[VIDEO] Grubješić: Mislimo da će se sve rešiti samo od sebe, a neće

Generalna sekretarka Evropskog pokreta Suzana Grubješić izjavila je za N1 da Srbija mora da radi mnogo više kako bi do 2023. zatvorila sva pregovaračka poglavlja i 2025. postala članica Evropske unije.

Grubješić je gostujući u Danu uživo TV N1 ocenila da su predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i komesar za proširenje Johanes Han juče posetili Beograd kako bi, pre svega, promovisali strategiju o proširenju Unije. I ovog puta u Srbiju nisu doneli obećanje, već ohrabrenje – da Srbija može postati članica Unije do 2025. godine.

Moguće je, smatra Grubješić, ali uz više rada. Srbija, prema njenim rečima, treba da “cilja” 2023. kao godinu do kada bi trebalo da otvori i zatvori sva poglavlja, i potpiše ugovor o pristupanju.

“Od 2014 – od kada su otvoreni pregovori – otvorili smo 12 i privremeno zatvorili dva od ukupno 35 poglavlja. Kvalitet treba da bude na prvom mestu, ali i faktor brzine, pogotovo sad. Ako bi Srbija trebalo 2025. da bude primljena, 2023. mora se sve završiti”, ističe ona.

Konkretnije, kako objašnjava, Srbija bi do kraja juna ove godine trebalo da pošalje mnogo više pregovaračkih pozicija u Brisel – bar za ona poglavlja koja nemaju prelazna merila, a njih je, kako kaže, osam.

“Kada imate pet, šest, deset pregovaračkih pozicija, možete da lobirate ili pritiskate za otvaranje poglavlja. Kada imate jednu ili dve pozicije, nećete ići brže”, ocenjuje Grubješić.

Ipak, za razliku od ostalih država kandidata, Srbija ima jedno dodatno pitanje, kojim se bavi poglavlje 35, a to je normalizacija odnosa sa Prištinom.

Grubješić smatra da je dobro što je dijalog Beograda i Prištine nastavljen, jer bez dijalgoa nema rešanja. “Treba prihvatiti realnost, a realnost je da Srbi i Albanci treba da dođemo do istorijskog sporazuma. I ne zato što od nas to traže Brisel, Vašington ili Moskva. Taj sporazum je potreban zbog interesa Srba i Albanaca”, navela je ona.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta ukazala je i da je vladavina prava “kičma evrointegracija” i dodaje da su srpski zvaničnici od početka pregovora imali pristup kao da će se u toj oblasti sve samo od sebe rešiti, a neće. Stoga je neophodno menjati pristup i pravila, i u tom kontekstu istakla poglavlje 23 koje, kako kaže, ne može biti zatvoreno bez nezavisnog i depolitizovanog pravosuđa.

Podseća i da su nevladine organizacije Vladi Srbije predložile da povuče amandmane na Ustav i izađe sa novim, jer postojeći amandmani, prema ocenama stručnjaka, postižu upravo veću kontrolu vlasti nad pravosuđem.

Grubješić upozorava i da su građani postali ravnodušni prema evropskim integracijama, i da o EU uniji nedovoljno govore i Delegacija Unije u Srbiji, i sprski političari, te da je nevladin sektor ostao jedini “čuvar vatre” koji, kako kaže, nažalost ne može da obuhvati veliki broj građana Srbije.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta smatra i da je Zapadnom Balkanu potrebna veća ekonomska podrška kako bi uhvatio korak sa državama članica Unije.

Kaže i da je prva polivina godine u EU posvećena Zapadnom Balkanu, te da posle samita u junu u Sofiji očekuje i konkretan akcioni plan i mapu puta daljih evropskih integracija ovog regioina.