Početkom aprila, Ministarstvo odbrane Republike Srbije potvrdilo je informaciju da će Vojska Srbije ponovo učestvovati na multinacionalnoj vojnoj vežbi „Platinasti vuk“, koja će se ove godine održati od 16. do 30. juna u bazi „Jug“ u blizini Bujanovca. Vežbama pored srpskih oružanih snaga prisustvuju i partnerske zemlje sa kojima pripadnici Vojske Srbije deluju u međunarodnim multinacionalnim operacijama, uključujući tu i Sjedinjene Američke Države i pojedine zemlje članice NATO.
Odluka o ponovnom učešću na vežbama serije „Platinasti vuk“ izazvala je veliku pažnju u javnosti, budući da je doneta nakon perioda u kojem je važio moratorijum na održavanje vojnih vežbi sa stranim partnerima, uveden posle početka ruske agresije na Ukrajinu, te je rezultovala negativnim reakcijama desničarskih političkih partija i pozivima za otkazivanje vežbi na kojima učestvuju i članice NATO.
Iako je saopšteno da se radi o formalnom izuzetku iz još uvek aktivnog moratorijuma na učešće u svim međunarodnim vojnim vežbama, u aktuelnom geopolitičkom trenutku, povratak Srbije u organizaciju vežbe „Platinasti vuk 2023“, uz niz koraka u unapređivanju vojne saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama u proteklim mesecima, sugeriše namere srpskog rukovodstva o daljem učvršćivanju veza sa SAD.
Da li je u pitanju nagoveštaj trajnih promena u srpskoj spoljnoj politici?
Na pitanje kako će, u aktuelnim geopolitičkim okolnostima, odluka o ponovnom učešću u vežbama sa SAD i NATO članicama uticati na položaj Srbije, Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, ističe da se čini kako je politika balansiranja između Zapada i Rusije trenutno u stadijumu u kojem je Beograd počeo više da naginje ka Zapadu, tj. naročito ka Sjedinjenim Američkim Državama.
„Deluje da, kada su bezbednosna i odbrambena politika u pitanju, SAD dominiraju kao partner Srbije“, dodaje Vuksanović.
Prema Vuksanoviću, primećuje se u proteklim mesecima i još nekoliko važnih stvari u unapređivanju saradnje sa SAD i NATO koje prevazilaze okvire zajedničke vojne vežbe, a to su i učešće srpskih vojnika sa američkim u misiji na Sinaju (prvi put izvan okvira Ujedinjenih nacija), te zajednička izrada, po pisanju turske štampe, sistema za rano upozorenje od nuklearnog napada na granične države NATO.
Što se tiče konkretne budućnosti postojećeg moratorijuma Srbije na vojne vežbe sa stranim partnerima, za sada je nejasno da li će, nakon napravljenog izuzetka, uskoro slediti i konačna odluka o ukidanju moratorijuma. Vuksanović smatra da je u pitanju de facto ukidanje moratorijuma i da je odluka doneta isključivo zbog budućih vojnih vežbi i saradnje sa državama članicama NATO.
„Ne vidim mogućnost da ovo vodi u pravcu novih vežbi sa državama kao što su Rusija i Belorusija, jer bi u ovim okolnostima to bio rizik koji srpsko rukovodstvo ne može da priušti sebi“, zaključuje Vuk Vuksanović.
Moratorijum na učešće u vojnim vežbama i izuzeci
Bilateralne i multilaterne vojne vežbe važan su aspekt ukupnih aktivnosti koje sprovodi Vojska Srbije. Analize na kojima su radili Balkanska bezbednosna mreža i Beogradski centar za bezbednosnu politiku pokazuju da je tokom protekle decenije, uprkos potencijalno pogrešnoj percepciji javnog mnjenja, učestalost (i bilateralnih i multilateralnih) vojnih vežbi sa zapadnim partnerima i članicama NATO, te kroz program Partnerstvo za mir, značajno veća (i to nekoliko puta) nego li kada su u pitanju zajedničke vežbe sa Rusijom (i Belorusijom).
