“Majo, ko je trovao Albance”, “Vučić presavio tabak pa napisao pismo”, “Kažite da li su Srbi trovali Albance”, ovim naslovima srpski mediji su polovinom oktobra ispratili slanje pisma Aleksandra Vučića portparolki Evropske komisije Maji Kocijančič povodom slučaja trovanja predstavnika Centralne izborne komisije na Kosovu, prilikom pregledanja izbornog materijala koji je pristigao iz Srbije.

“Uveren sam da, posle nekoliko dana budnog praćenja afere trovanja u Prištini, imate zaključak o tome šta se tačno dogodilo. Zato vas molim da celokupnoj evropskoj javnosti kažete jesmo li mi Srbi trovali Albance antraksom, novičokom ili nekim težim otrovom”, piše u Vučićevom pismu koje je „poslao“ preko Tvitera pre dve nedelje.

Međutim, nezadovoljan time što se još uvek ne zna šta se dogodilo, kao i time što izgleda na večeri koju je pre nekoliko dana priredila šefica diplomatije EU Federika Mogerini nije uspeo lično da pita šeficu diplomaitje niti njenu potparolku o slučaju koji ga muči, Vučić je odlučio da u Brisel pošalje još jedno pismo. I to opet Maji Kocijančič. 

“Molim vas, draga Majo, da nam konačno kažete da li je u pitanju bio antraks, novičok ili sredstvo za čišćenje nameštaja. Dok sam živ neću odustati od traganja za odgovorom na ovio važno pitanje. Žao mi je što se ovako važnom stvari u kojoj su navodno učestvovali Srbi očigledno ne bavi ni EU, ali ni Metju Palmer. Ja hoću. Unapred zahvalan”, pisao je Vučić u sovm drugom po redu Tviter pismu. 

Međutim, ono što iz ova dva pisma nije jasno jeste zašto se predsednik Vučić “namerio” baš na potparolku Evropske komisije Maju Kocijančič, čiji je posao samo da prenosi infomracije koje se tiču rada Evropske komiisje i šefice diplomatije, a ne da odgovara na upite šefova država. Međutim, za novinarku Danasa Mariju Stojanović je donekle razumljivo da se Vučić obratio baš Maji Kocijančič jer je ona u proteklih sedam godina postala prepoznatljivo lice na balkanskoj sceni, pre svega zbog pregovora Beograda i Prištine, posle kojih javnosti saopštava rezultate i uspešnost završenih rundi, ali i stav EU. 

“Takođe, Federika Mogerini, čija je Kocijančić portparolka, uskoro napušta funkciju visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, kao i posrednice u pregovorima o Kosovu, jer joj ističe mandat, pa je Vučić, verovatno, procenio da nema svrhe da piše nekome ko je ‘odlazeći’, i obratio se Kocijančič”, navodi Stojanović.

Bila prepoznatljivo lice ili ne, posao Maje Kocijančič nije da vrši istražne radnje i o njima obaveštava predsednika Vučića, jer EU i njene institucije  nisu ni na koji način umešani u pomenuti slučaj trovanja predstavnika Centralne izborne komisije na Kosovu. Takođe, postavlja se i pitanje zašto predsednik jedne države zvanična pisma šalje preko društvenih mreža. Odgovor, prema rečima novinarke Danasa Marije Stojanović, vrlo je jednostavan i očit – još jedna Vučićeva predstava za domaću javnost. 

“Vučić je i ranije preduzimao slične korake, pokušavajući da iznova skrene pažnju Brisela na poteze Prištine koje Beograd smatra neprihvatljivim, i koji, ruku na srce, uglavnom i jesu bizarni, kao što je brojanje glasova u Prištini prilikom kojeg su članovi CIK-a bili obučeni kao da su iz Ratova zvezda. Baš kao što predsednik Srbije kada javno ‘grdi’ Zapad računa na dobijanje poena na domaćem terenu, tako i kosovski zvaničnici režiraju scene za javno mnjenje u Prištini”, objašnjava potez predsednika Stojanović.

Ono što, ipak, nije najjasnije i razumljivo jeste zašto predsednik Vučić pismo takve sadržine šalje na adresu visoke predstavnice EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, koja, prema Ugovoru iz Lisabona, ima zadatak da “sprovodi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU” i predstavlja jedinstvenu poziciju Unije po pitanjima koja se tiču spoljne politike i bezbednosti. Dakle, vrlo je jasno da Federika Mogerini, pa tako i njena portparolka, nemaju nikakve ingerencije da komentarišu ono što se desilo u slučaju otvaranja izbornog materijala iz Srbije, a pogotovo ne dok je istražni postupak u toku. 

Dodatnu konfuziju unosi i to da predsednik Srbije zahteva od Maje Kocijančić i EU da pruži odgovor na to da li postoji bilo kakav dokaz o umešanosti Srba, kao i to da u slučaju da ne postoji, potvrdi “ko je počeo laž“. EU ne samo da nema nadležnosti da utvrđuje krivičnu odgovornost, nego je iz svih prethodnih istupa EU, kada su prepirke između država regiona u pitanju, jasno da to da će ostati uzdržana, bez zauzimanja stava jedne ili druge strane.

Međutim, uprkos tome što formalno EU nije adresa za ovakva pisma i traženje razjašnjenja, novinarka Danasa Marija Stojanović, ipak, kaže da se Vučićev potez, donekle može razumeti i ima logike. Tako je bilo i ovog puta, jer je Kocijančič Vučiću kratko zahvalila na upućenom “Tviter pismu” i da će Evropska unija nastaviti da prati situaciju na Kosovu. Međutim, o dokazima da li postoji umešanost Srba u ceo slučaj, Kocijančič nije davala komentar. 

“Iako je EU zvanična posrednica u briselskim pregovorima, bliska prošlost nas uči da Brisel u većini slučajeva ne reaguje na “pismo diplomatiju”, a i čak kada to čini, reakcije su uglavnom „mlake“ i “nemušte””, objašnjava Stojanović.

Ono što svakako nije bilo ni mlako ni nemušto jeste ton pisma kojim je pismo napisano. I pored toga što je tako oštar, pomalo čak i ironičan ton, nesvojstven za diplomatske krugove i nosioce najviših državnih funkcija, Stojanović ne smatra da će to značajno uticati na poziciju Srbije u EU ili na buduće odluke o napretku naše zemlje, koji je već dovoljno spor.   

“Ne verujem da oštar ton dodatno ugrožava ionako “krhku” poziciju Srbije u EU. Stiče se utisak da se zapadnobalkanski lideri, uključujući predsednika Srbije,  u poslednje vreme utrkuju u tome ko će “brže, jače i bolje” podeliti “packe” Uniji, što je, ponovo, donekle, logično i ne predstavlja iznenađenje ako se uzme u obzir činjenica da je perspektiva članstva država ovog regiona “na dugom štapu”. To oklevanje u vezi sa daljim proširenjem najbolje se može videti na primeru neotvaranja pristupnih pregovora za Severnu Makedoniju i Albaniju”, zaključuje Stojanović.