Vilson: SAD treba da imaju ulogu u Briselskom dijalogu

Beograd - Priština; Foto (c) EPA / Valdrin Džemaj

VAŠINGTON – Izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmona Vilsona smatra da bi SAD trebalo da se angažuju u dijalogu Beograda i Prištine, ali i aktivnija uloga Sjedinjenih država u regionu.

„Mislim da ima smisla da Sjedinjene Države budu deo tog procesa. Očigledno, pre svega, dve strane treba da ga vode. Evropska unija će nastaviti da igra dragocenu ulogu kao posrednik, ali Amerikanci ne bi trebalo da sede napolju. Trebalo bi da imamo svoju ulogu i pomognemo da se dijalog dovede do konstruktivnog završetka“, rekao je Vilson za radio Glas Amerike.

Vilson kaže i da je neophodna aktivnija uloga SAD u regionu, jer, upozorava on, ako Vašington ne bude više angažovan, rizikuje izbijanje krize na Balkanu.

Atlantski savet će danas objaviti izveštaj o novoj američkoj strategiji za Balkan, a kako navodi Glas Amerike, u njoj se predlaže uspostavljanje stalnog američkog vojnog prisustva u jugoistočnoj Evropi, zalaganje za „istorijsko pomirenje“ sa Srbijom i obnavljanje reputacije SAD kao istinskog posrednika.

Za sutra je planirana i panel diskusija o tom izveštaju.

Vilson ističe da se Savet zalaže za unapređenje istorijskog procesa pomirenja sa Srbijom i da budu istinski posrednik u postizanju stvarnog napretka na političkom frontu – kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine ili pružanju pomoći Grčkoj i Makedoniji.

Na konstataciju Glasa Amerike da Srbija balansira između EU i Rusije, kao i da ju je nedavno zvaničnik Stejt departmenta savetovao Beograd da ne sedi na dve stolice, Vilson kaže:

„Postoji velika šansa za Srbiju, pod Vučićevim liderstvom, i SAD pod ovom administracijom, da pokušaju da dovedu do istorijskog pomirenja između dve zemlje kojim se prepoznaje da ima mnogo više oblasti u kojima možemo da sarađujemo i da, što je očigledno u anketama i iz drugih izvora, biračko telo u Srbiji razume da je budućnost u Evropi“.

Pod trenutnim liderstvom u Beogradu, postoji šansa da pomognemo da se privedu kraju razgovori sa Prištinom, da se unese određen osećaj sigurnosti u taj odnos, ali i osećaj neminovnosti u pogledu budućnosti Srbije, kaže Vilson.

Prema njegovim rečima, izveštaj treba da pošalje poruku da je sada pravo vreme za obnovljeni američki angažman u regionu i da postoji strategija kako SAD mogu da se pridruže EU i pomognu da se ostvari vizija o tome da će Balkan postati deo Evrope i transatlantske zajednice.

„Da jačamo naše prisustvo u Jugoistočnoj Evropi, kao što smo to uradili u njenom severoistočnom delu“, kaže on.

To je i signal drugim velikim silama, koje su možda aktivne u regionu, dodaje Vilson.

Na političkom nivou možemo da pomognemo i da pošaljemo jasnu poruku onima koji žele da poremete proces transatlantskih integracija, bilo da je reč o ruskim obaveštajnim snagama ili organizovanom kriminalu, kaže Vilson.