Međutim, nakon početka ruske agresije na Ukrajinu i ubrzo po objavljivanju prvih zaključaka srpskog Saveta za nacionalnu bezbednost, Vlada Srbije je 27. februara 2022. godine usvojila Zaključak kojim se predviđa suspendovanje i odlaganje svih aktivnosti (vojnih vežbi) sa stranim partnerima. Moratorijum na učešće u vojnim vežbama, koji se podjednako odnosi na Zapad i na Istok, nije vremenski oročen u datom dokumentu.
Podsećanja radi, ovo nije prvi put da se Srbija odlučuje za moratorijum na vojne vežbe. U septembru 2020. godine je Vlada Srbije donela sličnu odluku, prvenstveno iznuđenu tada predstojećom trilateralnom vežbom „Slovensko bratstvo 2020“ sa Rusijom i Belorusijom, a u uslovima pogoršanih odnosa na relaciji Evropa-Rusija zbog nereda nakon kontroverznih izbora u Belorusiji. Iako se i tada moratorijum odnosio na ukupne vojne vežbe, bio je ipak ograničen na šest meseci.
U sadašnjim okolnostima, nakon godinu dana primene moratorijuma, Ministarstvo odbrane je u februaru 2022. godine prvi put iniciralo izmenu odluka Vlade u ovom domenu, dok je u istom periodu, prilikom boravka u Sjedinjenim Američkim Državama, načelnik generalštaba VS Milan Mojsilović razgovarao sa američkim kolegom o modalitetima unapređivanja međusobne vojne saradnje. Prvi nagoveštaj o prekidu moratorijuma i ušešću Vojske Srbije u ovogodišnjoj vežbi „Platinasti vuk 2023“ dao je upravo savetnik u Stejt Departmentu SAD Derek Šole, kada se zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na konstruktivnom pristupu prilikom razgovora u Ohridu i ponovnom angažovanju Srbije u vojnim vežbama sa SAD.
Nakon što su mediji izvestili o planiranom događaju i usled reakcija dela javnosti, i Ministarstvo odbrane i načelnik generalštaba Mojsilović objasnili su da je, formalno posmatrano, u pitanju izuzetak od postojećeg moratorijuma i da je Vlada Srbije još 16. marta usvojila Zaključak kojim je odobrena realizacija vežbe „Platinasti vuk“.
„Platinasti vuk“ – od 2014. godine do danas
Srbija je angažovana u organizaciji i realizaciji nekoliko vrsta multionacionalnih vežbi serije Platinum – „Platinasti lav“, „Platinasti orao“ i „Platinasti vuk“. Opšti cilj serije Platinum je povećanje interoperabilnosti (sposobnosti za zajedničko delovanje izvan granica) i operativnih sposobnosti vojski zemalja učesnica. „Platinasti lav“ se sprovodi na teritoriji Bugarske, dok se „Platinasti orao“ održava u Rumuniji – i pripadnici Vojske Srbije redovno sudeluju od sredine prošle decenije na ovim vežbama. Od 2014. godine se u Srbiji, u maju ili junu, u bazi „Jug“ i na poligonu „Borovac“, organizuje međunarodna vojna vežba „Platinasti vuk“.
Od samog početka stalni participanti su i Sjedinjene Američke Države, a od 2016. godine u pripremi vežbi, čiji je cilj provera sposobnosti za ostvarivanje zajedničkih zadataka u mirovnim operacijama u svetu, učestvuje i Nacionalna garda savezne države Ohajo. Pored toga, u dosadašnjih 7 ciklusa vežbi „Platinasti vuk“ redovno su učestvovale pojedine članice NATO, uključujući i one iz regiona – Bugarska, Rumunija, Mađarska, Slovenija, Severna Makedonija i Crna Gora. Pre donošenja ovomesečne odluke, poslednji put je vežba „Platinasti vuk“ održana u junu 2021. godine, nakon jednogodišnje pauze zbog pandemije koronavirusa.