“Napredak je zabeležen u svim ključnim oblastima, osim u tri u kojima je zabeležena stagnacija, na primer, u ribarstvu gde nismo usvojili neki akcioni plan”, ovako je premijerka Srbije opisala izveštaj Evropske komisije o Srbiji, iako izveštaj pokazuje da su problemi pristupanja Evropskoj uniji mnogo veći od neusklađenosti u oblasti politike ribarstva.
Evropska komisija koristila je “sendvič tehniku” – red pohvale red kritike – da ukaže šta u procesu pregovora sa Srbijom nije u redu. Međutim, provladini mediji izveštavali su samo o pohvalama.
Sa medijskim šminkanjem nalaza najpre je počela agencija Tanjug koja je i pre nego što je izveštaj objavljen, “iz svojih diplomatskih izvora” prenela da je “Evropska komisija konstatovala napredak Srbije u oblasti pravosuđa i medija” kao i u oblasti spoljne politike EU, bez navođenja da se zapravo radi o “ograničenom napretku”. Takvu vest preneo je i portal Radio Televizije Srbije.
Najlošije ocene koje Evropska komisija daje da prikaže stanje reformi u nekoj oblasti su: “nazadovanje” i “nema napretka”. Prva sledeća ocena nakon “nema napretka” je “ograničeni napredak” – formulacija koja je prvi put upotrebljena u izveštaju EK iz 2019. godine. .
“Ograničeni napredak” EK koristi da opiše da su pomaci mali, ali da postoje. Onda kada je napredak zaista napravljen Evropska komisija koristi ocene “dobar napredak” ili “vrlo dobar” napredak. Na primer, u ovogodišnjem izveštaju Srbija dobila ocenu “dobar napredak” jedino u oblasti koja se odnosi na statiskiku, zbog sprovedenog prošlogodišnjeg popisa.
Tokom dosadašnjeg procesa pregovora ocene “dobar napredak” odnosile su se obično na oblasti statistike, transporta, carinske unije, finansijke kontrole. Poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, nikada od 2016. kada su otvorena nisu dobila ocenu “dobar” ili “veoma dobar” napredak.
Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP) objašnjava za portal European Western Balkans da uvođenje ocene “ograničenog napretka” predstavlja pokušaj Evropske komisije da i najmanji pomak u odnosu na prethodno stanje prikaže kao kakav-takav napredak. Naglašava da “ograničeni napredak” neće dovesti bliže članstvu niti jednu državu kandidata.
“Na ovaj način, hvatajući se i za najkraću slamku, EK na određeni način negativno utiče na kredibilitet samog procesa proširenja EU. Vlasti u zemljama kandidatima će ovu ocenu prihvatiti u populističkom maniru kao spoljnu legitimizaciju svoje politike; članice koje su skeptične po pitanju proširenja EU prihvatiće je kao potvrdu nedovoljne spremnosti kandidata, a one koje podržavaju proširenje kao potvrdu da politika proširenja daje određene rezultate”, kaže Majstorović.
Naglašava da nažalost ova ocena na veoma precizan način opisuje nezainteresovanost vlasti Srbije već dugi niz ogidna da se nedvosmisleno angažuju na ispunjavanju odavno poznatih uslova za članstvo u EU.
“Činjenica da je Srbija ove godine u 24 od 33 poglavlja dobila ocenu ‘ograničeni napredak’ (dvojka na skali od 1 do 5), ukazuje na veoma skromne ambicije vlasti i nedostatak kapaciteta da se konkretnije usaglasi sa standardima i pravilima EU”, kaže Majstorović.
Podseća da je Srbija otpočela pregovore o pristupanju Uniji tačno pre 10 godina i da se tada obavezala da će završiti neophodne pripreme za članstvo do 2018. godine. “Nakon deset godina ‘stabilne’ vlasti njen učinak u procesu pristupanja je krajnje razočaravjuć i ocena ograničeni napredak je sasvim adekvatna”, dodaje sagovornik EWB-a.
Za skoro deset godina pregovora Srbija je uspela da otvori 22 pregovaračka poglavlja, a zatvorena su samo dva (poglavlje 25 i 26) koja se na početku pregovora u isto vreme otvaraju i zatvaraju. Odlazeća Vlada za dve godine nije uspela da napravi niti jedan pomak u procesu pristupanja, a poslednji pregovarački klaster otvoren je u decembru 2021. godine.
Dobra je i dvojka, samo da nije nazadovanje
Već godinama unazad, državni zvaničnici njima bliski mediji ublažavaju ocene Evropske komisije. Kada je prošlogodišnji izveštaj prvi put konstatovao nazadovanje u nekoj oblasti (Poglavlje 31 koje se tiče spoljne politike) najviši državni zvaničnici hvalili su se da smo nazadovali samo u jednoj oblasti.Iako je “priznala” da postoje problemi u politici ribarstva, premijerka Srbije pohvalila se da u izveštaju ne postoji niti jedan oblast gde je konstatovano nazadovanje.
Za Srđana Majstorovića, stepen zadovoljstva koji je odlazeća Vlada pokazala time što u ovogodišnjem izveštaju nije zabeleženo nazadovanje, zabrinjavajući se signal. Dodaje da to govori ili manjku ambicije i kapaciteta, ili pokušaju da se prikrije nedostatak interesa da se iskreno posvete ispunjavanju odavno definisanih i javnosti poznatih uslova za napredovanje ka članstvu u EU.
“Utisak je da je nivo ambicija toliko nizak da se zadovoljavaju ćak i ocenom „nema napretka“ (jedinica na skali od 1 do 5), kao sto je slucaj u poglavlju 31 posvecenom Spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU. Međutim, kada se radi o ovom konkretnom poglavlju koje je od napada Rusije na Ukrajinu dobili specifičnu težinu u pristupnim pregovora, moguće je postaviti retoričko pitanje – ukoliko je prošlogodišnji izveštaj EK ocenio da je Srbija nazadovala u pomenutom poglavju obzirom na nespremnost da se usaglasi sa merama EU usmerenim protiv Rusije, a ovogodišnji izveštaj ocenjuje da nema napretka u odnosu na prethodnu godinu, da li se u suštini radi o kontinueitetu nazadovanja?”, navodi Majstorović.
Podseća da je ton izvestaja je vec uobicajen za izvestaje Evropske komisije i tradicionalno se bazira na podacima koji se sakupljaju tokom godine iz raznih izvora. Dodaje da je primetno da su autori vodili racuna da izbegnu preciznije definicije postojeceg stanja u Srbiji i otvorenije kritike odlazece Vlade, a bilo je razloga.
“Međutim, ovaj izveštaj bi trebalo da odražava interese 27 ćlanica od kojih su neke više, a neke manje zainteresovane za dalje širenje EU, kao i pristupanje Srbije ovoj organizaciji. Iz tog razloga, autori se trude da nikoga „ne uvrede“. Istovremeno, siri geopolitićki i strateški kontekst (rat u Ukrajini, kriza na Bliskom Istoku i Nagorno Karabahu) takodje igra ulogu u određivanju tona izveštaja, tako da je primetno prisustvo određenog stepena povišenog entuzijazma unutar EU kada je u pitanju politika proširenja, a time i nešto viši stepen trpeljivosti prema situaciji u Srbiji i potezima srpskih vlasti”, zaključuje Majstorović.
Srbija za dve godine u samo jednom poglavlju ima “dobar napredak”, manje nego prethodnih godina