BEOGRAD – Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, kaže da je predsednik EK Žan Klod Junker u svom obraćanju EP poručio da sve zemlje zapadnog Balkana neće ući u paketu u EU, već će se meriti konkretan napredak. Srbija i Crna Gora se jedine pominju kao države s jasnom perspektivom, a komesar Han je najavio konkretne mere za obe, ističe.
Evropski komesar za proširenje Johanes Han u Beogradu je održao govor na temu “Srbija i EU- strategija za budućnost”, nakon čega je razgovarao sa predstavnicima Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. Govorilo se o dinamici otvaranja poglavlja, koliko je EU spremna da pomogne Srbiji da istinski sprovodi reforme, i tome šta su prioriteti EU u narednom periodu.
Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, rekla je u Novom danu da je govor Junkera doneo dve novine u odnosu na prethodni period – prva je da se pregovori s Turskom stavljaju na čekanje dok se demokratija ne pojavi u onom svetlu u kom je te demokratije nekad bilo.
“Druga vest je da nema paketa na zapadnom Balkanu, dakle, neće ući sve države zapadnog Balkana u paketu, radile one tim povodom nešto ili ne radile. Dakle, meri se konkretan napredak i nama to više odgovara, zato što, pored Crne Gore, Srbija je država koja je najdalje odmakla. Pre deset godina ne bi nam odgovaralo. Kad je Hrvatska pregovarala mi smo zagovarali taj paket ili voz zajedničkih vagona koji zajednički ulazi u stanicu… Međutim, Srbija i Crna Goru jesu uradile najviše i za nas je to potvrda tvrdnje da zapravo koliko radite toliko se to vrednuje”, navela je.
Junker je u svom govoru spomenuo da će do proširenja doći u narednom mandatu Evropskog parlamenta, a u javnosti se mogu čuti predviđanja da jerealno da Srbija postane članica do 2025. godine, ako Beograd sprovede reforme.
Samo od nas zavisi, standardi, harmonizaciji zakona, praksa koja postoji u EU – način života, poslovanja, način kako se lečimo, pravila kako vozimo, prelazimo granice, trgujemo s drugima – to je ono što mora da postoji i u Srbiji, ako želimo da postanemo članica EU, navodi Dragojlović.
Normalizacija odnosa s Prištinom je pitanje koje direktno utiče na dalji napredak Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, ocenio je evropski komesar Johanes Han u petak i pozdravio inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o unutrašnjem dijalogu.
Dragojlović dodaje da lično misli da nije dobro da se sve uslovljava u pregovorima s EU Poglavljem 35.
Ovo Poglavlje 35 se izdvaja kao politički uslov za dalje razgovore za bilo koje od životno važnih poglavlja, podseća. Kaže da je tokom jučerašnjeg razgovora komesaru Hanu postavljeno pitanje da li EU ima neki instrument da drugu stranu privoli da ispunjava svoj deo obaveza. “Očigledno je da sa naše strane postoji nekakav napor, a utisak je da kosovska strana ne čini ništa… Odgovor je komesara bio da tiha diplomatija daje nekada bolje rezultate, pa ostaje da se vidi da li će tih rezultata i biti”, navela je Dragojlović.
Teško je raščitati tu šta su pitanja koja Srbija blokira kad je u pitanju rešavanje Briselskog sporazuma, šta su tu pitanja koja Priština uslovljava i usporava, sve su to osetljiva pitanja, kaže Milan Antonijević iz Jukoma.
Govoreći o tome koliko je Srbija uradila kad je u pitanju vladavina prava, Antonijević kaže da treba biti iskren – i da su poglavlja relativno skoro otvorena. Govorimo o Poglavlju 23, koje se tiče vladavine prava, tu smo započeli posao, doneli zakon, ali sprovođenje zakona i sklanjanje politike iz pritisaka na pravosuđe, taj deo tek treba da se vidi, navodi. Antonijević podseća i na izmenu Ustava koja je bila najavljena za kraj godine, i ističe da se strukovna udruženja zalažu da rasprava bude suštinska, da se ne žuri u izmeni Ustava, da može da se sačeka početak 2018, da ne dođe do toga da sklonimo javnu raspravu. “Zaista je važno sa sudijama i tužiocima raspravljati o ovim pitanjima i ući u sprovođenje svega onog što je zadato Poglavljem 23”, kaže.
U narednih pet godina treba da pokažemo na konkretnim primerima, presudama za ratne zločine, diskriminaciju, ubrzavanje postupaka koji ogroman broj građana ima pred našim sudovima, ujednačavanje sudske prakse – to su sve pitanja koja ćemo morati da dokazujemo na konkretnim slučajevima, konkretnim presudama, to od nas EU očekuje, naveo je.
Komentarišući poruke Hana, kaže da je on u obraćanju juče koristio reč “reforme” i da se to odnosi na ozbiljnost primene onoga što je u poglavljima navedeno.
Han je doneo u Beograd to da se Srbija i Crna Gora jedine pominju kao države s jasnom perspektivom, kao i najavu jednoj jasnog akcionog plana, strategije s vrlo konkretnim merama koje ove dve zemlje dovode do članstva 2015. godine. ” S nestrpljenjem očekujemo taj dokument 2018. godine”, navela je.
Dragojlović je istakla da nije toliki uspeh otvoriti poglavlja, već zatvoriti ih. Verovanto ćemo u tom dokumentu naići na jasne instrukcije koji su rokovi i šta treba učiniti. “Sve ja nama jasno šta treba, iskazali smo jasnu političku volju za to i sada građani Srbije čekaju da vide što se u nekom roku neke stvari nisu ispunile i što mi to toliko dugo čekamo da počnemo da živimo po standardima po kojima žive građani EU”.