[VIDEO] Burazer o dijalogu: Vrlo smo daleko od konačnog sporazuma

Nikola Burazer s portala European Western Balkans kaže da ne očekuje neke rezultate i promene u novoj rundi dijaloga u Briselu, konstatujući da je konačan sporazum vrlo daleko. Politički analitičar Obrad Kesić kaže da je Srbiji potrebno lobiranje, posebno kad su u pitanju SAD. Burazer dodaje – ne za nezavisnost, već za konkretna rešenja oko Kosova.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Hašim Tači najavili su sastanak u nedelju 24. juna, kao novu rundu dijaloga u Briselu. Pored sastanka dvojice predsednika, u petak i subotu, trebalo bi da se održi još jedna runda tehničkih razgovora delegacija Beograda i Prištine.

Nikola Burazer iz European Western Balkans ocenjuje je da je dobro što dolazi do nove runde dijaloga, ali navodi da ne očekuje neke rezultate i promene ni u prvoj rundi, a ni u nekoliko narednih. Navodi da je ostalo još mnogo stvari koji bi trebalo da budu regulisane u tehničkom dijalogu. „Ne postoji ni jasna platforma Srbije šta zapravo treba da se očekuje od tog sporazuma o normalizaciji“.

Očigledno da će se razgovor voditi ka tom sporazumu, ali još smo daleko od sporazuma, i ono što kaže Tači – da je to stvar koja će se rešiti, mislim da cje to daleko od istine, dodaje. Kako ocenjuje, ni unutar Kosova ne postoji konsenzus kako te pregovore treba voditi, a situacija je tamo takva da je teško očekivati da se dođe i do dogovora kad je u pitanju formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), pa i do sporazuma. Dodaje da je lopta trenutno u dvorištu Prištine.

„Veoma bih se iznenadio ukoliko bismo za par dana došli do neke konačne odluke. Ne znamo ni šta je platforma Srbije, ni šta je to što se nudi Srbiji, ni u kom pravcu naša Vlade želi da se ide“, kaže gost Dana uživo.

Podseća da se u javnosti govori o dve opcije – prva je normalizacija odnosa bez priznanja Kosova, a drugo rešenje, o kojem se priča u poslednje vreme, je podela Kosova koja bi, pretpostavlja Burazer, išla uz priznanje Kosova. Govorilo se da je to bio razlog posete Vučića Njujorku, dodaje on, uz ocenu da je prva opcija verovatnija. Teško je zamisliti da Nemačka i druge članice odjednom, nakon svega, prihvate podelu Kosova, kaže Burazer. Ne veruje da bi zapadne zemlje to prihvatile, ocenjujući da bi to otvorilo Pandorinu kutiju, pa i, između ostalog, pitanje BiH.

Prvo rešenje bi značilo da će Srbija, iako ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, ipak omogućiti članstvo Kosovu u EU, što je jedna tačka iz Briselskog sporazuma, podseća gost N1. ZSO je odavno trebalo da bude formirana, osnovne informavije o njoj stoje u Briselskom sporazumu, tako da Priština poprilično kasni s tim, dodaje.

Burazer ističe da bi to da Srbija omogući Kosovu članstvo u UN bilo jedno od mogućih rešenja, ali ne jedino.

Pristup normalizaciji odnosa je zasnovan na modelu dve Nemačke, koje nisu priznavale jedna drugu, niti bile u međunarodnim organizacijama, dok nije došlo do sporazuma, da de fakto budu države priznate od strane svih, ali da ne priznaju jedna drugu, kaže Burazor. Tako nešto nije nemoguće i u ovom slučaju, dodaje.

Kako pišu beogradski mediji, Nemačka ima predlog da umesto šefice diplomatije Evropske unije Federike Mogerini pregovore Beograd-Priština u Briselu vodi specijalni predstavnik Unije, navodno, da bi se dijalog ubrzao. Međutim, nemački ambasador Aksel Ditman je to danas demantovao…

Gost N1 kaže da ne misli da će Federika Mogerini biti zamenjena u dijalogu, jer bi to bi bila poruka da EU nije sposobna da sama reši taj problem. Podseća da je Unija medijator i tvorac tog procesa koji se dešava od 2011. Smenjivanje bi bilo teško zamislivo i predstavljalo bi udarac za EU, a Nemačka već ima ulogu kroz razne diplomatske kanale, kroz uticaj koji ima u Srbiji i na Kosovu, navodi Burazor.

Govoreći o još nekim povlačenjima priznanja Kosova, kaže da nekoliko država neće manje-više mnogo toga da promene, ali s druge strane to jeste jaka simbolička poruka. To jača poziciju Srbiju ako nove države povlače priznanje, ili slabi ako dolazi do novih, navodi.

Osvrnuo se i na to da li Srbija treba da pojača lobiranje.

Ako pričamo o lobiranju protiv nezavnisnosti Kosova u Vašintonu, to nema smisla, s tim kasnimo 15 godina – SAD je ozbiljna država koja teško menja odluku, teško je da povuku svoje priznanje, rekao je Burazer i dodao da je ista situacija i sa ostalim velikim zemljama Zapada. Međutim, kaže da nije kasno za lobiranje u smislu dobijanja podrške za konkretne predloge za rešenja u vezi s Kosovom.