BEOGRAD – Savo Manojlović sa Instituta za uporedno pravo i urednik portala Evropski Zapadni Balkan Nikola Burazer ocenili su u Danu uživo TV N1 da je dobro što je Srbija odustala od pisma Briselu o Kosovu i Kataloniji, jer takva inicijativa nije dobra ni za Srbiju, ni za Španiju.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u poseti je Briselu. Iako je bilo najavljivano da će poneti i pismo sa pitanjima Evropskoj komisije o odnosu prema pitanjima nezavisnosti Kosova i Katalonije to se ipak nije desilo. Od toga se odustalo, kako su juče objasnili premijerka i predsednik Srbije, zbog toga što je Španija zamolila srpske vlasti da u ovom trenutku ne šalju pismo.
“Ali to je kamičak u mozaiku argumenata. Ovaj referednum neće proizvesti takve efekte (kao na Kosovu). Njega ne treba potcenjivati, ni zaboraviti da su i druge zemlje imale sličnu predistoriju. Kosovo je još 1991. imalo referendum koji međunarodna zajednica nije priznala i nije imalo efekte kao (samoproglašenje nezavisnosti) 2008. Slično je sa Abhazijom i Osetijom”, podseća Manojlović.
Ističe da pismo Srbije EU ne može postići nikakve efekte jer je stav većine u Uniji jasan – samo pet članica ne priznaje nezavisnost Kosova.
“Od početka je uvek stav svih koji su priznali Kosovo da to jeste ‘sui generis’ slučaj. I to njihovo saopštenje je nešto odavno poznato. Pismo je više instrument za unutrašnju upotrebu”, ocenjuje on.
Čak i ukoliko bi Srbija sačekala jedno vreme, pa odlučila da pismo Briselu uputi kasnije, Manojlović smatra da bi efekat ponovo bio “jedno veliko ništa”.
Katalonija može eventualno da se poredi sa Kosovom ’91.
Nikola Burazer rekao je za N1 da pravno gledano postoje sličnosti između Katalonije i Kosova, ali da je kontekst neuporediv.
Današnja situacija u Kataloniji se, prema njegovom mišljenju, eventualno može porediti sa Kosovom početkom 90-ih kada međunarodna zajednica nije priznala referendum o nezavisnosti južne srpske pokrajine.
U međuvremenu su se na Kosovu, kako podseće, desili rat, etničko čišćenje i devet godina bez kompromisa Beograda i Prištine, posle čega je jedan broj zemalja priznao jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Burazer upozorava da bi situacija u Kataloniji mogla da eskalira ukoliko Madrid nastavi sa istom politikom primene represivnih metoda i eventualno suspenduje pokrajinsku vladu. Tek u takvom scenariju bi Kosovo i Katalonija postali uporedivi slučajevi, smatra on.
“Katalonska vlada očekuje da eskalacija sukoba može da im ide u korist, ali čini mi se da situacija može da deeskalira. Moguće je da će se situacija normalizovati i da ćemo imati dalju devoluciju moći na pokrajinske vlasti, reformu ekonomskog sistema…”, kaže Burazer.
Ističe i da je pogrešan izbor Srbije da pokreće pitanje Kosova na primeru Španije koja priznaje teritorijalnu celovitost Srbije.
Takva poređenja nisu, kako kaže, dobra ni za Srbiju, ni za Španiju kojoj ne treba da se pravi paralela Kosova sa njenom pokrajinom u periodu kada situacija još može da eskalira.
Burazer je primetio i da se EU u slučaju Katalonije drži po strani i smatra da će Brisel reagovati tek u slučaju eskalacije kako bi se sprečio rat.
“Rat deluje kao prejaka reč, ali stvari mogu da odu dalje nego što ljudi misle”, upozorava on.
Burazer smatra i da Katalonci ne bi prihavatili nezavisnost ako bi im se jasno stavilo do znanja da to predstavlja međunarodnu izolaciju. Podseća da su u fokusu referenduma bile ekonomske teme i veća finansijska autonomija.
Kada je o Srbiji i Kosovu reč, Burazer smatra da su obe strane pod pritiskom da se nastavi dijalog u kojem predstoji važnijafaza, a to je implementacija dogovorenog, pre svega Zajednica srpskih opština.
Veruje i da vremenski okvir za integraciju Srbije i Crne Gore u EU daje vetar u leđa zemljama u regionu, ali ističe da od država kandidata zavisi koliko će taj proces biti brz ili ne.