fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Vašingtonski sporazum: Zašto se vlast poziva na moratorijum koji je istekao prošle godine?

Potpisivanje Vašingtonskog sporazuma; Foto: Twitter / Ambasada Albanije u SAD

Apliciranje Kosova za članstvo u Savet Evrope ponovo je vratilo fokus srpske javnosti na gotovo zaboravljeni Vašingtonski sporazum. Za predsednika Srbije to je grubo kršenje sporazuma potpisanih u Beloj kući.  “Brutalno su ga pogazili i pregazili, ne sekiraju se ni za šta. Posle deset godina gaženja Briselskog sporazuma sada su zgazili i Vašintonski, a Rezoluciju 1244 nikada nisu ni poštovali”, rekao je predsednik Srbije.

Vašingtonski sporazum koji nije, prema mišljenjima većine eksperata za međunarodno pravo, obavezujući međunarodni ugovor, već izraz političkog opredeljenja – bila je lična incijativa tadašnjeg predsednika Donalda Trampa u sred predizbone kampanje. Gubitak Trampa na američkim predsedničkim izborima 2020. godine doprineo je postepenoj marginalizaciji Sporazuma u javnosti. Iako je nova američka administracije potvrdila da je sporazum ostao na snazi, on je uglavnom pao u drugi plan u Srbiji, posebno nakon što je Izrael priznao Kosovo što je bilo, između ostalog, predviđeno sporazumom.

Prvi put nakon dužeg vremena predsednik Srbije Vašingtonski sporazum spominje tokom zajedničke konferencije za medije sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom 4. maja. On se tada pozvao na dokument koje je potpisao sa tadašnjim premijerom Kosova Avdulahom Hotijem 4. septembra 2020.

“Ako neko ne želi da poštuje Vašingtonski sporazum i želi da ide tim putem biće nam odrešene ruke. Postupaćemo u skladu sa Ustavom Srbije i našim nacionalnim i državnim interesima”, rekao je tada Vučić odgovarajući na pitanja medija iz Beograda.

Politikolog Ognjen Gogić kaže za European Western Balkans da postoje dva razloga zašto se Srbija sada poziva na Vašingtonski sporazum.

“Prvo, to je verovatno jedini dokument koji su dogovorili Beograd i Priština, a koji predviđa da će se Kosovo odreći težnje da se pridruži međunarodnim organizacijama. Osim toga, predsednik Vučić ne može na mnogo toga da se pozove s obzirom na to da dokumenti proistekli iz briselskog dijaloga predviđaju sasvim suprotno: da se Srbija i kosovo uzdrže od pokušaja da jedni druge blokiraju na putu ka EU”, objašnjava Gogić.

Ono što međutim zbunjuje u pozivanju na ovaj sporazum jeste činjenica da dokumenti koji su tada potpisani u Vašingtonu izričito predviđaju da moratorijum na pokušaj pridruživanja Kosova međunarodnim organizacijama traje samo godinu dana, odnosno do 4. septembra 2021.

“Kosovo [Priština] će pristati da implementira jednogodišnji moratorijum na apliciranje za članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija [Beograd] će pristati na jednogodišnji moratorijum kampanje povlačenja priznanja”, navodi se u tekstu koji su Vučić i Hoti potpisali 2020. godine.

Ognjen Gogić kaže da, iako je formulacijom bilo predviđeno da se Kosovo obaveže na samo jednogodišnji moratorijum, odredbe su ipak relevantne s obzirom na to da Vašingtonski sporazum još uvek nije u potpunosti primenjen.

“Moglo bi se reći da će Kosovo ojačati svoju posvećenost primeni Vašingtonskog sporazuma dobrovoljnim produženjem moratorijuma. To bi se smatralo signalom dobre volje kosovske strane da se proces nastavi”, kaže Gogić.

Međutim, već dolaskom Aljbina Kurtija na mesto premijera bilo je jasno da za nove vlasti u Prištini sporazum u Vašingtonu nema veliki značaj. Još letos je premijer Kosova izjavio da je Vašingtonski sporazum nevažeći, a kosovski parlament nije usvojio rezoluciju o primeni sporazuma.

Gogić navodi da drugi razlog zbog kojeg predsednik Srbije ponovo pribegava Vašingtonskom sporazumu je povezan sa odnosima Srbije i SAD koji su u kontekstu krize u u Ukrajini “voedeni u pitanje”.

“Sporazum iz Vašingtona je rezultat američke diplomatije. Dajući značaj dokumentu, Srbija izražava priznanje uloge SAD u dijalogu sa Kosovom. To dolazi u trenutku kada su odnosi Srbije i SAD dovedeni u pitanje sitaucijom u Ukrajini. Okretanjem Vašingtonskom sporazumu, Srbija želi da pokaže da u tom procesu ceni američko nasleđe. To bi mogao biti način da se ublaži pritisak koji je rat u Ukrajini ostavio na američko-srpske odnose”, zaključuje Gogić.

Za članstvo Kosova u Savetu Evrope neophodna je podrška dve trećine članica organizacije: 31 od sadašnjih 46. Ako se uzme u obzir da su Kosovo do sada priznale 34 države članice Saveta Evrope, Priština ima razloga za optimizam.

Od proglašenja nezavisnosti 2008. godine, Kosovo je postalo članica nekoliko međunarodnih organizacija kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF), Svetska banka i Međunarodni olimpijski komitet. Bez uspeha završile su kosovske težnje za članstvom u Ujedinjenim nacijama (UN), zbog protivljenja Kine i Rusije u Savetu bezbednosti UN.

Tokom 2015. i 2018. godine Kosovo nije uspelo da dobije neophodnu dvotrećinsku većinu da postane članica Uneska, kao ni Interpola. U oba navrata protiv članstva u ovim organizacijama lobirale su Rusija i Srbija.

Povezani članci

Uprkos pohvalama EU, kašnjenja i kritike pomračuju sliku o uspehu međustranačkog dijaloga

Aleksandar Ivković

Višegradska grupa podržava ulazak Srbije u EU

EWB

Predstavnici opozicije sa potpredsednicom EP o razlozima za bojkot izbora

EWB