fbpx
European Western Balkans
Društvo

Visoka ranjivost država u regionu na uticaje Kine i Rusije zahteva snažnije prisustvo EU

Drugi panel u okviru konferencije o Zajedničkoj spoljnoj politici EU organizaciji ISAC fonda; Foto: EWB

BEOGRAD – Među osam analiziranih zemalja Centralne Evrope i Zapadnog Balkana, Srbija je najpodložnija uticaju Rusije i Kine, pokazala je studija međunarodnog tink-tenka sa sedištem u Bratislavi GLOBSEC u čijoj je izradi u delu koji se odnosi na Srbiju učestvovao i Centar sa međunarodne i bezbednose poslove (ISAC fond).

Tokom drugog panela konferencije o Zajedničkoj spoljnoj politici EU i njenom uticaju na proces pristupanja Srbije EU u organizaciji ISAC fonda,  predstavljeni su najvažniji nalazi ovog istraživanja.

“Indeks ranjivosti” izmeren je u Bugarskoj, Rumuniji, Češkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Slovačkoj na skali od 0 do 100, gde je 0 najotporniji, a 100 najugroženiji i procenjuje se kroz pet ključnih dimenzija – javno mnjenje, politički pejzaž, javna uprava, informativni prostor i civilna i akademska zajednica.

Sa ukupnim indeksom 55 Srbija predstavlja “najugroženiju” zemlju među ovih osam, a u studiji se navodi da za zemlju značajni izazovi leže u čak četiri od ukupno pet analiziranih dimenzija.

Najvažnije pitanje, kako se navodi, tiče se političke konkurencije, te se dodaje da parlamentu nedostaje legitimna opozicija od bojkota izbora 2020. godine. Takođe, piše i da je, u poređenju sa drugim državama regiona, društvo u Srbiji posebno naklonjeno prema Rusiji i Kini, antagonističko prema NATO i ambivalentno prema Evropskoj uniji.

Dominika Hajdu izjavila je da svi mereni faktori podjednako utiču na otpornost država na strane uticaje, ali da je javno mnjenje jedna od ključnih dimenzija.

“Kao najotpornije zemlje pokazale su se Češka i Rumunija. Češka zbog razvijene državne uprave u smislu prepoznavanja pretnji koje dolaze iz Rusije i Kine uz pomoć redovnih komunikacija, slobodnih medija i slobodnog građanskog prostora. Srbija, Crna Gora i Mađarska su se pokazale kao najugroženije”, izjavila je Hajdu.

Ona je istakla da se u ovim zemljama Rusija najčešće gleda kao “velika sestra” i kao zaštitnica tradicionalnih vrednosti i velika supersila.

Ona je naglasila da bi Evropska unija morala da ojača svoju ulogu i pojača svoje prisustvo u ovim zemljama, kroz kombinaciju aktivnosti država članica i institucija EU, ali i kroz veće finansijsko prisustvo.

“Uloga Evropske unije treba da bude veća. Iako je teško u okviru Saveta održavati jednoglasnost, posebno kada postoje različiti interesi, Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove imaju na raspolaganju mehanizme koje treba ojačati. Kada poredimo budžete koje neke države imaju za borbu protiv dezinformacija i budžete koje imaju Kina i Rusija za proširivanje svog uticaja, EU bi trebalo da svoj bužet udesetostruči”, izjavila je Hajdu.

Goran Georgijev ocenio je da rezultati za Bugarski nisu izneađujući, jer je bugarsko društvo izloženo prokreljanskim dezinformacijama, dodajući da postoji puno zajedničkih, kulturnih, verskih i etničkih veza Rusije i Bugarske koji sežu vekovima unazad.

“Ono što je interesantno za Bugarsku je činjenica da pored visokog nivoa rusofilstva, Bugari imaju i čudnu percepciju zapada, demokratije i načina na koji bi demokratija trebalo da funkcioniše. Bugari se slažu da je demokratija dobar način upravljanja u načelu, ali u isto vreme misle da je potrebno da postoji snažna kontrola vlasti nad medijima”, rekao je Georgijev.

On je saglasan u oceni da je javno mnjenje jedan od najbitnijih faktora koji pokreće i politiku Bugarskoj, jer političari upravljaju po volji naroda najčešće zbog ličnih interesa, a to ponekada dovodi do velikih problema u spoljnih politici.

On je ocenio da nije bilo realno očekivati da će ruski sentiment iz Bugarske nestati posle malo više od deset godina članstva u EU.

Programski direktor Centra savremene politike (CSP) Nikola Burazer govoreći o ranjivosti Srbije na spoljne uticaje naglasio je da je primetno da je priroda srpskog kompetitivno-autoritarnog režima glavni izvor narativa o Kini i Rusiji.

“Srpska vlada i provladini mediji su glavni izvor proruskih i prokineskih narativa. CSP je radio nekoliko istraživanja povezana sa izveštavanjem medija gde smo mogli da vidimo odakle dolaze glavne poruke i ko su glavni izvori”, rekao je Burazer.

On je istakao da ako se pogleda Kina, po svim istraživanjima ti narativi su došli direktno od članova vlade dok su mediji bliski vlasti pomogli u daljem plasiranju ovih narativa.

Kada je u pitanju Rusija, Burazer navodi da je važno u kreiranju tih narativa to što je Rusija saveznik Srbije po pitanju Kosova, ali da postoje pokušaji da se odnosi Srbije i Rusije prikažu kao mnogo bliži nego što oni zaista jesu, dok se saradnja npr. sa NATO u provladinim medijima ne spominje.

Burazer je naglasio da visoka korupcija dodatno ohrabruje vladajuće elite da iskoriste šansu i kreiraju netransparentne dilove sa spoljnih akterima.

Tena Prelec, saradnica na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka i članicom Savetodavne grupe Balkana u Evropi (BiEPAG), da su je i poslednje BiEPAG istraživanje pokazalo da je Srbija u centru zemalja kada je u pitanju uticaj Kine i Rusije.

“U Srbiji imate sa jedne strane razočaranje u Evropsku uniju, uključujući i one birače koji si bili prirodno naklonjeni evropskim vrednostima. Sa druge strane, postoji slučaj Crne Gore u kojoj postoji jak uticaj Rusije koji ipak nije uspeo da oslabi osećanja prema Evropskoj uniji. Preko 70% ljudi u Crnoj Gori je za pristupanje Evropskoj uniji”, izjavila je Prelec.

Ona je naglasila da su rezultati BiEPAG istraživanja pokazali da građani Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine veruju da je najveću pomoć dala Srbija tokom pandemije, iako brojke stoje na strani Evropske unije.

“Ovi podaci otvaraju pitanje da li postoji mogućnost da je Srbija sposbna da vodi čitav region ka više autokratskom modelu. Podaci za Srbiju su pokazali da većina građana veruje da je za rešavanje pandemije potrebna čvrsta ruka, dok je Kosovo primer države čiji građani veruju da je demokratski model bolji za rešavanje pandemije”, objasnila je Prelec.

Ona je zakljuličla da bi Evropska unija trebalo da ojača svoj uticaj na širu populaciju, jer treći akteri imaju zabrinjavajući uticaj na demokratsku konsolidaciju država u regionu.

Povezani članci

Konferencija “Move.Link.Engage” ove nedelje, u fokusu priče aktivnih građana i građanki

EWB

Održana konferencija „Evropska unija i Zapadni Balkan: Kako učiniti proces proširenja verodostojnijim?“

EWB

Više od 100 mladih Evropljana diskutovalo o budućnosti Evrope na onlajn konferenciji “Re-boot Europe!”

EWB