Vejvoda: Srbija živi od Evropske unije

Ivan Vejvoda; Foto: Medija centar Beograd

BEOGRAD – Spoljno-politički stručnjak Ivan Vejvoda je ocenio da Srbija živi od trgovine sa Evropskom unijom i razvojne pomoći koju od nje dobija i da bi političari u Srbiji o tome trebalo češće da javno govore.

Mi živimo od Evropske unije – od njene razvojne pomoći i od trgovine s njom, a robna razmena sa Rusijom ni slučajno ne može da se približi onoj sa Evropskom unijom, rekao je Ivan Vejvoda koji radi kao istraživač u Institutu humanističkih nauka u Beču.

Vejvoda je u intervjuu za Novi Magazin ocenio da je ključno ne samo ponavljanje strateškog, prioritetnog pravca ka EU nego i ozbiljno pojačanje rada na demokratskim institucionalnim i strukturnim reformama.

Kada govorimo o Srbiji i, uopšte, o regionu Zapadnog Balkana, mislim da će kada dođe trenutak za glasanje o ulasku u Evropsku uniju većina biti “za”, dodao je Vejvoda.

On smatra da građani zdravorazumski znaju da, bez obzira na stanje u Uniji, ona ipak pruža viši nivo izvesnosti, bezbednosti i prosperiteta nego ako se ostane izvan te grupacije od pola milijarde ljudi.

Upitan da li rešenje kosovskog čvora može da poremeti to opredeljenje, Vejvoda je ukazao da je mnogima u Srbiji posle Kumanovskog sporazuma 1999. bilo jasno da je situacija sa Kosovom, stvarnost Kosova, bitno drugačija nego što je bila pre NATO bombardovanja – da je Srbija poražena u ratu i da je morala da napusti Kosovo sa celokupnom državnom administracijom.

Konstatujući da su od 2000. vodeći političari, poput Borisa Tadića i Tomislava Nikolića, jasno govorili da Srbija ne vlada Kosovom, Vejvoda je rekao da mu se čini da je sada ponovo situacija u kojoj predsednik i rukovodeća stranka shvataju da moraju da se suoče s realnošću.

Zoran Đinđić je, kao što je poznato, 3-4 meseca pre ubistva izneo predlog sa nekoliko scenarija jer je bio svestan da to pitanje treba što pre rešiti, napomenuo je Vejvoda.

Upitan da li puna normalizacija odnosa znači razmenu ambasadora, Vejvoda je odgovorio: “Verovatno u jednom trenutku to znači to, pitanje je kada i kako?”.

Na pitanje da li bi se to desilo pre ili posle ulaska u EU, Vejvoda je rekao da bi to verovatno bilo “u trenutku otvaranja kapije Unije, to je poslednji trenutak”.

Recimo, Irska je morala da menja svoj Ustav u trenutku ulaska u Evropsku uniju jer je u njemu pisalo da će Severna Irska jednog dana biti pripojena Republici Irskoj. I to je moralo da se izmeni, zaključio je Vejvoda