„Vlada je uložila 10 puta manje od preporučenog za zaštitu životne sredine“

Foto: Unsplash

BEOGRAD – Iako je Fiskalni savet preporučio Vladi Srbije da poveća investicije u oblasti životne sredine, Vlada je uložila deset puta manje od preporučene cifre, što govori da zaštita životne sredine i dalje nije u vrhu prioriteta vlasti, zaključak je predstavljanja izveštaja Koalicije 27 „Poglavlje 27 u Srbiji:Malo para, još manje muzike“.

Preporuke koje su se našle u poslednjem izveštaju Evropske unije ostale su samo „mrtvo slovo“ na papiru. Uključiti Zeleni fond, baviti se klimatskim promenama, ojačati institucije samo su neke od preporuka koje su stigle iz Evropske unije a odnose se na zaštitu životne sredine. Fiskalni savet prepoznao je potencijal u zaštiti životne sredine, ali još treba raditi na tome, smatra Mirjana Jovanović, menadžerka projekata, Energija, klima i životna sredina, BOŠ i Koalicija 27.

„Da bi Zeleni fond bio operativan nedostaju podzakonski akti. Nedostaje nam zdravi vazduh, manje od 10% stanovništva je pokriveno prerađenim vodama. Reke i jezera se i dalje zagađuju. O reciklaži mislimo kao nedostižnoj želji, dok Poglavlje 27 otvaramo do ove kraja godine već treću godinu za redom“, ističe Jovanović.

Dodaje da je Vlada Srbije uložila deset puta manje od onog što je Fiskalni savet preporučio. To nam govori da zaštita životne sredine i dalje nije prioritet Vladi Srbije.

Umesto zaključka Jovanović upućuje pitanje Vladi Srbije: „Zašto životna sredina nije prioritet i kada ćemo imati više para i više muzike?“

Da zaštita životne sredine nije prioritet Vlade Srbije smatra i direktor kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ u Srbij Simon Ilse.

„Na osnovu ove analize kojom je prikupljen veliki broj podataka možemo zaključiti da klimatske promene i zaštita životne sredine nisu prioritet Vlade. Nedostaju investicije, a one koje postoje su kratkoročne. Pare postoje, ali nisu adekvatno raspoređene i to je problem. Ono što takođe treba uraditi jeste decentralizovati ovaj problem“, smatra Ilse i dodaje da jedan od prioriteta Vlade mora biti finansijsko ulaganje, što znači da Zeleni fond u Srbiji mora uspostaviti što pre.

On se osvrnuo i na izveštaj koji je UN nedavno objavio, a koji upozorava da je oko milion vrsta  pred umiranjem. To je problem koji se tiče svih nas i zato treba brzo reagovati i preduzeti adekvatne mere.

„Ako sada ne uložimo, kasnije će biti potrebno više para kako bi se sanirale svi problemi koji će se pojaviti. U Srbiji postoji stav da je Poglavlje 27 skupo, ali rekao bih da nije tako. Zaštitu životne sredine treba posmatrati kao investiciju, a ne kao trošak“, zaključuje Simon Ilse.

Milica Damjanović Zantvort, volonterka organizacije „Petak za budućnost“ u sličnom tonu postavlja retoričko pitanje – Da li treba uložiti u sadašnjost ili u budućnost? Osvrnuvši se na nove tehnologije koje mnogi krive za probleme sa kojima se suočava društvo ona smatra da je Internet već postojao i da ga čovek nije izmislio već samo otkrio. Objašnjava da kada nam se pokvari provajder mi pozovemo operatere, ali kome se obratiti za seču drveća, otpad, zagađen vazduh i reke.

Koliko je finansijski aspekt važan govori i ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan. Međutim, on navodi da je veći problem u Srbiji što nedostaju ljudi koji će raditi, jer stručnjaci odlaze. Ipak dodaje da je i uloga civilnog društva nezamenljiva i da nema društva ukoliko ne postoji simbioze između državne uprave i civilnog društva.