fbpx
European Western Balkans
Društvo

Veliki jaz između sredstava koje iz EU dobijaju države članice i Zapadni Balkan

Strahinja Subotić, Nebojša Lazarević; Foto: Twitter/@CEPBelgrade

BEOGRAD – Članstvo u Evropskoj uniji doneće koristi državama Zapadnog Balkana samo ukoliko one budu imale odgovarajuće apsorpcione kapacitete da mogućnosti koje članstvo donosi iskoriste, zaključak je panela „Koliko košta (ne) biti članica Evropske unije“, održanog 27. maja.

Tema panel diskusije, u organizaciji Centra za evropske politike i Delegacije Evropske unije u Srbiji, bile su potencijalne finansijske koristi i troškovi članstva u Uniji. Otvoreno je i pitanje oportunitetnog troška Srbije zbog odugovlačenja procesa evropskih integracija, kao i to koliko su danas države Zapadnog Balkana daleko od članica Evropske unije u pogledu standarda.

Dušan Reljić, iz Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja, poređenjem količine finansijskih sredstava koja će u narednom periodu od strane Evropske unije biti obezbeđena za države članice sa jedne strane i države Zapadnog Balkana sa druge, ukazao je na sve veća udaljavanja dve strane u pogledu standarda.

„U narednih sedam godina, građanin države Zapadnog Balkana dobiće 500 evra, za razliku od građanina Hrvatske koji će u tom istom periodu dobiti 5200 evra ili Grčke koji će dobiti 5600 evra“, rekao je on i dodao da do konvergencije između država kandidata i država članica ne može doći s obzirom da Zapadni Balkan ne može da privuče novac i kapital.

Objašnjavajući da je podrška demokratiji tesno povezana sa ekonomskim rastom, pomenuta nejednakost za posledice će imati pad poverenja građana u slobodarski režim i dovešće do jačanja autoritarnosti i korupcije u državama Zapadnog Balkana, upozorio je on. Na taj način sve teže će biti uskladiti se sa prosekom država članica Unije čime se stvaraju mogućnosti za formiranje novog društveno-ekonomskog Berlinskog zida između EU i država kandidata.

„Neophodno je izmeniti sadašnji način finansiranja država Zapadnog Balkana od strane EU i formirati poseban strukturni fond za zemlje regiona koji će im obezbediti odgovarajuću alokaciju sredstava“, zaključio je Reljić.

Nebojša Lazarević, osnivač Centra za evropske politike, objasnio je da je veća finansijska pomoć Unije neophodna kako bi države kandidati mogle da sustignu države članice, ali da ipak to nije ključ svega.

„Ne mora da znači da više novca znači i brži razvoj ako bazične stvari u državi nisu rešene, kakva je situacija u državama Zapadnog Balkana – kada su te stvari rešene onda novac dođe sam“, objasnio je Lazarević.

Govoreći o potencijalnim troškovima članstva, Lazarević je istakao pre svega ljudski trošak odnosno odliv mozgova.

„Iseljavanje najproduktivnijeg dela stanovništva je nešto sa čime se suočavaju sve države Zapadnog Balkana, a članstvo u Evropskoj uniji će tome još više doprineti“, objasnio je on i dodao da se zbog toga brine da bi Zapadni Balkan mogao postati starački dom Evrope.

Pored ljudskih troškova, Lazarević je objasnio da članstvo nosi i finansijski troškove, ali i dobitke. Kako navodi, kada Srbija postane članica siguran trošak bi za nju bila davanja za budžet koja bi iznosila oko pola milijarde evra, ali bi potencijalna dobit bila mnogo veća. Dodaje da je za finansijsku dobit veoma bitna dobra državna uprava koja bi mogućnosti adekvatno apsorbovala.

„Ako ćemo da plaćamo, javna uprava mora biti na nivou da isplanira, ugovori i potroši mogućnosti koje slede iz članstva. Bez dobre državne uprave i pregovarača bolje je ne igrati se evropskih integracija jer to je skupa igračka koja nije za svakoga“, zaključio je on.

Mojmir Mrak, profesor na Ekonomskom fakultetu u Ljubljani, objasnio je da sa stanovišta budžeta, pristupanje država ovog regiona Uniji za nju ne bi bio veliki šok, kakav bi recimo bilo pristupanje Turske zbog koje bi se budžet kakav danas postoji raspao. Ipak, tu su drugi problemi koji se odnose na države kandidate navodi on, zbog kojih takođe ističe značaj njihovih apsorpcionih kapaciteta.

„Za razliku od fiksnih davanja u budžet Evropske unije, sredstva koje se povlače zavise od ispunjavanja uslova od strane članica, u suprotnom novac ostaje u Briselu“, navodi on i dodaje da je da bi se novac koristio bitno da postoje programi koji su u skladu sa prioritetima EU.

Objasnio je da se budžet Evropske unije razlikuje od budžeta pojedinačnih država, te da nije moguće da novac ide svim ministarstvima.

„Sredstva su alocirana za koheziju i poljoprivredu. Vojska ne može dobiti pare iz budžeta, policija isto tako ne. Uključivanje u EU znači brojne izazove i prestrukturiranje budžeta“, zaključio je Mrak.

Povezani članci

Otvorena konferencija „Šta Srbija može naučiti iz trgovinskog partnerstva EU i Japana?”

EWB

Budućnost razvojne saradnje u Srbiji: Od primaoca do davaoca razvojne pomoći

EWB

Neophodna bolja kontrola državne pomoći

EWB