[VIDEO] Albahari: Referendum uvek loše rešenje

Najvažnija vest koju bi Žan-Klod Junker mogao da donese Srbiji je potvrda evropske strategije da Srbija do 2025. godine može da postane članica EU, izjavio je karijerni diplomata Zoran Milivojević u Danu uživo. Dodaje da bi evropsku perspektivu Srbije moglo da pomogne razumevanje EU o srpskim stavovima o ‘pitanju svih pitanja’ – statusu Kosova.

„Najvažnija vest će biti da potvrdi strategiju, da do 2015. godine Srbija postane punopravna članica EU. Tačnije rečeno, da zatvori sva poglavlja do 2023. godine, jer dve naredne godine ostaju za ratifikaciju“, rekao je Milivojević.

Kako kaže, „ne zna šta bi od toga moglo da bude važnije“.

„Najvažnija vest koja bi mogla da pomogne celu evropsku perspektivu Srbije je da, ako bi srpski stavovi u vezi sa ‘uslovom svih uslova’, o potrebi postizanja konsenzusa u vezi sa budućim statusom Kosova i Metohije, naišli na razumevanje u EU i ako ona ne bi nastupala s pozicije ‘uzmi ili ostavi'“, dodao je.

Milivojević kaže da Srbija očekuje „tu vrstu razumevanja“, kao i da bi to trebalo da bude tema razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i nemačke kancelarke Angele Merkel u utorak.

Natan Albahari iz Isak fonda je, gostujući u Danu uživo, rekao da očekuje da će se Vučić, pre neko što javnosti saopšti moguće kompromisno rešenje za Kosovo, konsultovati sa EU partnerima.

Vučić je i sam rekao da će izaći s tim rešenjem, ali da će se pre toga konsultovati sa partnerima u EU, kako bi dobio povratnu informaciju o svom predlogu. Šta je konkretno taj predlog, možemo o tome samo da spekulišemo“, rekao je Albahari.

Na pitanje o kokvom modelu za Kosovo bi moglo da se radi, Milivojević kaže da je najprihvatljiviji „model dve Nemačke“.

„Ja mislim, imajući u vidu činjenicu da je većina zemalja EU priznala Kosovo, da je njima najprihvatljiviji nemački model podele Kosova, jer on ima prednost – ne podrazumeva međunarodno priznanje, ali omogućava obema stranama prisustvo u Ujedinjenim nacijama“, ocenio je Milivojević.

Međutim, kako navodi, u nemogućnosti da se to prelomi i tvrd stav Srbije da nije spremna da dozvoli Kosovu da uđe u UN, Milivojević misli da se traži drugo rešenje kroz pravno obavezujući sporazum. „A to bi bilo neko rešenje koje bi, pre svega, mogle da podnesu političke elite obe strane“, rekao je.

Milivojević kaže da je problem Srbije što ne može da obezbedi koncenzus na unutrašnjem planu po pitanju rešenja za Kosovo.

„Unutrašnji dijalog treba da definiše većinsku poziciju za to rešenje….Jer ako idete na referendum, morate da obezbedite neku startnu poziciju“, smatra Milivojević.

Albahari kaže da se u Srbiji u poslednjih 15-20 godina nije čulo nijedno mišljenje osim toga da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova.

„Nikada nismo čuli od naše elite kakvi bi drugi modeli mogli da budu, o kojima se priča poslednjih godina“, kaže Albahari.

On kaže da ministar spoljnih poslova Ivica dačić predstavlja „jednu struju u okviru vlade“.

„Mogli smo da čujemo i, ne direktno od Vučića, ali smo čuli i model razmene teritorija, pričalo se o tome, čak se pokazivalo da mogu da se postignu neki kompromisi s tim u vezi…Ali smo onda od Nemačke čuli da razmena teritorije ne dolazi u obzir“, kaže Albahari.

Prema njegovim rečima, ako rešenje ne podrazumeva razmenu teritorija, imate jako malo opcija kako to „kreativno rešenje“ može da izgleda.

Referendum uvek loše rešenje

Na pitanje da li se može očekivati referendum o pitanju Kosova, Albahari kaže da je on izvestan, ali da je to najlošije rešenje.

„Referendumi su uvek najlošije rešenje za neko bitno pitanje. jer kako da na tako kompleksno pitanje možete da odgovorite sa ‘da’ ili ‘ne'“, kaže Albahari.

Milivojević je dodao da je podela teritorija odbačena iz razloga što to rešenje podrazumjeva otvaranje granica, a to nije ono što međunarodna zajednica želi.

„Interes međunarodne zajednice je da se potvrde trenutne granice. S druige strane, teritorije mogu da dele samo suverene države, što znači da bi Srbija prvo morala da prizna nezavisno Kosovo…Sve to otvara Pandornu kutiju“, kaže Milivojević i podseća da je region i dalje nestabilan i da ako se otvori pitanje granice između Srbije i Kosova, to moglo da se proširi i na ostale zemlje regiona.

Prema Albahariju, Srbija je pokazala „jako dobru volju“ u dijalogu.

„Posle dužeg vremena, proteklih godina videli smo da, kada Srbija zauzme racionalni stav i pokaže da je partner EU, taj naš stav se nagrađuje“, rekao je Albahari.

Prema njegovim rečima, pre pet godina smo imali utisak da „Kosovo stalno dobija, a Srbija gubi“, dok sada, što se može videti i u prištinskoj štampi, Kosovski Albanci misle da je EU „prosrpski“ nastrojena.

„EU je posrednik u ovom dijalogu, i ona ima i političku obavezu da se sve dogovoreno poštuje, i s tim u vezi se trudi i vrši pritisak na sve strane da se to poštuje. Stoga i pritisak na prištinsku stranu da Zajednica srpskih opština profunkcioniše“, izjavio je Milivojević.