BEOGRAD – Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike i član Savetodavne grupe Balkan u Evropi, Srđan Majstorović, rekao je u Danu uživo TV N1 da na Samit EU i Zapadnog Balkana u Sofiji treba gledati kao na ohrabranje da se u ovom regionu iskrenije uđe u ozbiljne reforme.
Majstorović kaže da se ne bi složio sa pesimističkim gledanjem na skup u glavnom gradu Bugarske, te da je sama činjenica se takav samit održao posle 15 godina, velika stvar. Reč je, o kako je objasnio, praksi koja će postati redovna i obezbeđivati da se lideri EU i Zapadnog Balkana susreću na jednom mestu i razgovaraju o problemima.
Gost Dana uživo saglasan je da je evidentno da se EU suočava sa brojnim unutrašnjim izazovima i da je izgubila dozu samopouzdanja, ali da Zapadni Balkan ima izuzetan geostrateški značaj za budućnost EU.
Ukoliko bi region ostao van Unije, postoji opasnost da na Balkanu budemo imali propale države koje će biti izvor nestabilnosti, upozorava on.
Majstorović podseća da je EU uližila dozu vlastitog kredibiliteta kako bi Zapadnom Balkanu otvorila perspektivo, te da je sada na zemljama regiona da dokažu koliko su ozbiljne da se bave pitanjima poput borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Samit u Sofiji bio je simbolički skup, kaže Majstorović i podseća da su u aprilskom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije i ostalih zemalja regiona, ocene bile eksplicitne, i da se o pojedinim državama govorilo kao o “zarobljenim” u kojima postoje veze vlasti sa organizovanim kriminalom.
Ukoliko region ne shvata da postoje problemi koje moramo međusobno rešavati, postaljva se pitanje naše zrelosti i doraslosti izazovima članstvu u EU, ističe Majstorović.
“Najveću odgovornost snose političke elite. One su tu ne da bi nas zabavljale, već da bi odgovorno rešavale otvorena pitanja. EU je mirovni projekat, nastao tako što su Francuska i Nemačka odlučile da više ne idu u međusobne ratove i da rade na zajedničkoj budućnosti. Ne vidim zašto se to ne bi uradilo i na Zapadnom Balkanu”, rekao je on.
Govoreći o potezu Španije koja zbog Kosova nije učestvovla na Samitu, Majstorović je rekao da čak i posle sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji se očekuje, treba pristupiti širem evropskom dijalogu kako bi se došlo do dogovora kako će se u budućnosti tretirati ovaj problem.
Majstorović je rekao i da se plaši da bi neke poruke sa Samita koje se tiču Zapadnog Balkana mogle da idu u pravcu ohrabrivanja trećih strana da u regionu plasiraju neistine i guraju priču kako EU nije iskrena u tome da vidi Zapadni Balkan u svojim redovima.
Istakao je i da između zemalja Zapadnog Balkana i EU postoji veliki jaz kada je reč o dominantnim temama – dok EU pokušava da sagleda kako će izgledati u narednih 10, 30, 50 godina, region se bavi lokalnim pitanjima.
Majstorović podseća i da demografija ne ide na ruku državama Zapadnog Balkana, ekonomija se menja, zaboravlja se značaj obrazovanja, dok se na odliv mozgova žmuri. Iako prepoznaju te probleme, političari moraju da ulože više napora kako bi rezultati bili konkretniji, jer nije samo ekonomski faktor taj koji odvlači mlade u inostranstvo, već veliku ulogu ima i osećaj nedostatka lične bezbednosti i utisak da postoje osobe koje su izvan zakona.