fbpx
European Western Balkans
Društvo

Više od trećine građana Srbije ravondušno prema pristupanju Evropskoj uniji

Protesti podrške Rusiji u Beogradu, mart 2022; Foto: FoNet

BEOGRAD – Više od trećine građana Srbije – 36 odsto, bilo bi ravnodušno prema pristupanju Evropskoj uniji, 28 odsto bi se obradovalo, a 33 odsto bi bilo zabrinuto, dok bi 43 odsto građana bilo ravnodušno prema prekidu pregovora sa EU, pokazuje istraživanje čije je rezultate danas objavila CRTA, prenosi FoNet.

Istraživanje je pokazalo da 39 odsto građana misli da sigurno ili verovatno neće doći do pogoršanja situacije na Kosovu, a 37 odsto misli da verovatno ili sigurno hoće.

“Ovi nalazi su zabrinjavajući jer je od maja ove godine kada je rađeno prethodno istraživanje, zabeležen rast ravnodušnosti prema EU integracijama”, ističe se u saopštenju Crte o istraživanju koje je obavljeno od 24. septembra do 3. oktobra terenski.

Kako se dodaje, podatke ovog istraživanja bi trebalo posmatrati i kroz prizmu medijskog ambijenta u kojem se najviše građana o društveno-političkim temama informiše putem provladinih medija u čijim sadržajima, po nalazima monitoringa medija Crte, dominiraju antizapadni narativi.

Četvrtina građana smatra da je prihvatljivo da Srbija uz podršku Rusije povrati Kosovo, a da zaoštri odnose sa Zapadom, dok je za 55 odsto građana to neprihvatljivo, a rezultati su slični i kada je reč o odustajanju od dijaloga i zamrzavanju sukoba s Kosovom iako to blokira evropske integracije.

Rešenje da se Srbija i Kosovo priznaju u postojećim granicama i postanu članice EU prihvatljivo je za 21 odsto građana, dok je za 63 odsto to neprihvatljivo, da Srbija ne prizna Kosovo, ali da mu dozvoli članstvo u međunarodnim organizacijama prihvatljivim smatra 17 odsto građana, dok je za 65 odsto to neprihvatljivo, a razmenu teritorija prihvata samo 16 odsto građana.

Na pitanje koji međunarodni akteri treba da budu prisutniji u dijalogu Beograda i Prištine, trećina građana navela je Rusiju, četvrtina Ujedinjene nacije, 12 odsto Evropsku uniju, a osam odsto Kinu.

Istraživanje je pokazalo da 79 odsto građana smatra da ne znaju dovoljno o dijalogu sa Kosovom i da treba da budu bolje obavešteni. Kada je reč o promeni odnosa prema ratu u Ukrajini, više od polovine građana (58 odsto) navelo je da im je bliža ruska strana, dok se 22 odsto opredelilo za ukrajinsku stranu, čime je podrška Ukrajini porasla za 10 odsto u odnosu na maj ove godine kada je iznosila 12 odsto, dok je podrška Rusiji ostala na istom nivou.

Blagi porast onih “za” sankcije Rusiji

Beleži se i blagi rast onih koji su za uvođenje sankcija Rusiji, što sada podržava svaki peti građanin. Građani su zabrinuti da će u još većoj meri trpeti posledice rata u Ukrajini – čak 93 odsto očekuje da će zima doneti dalji rast cena životnih namirnica, struje i goriva, a skoro dve trećine strahuje od restrikcija struje i nestašica energenata.

Nalazi istraživanja pokazuju i da većina građana Srbije (64 odsto) smatra da je Zapad, koga čine SAD, NATO i EU, najodgovorniji za rat u Ukrajini, 71 odsto smatra da Zapad vrši pritisak na Srbiju da okrene leđa Rusiji, a 27 odsto da Rusija vrši protisak na Srbiju da napusti put ka EU.

Oko 60 odsto misli da Srbija treba da očuva dobre odnose s Rusijom, čak i po cenu odustajanja od EU. Kada je reč o medijima, najveći broj građana (62 odsto) informiše se gledajući televiziju, a među njima je najgledanija Radio-televizija Srbije (41 odsto ispitanika), a na drugom mestu je Pink (18 odsto), dok su drugi omiljeni način informisanja portali, i to je na prvom mestu Blic, a na drugom N1, a na trećem Nova.rs.

Dodaje se da 56 odsto građana veruje samo provladinim medijima, a 18 odsto samo kritičkim medijima. Isitče se da 55 odsto građana smatra da ima političkog uticaja na medije, 20 odsto smatra da postoje određeni politički uticaji na medije, ali da sloboda medija nije ugrožena, 13 odsto da su mediji u Srbiji slobodni i nezavisni od političkog uticaja, a osam da su neki mediji slobodni, a da neki nisu.

Čak 74 odsto ispitanika reklo je da uvek izlazi na izbore, a sedam odsto da nikada ne izlaze, oko 30 odsto reklo je da su im bliže stranke na vlasti, a 18 odsto ispitanika da su im bliske stranke opozicije, dok je 49 odsto reklo da im nisu bliske ni partije na vlasti, ni opozicione stranke.

Povezani članci

Šarčević: Budućnost EU i regiona počiva na snažnoj ekonomiji

EWB

Srbija bez napretka na godišnjem Indeksu percepcije korupcije

EWB

CEP organizuje lokalnu diskusiju o značaju uključivanja OCD u pregovore o pristupanju EU

EWB