupa političkih aktera medijima, transparentnosti finansiranja izborne kampanje.

Poslanici EP izražavaju zabrinutost zbog atmosfere u parlamentu, kao i zbog ometanja rada nekih parlamentarnih odbora. Poziva se na jedna tretman opozicionih poslanika, dosledno i efikasno sprovođenje skupštinskog Kodeksa ponašanja i nepristrasno sankcionisanje krišenja integriteta Narodne skupštine.

„Evropski parlament ponavlja svoj poziv Narodnoj skupštini da prekine upotrebu uvredljivog i zapaljivog rečnika, da se suprotstavi govoru mržnje i seksizmu prema ženama tokom plenarnih sednica“, navodi se u kompromisnim amandmanima koji su postali sastavni deo izveštaja Vladimira Bilčika o Srbiji.

Telekom ostaje u izveštaju

Usaglašeni amandmani koji se tiču državne kompanije Telekom Srbija ostali su u izveštaju EP i  pored lobiranja te kompanije. Stoji da je Telekom kompanija za koju se sumnja da zloupotrebljava svoj dominantan položaj na tržištu, kao i da vladajuća stranka koristi Telekom kako bi povećala svoj uticaj na medije u Srbiji.

Izražava zabrinutost zbog moguće državne finansijske pomoći Telekomu, što toj kompaniji daje „nepoštene tržišne prednosti u odnosu na konkurenciju i doprinosi slabljenju nezavisnih medija“. Evropski parlament traži od Evropske komisije da obrati pažnju na kredit od 70 miliona evra od Evropske investicione banke, imajući u vidu navode o zloupotrebi dominantnog tržišnog položaja.

Sa žaljenjem se konstatuje da je REM dodelio četiri nacionalne frekvencije kanalima koji imaju istoriju kršenja novinarskih standarda, uključujući upotrebu govora mržnje i obmanjivanje javnosti. U amandmanima EP posebno se navodi da je to televizija Happy, zbog „nepoštovanja izdatih upozorenja od REM-a, širenje dezinformacija i podržavanje narativa Kremlja o ruskom ratu u Ukrajini“.

Povezani članci

Međak: Vlada Srbije nema ustavna ovlašćenja da piše amandmane na Ustav

EWB

Žiofre: Evropska unija želi Srbiju u svojoj porodici, ali pravila se moraju poštovati

EWB

Gorbah: Srbija spremna da bude primljena u EU

EWB