BEOGRAD – Ako bi morali da biraju, više građana Srbije opredelilo bi se za Evropsku uniju nego za Rusiju, pokazalo je najnovije istraživanje agencije Faktor plus.
Prema tom istraživanju, koje je danas predstavljeno javnosti, 30 odsto anketiranih opredelilo se za Evropsku uniju, odgovarajući na pitanje koji bi bio njihov izbor ako bi se pred Srbiju postavila dilema – EU ili Rusija.
Za Rusiju se izjasnilo 28 odsto anketiranih, dok je 26 odsto odgovorilo da ne zna, odnosno da nema stav o tome, a 16 odsto reklo da se ne bi izjasnilo ni za jedan od ponuđenih odgovora.
Prema rečima direktora Faktor plusa Vladimira Pejića, to pitanje faktički ne postoji, ali “negde u vazduhu visi ta dilema”, iako on smatra da to pitanje neće biti stavljeno pred Srbiju i građane Srbije.
Kako kaže, razlika između onih koji bi birali EU i Rusiju je minimalna, i daleko manja nego što je bila u prethodnom periodu.
Takođe, ukazao je da skoro 50 odsto ispitanih nema stav kome bi se priklonilo, dodajući da je prednost EU pre svega zasnovana na ekonomiji.
Na pitanje da li će Srbija postati članica EU, 34 odsto ispitanih smatra da hoće, ukoliko EU i SAD odluče da nas prime u članstvo radi jačanja njihovog uticaja u ovom delu svetu.
Da će Srbija postati članica EU, ukoliko završi započete reforme i reši politička pitanja u regionu i sa evropskih partnerima, smatra 21 procenat ispitanih.
Da naša zemlja neće biti član EU jer je sa politikom proširenja završeno mišljenje je 26 odsto ispitanika, dok 17 odsto njih smatra da Srbija neće ući u EU jer će se Unija raspasti u bliskoj budućnosti.
Najviše ispitanih, 45 odsto doživljava proces evropskih integracija kao najbolju šansu za brzi izlazak iz dugotrajne ekonomske krize.
Da je to politički proces neophodan za dalju reformu države, demokratizaciju društva i razvoj zemlje smatra 30 odsto ispitanih, a isti procenat doživljava evropski proces kao pokušaj unutrašnje destabilizacije zemlje i dalje prodaje ekonomskih potencijala.
Za 24 odsto ipitanih proces EU integracija je nemoguća misija, za 13 odsto njih izdaja, dok deset odsto nema stav.
Kad je reč o odnosu sa SAD poslednjih godina, najveći broj ispitanih, 60 odsto njih smtra da je taj odnos isti, 27 odsto da je bolji, a 13 odsto da je gori nego ranije.
Kad je reč o nastavku pregovora sa Prištinom, 36 odsto očekuje da dijalog bude nastavljen i da će biti kao i prethodni, a 31 odsto ispitanih da će biti nastavljen u sasvim novim okolnostima/
Šesnaest odsto ispitanih smatra da dijalog neće biti nastavljen zbog promene vlasti u Prištini, a 11 “ne, jer to niko ne želi”, dok šest odsto nema stav.
Kako kaže Pejić, građani imaju određenu dozu skepticizma kada je reč o nastavku dijaloga i smatraju da njegov ishod ne zavisi od samih učesnika, već da postoje neka nametnuta rešenja, koje strane odbijaju, što otežava dijalog i njegov nastavak.
Inače, prikupljanje podataka obavljeno od 30. juna do 6. jula, telefonskom anketom, na uzorku od 1.200 ispitanika.