BEOGRAD – Vlasti Srbije su u nezgodnoj poziciji kada je reč o Belorusiji i pokušavaće da izbegnu odluku o sankcijama koje se donose u EU na isti način na koji izbegavaju recimo da uvedu sankcije Moskvi zbog konflikta sa Ukrajinom, ocenio je Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i doktorand na Londonskoj školi ekonomije.
Vuksanović je u emisiji EWB SREENING podsetio da se Srbija prošle godine pridružila osudi Evropske unije režima u Minsku zbog veoma spornih predsedničkih izbora.
“Međutim, to je bilo urađeno u trenutku upravo kada je (predsednik) Vučić pokušavao da ostvari jače veze sa Zapadom, ali i isto tako u trenutku kada ruski predsednik Vladimir Putin nije imao dobre odnose sa režimom u Belorusiji jer je bio veoma ljut zbog pokušaja predsednika Lukašenka da balansira i huška Zapad i Rusiju jedne protiv drugih”, ocenio je Vuksanović.
Sada se, međutim situacija promenila i ovoga puta je režim Lukašenka stavljen pod političku zaštitu Moskve i predsednika Putina, što Srbiju stavlja u nezgodan položaj.
Vuksanović je ocenio da, iako je Beograd poslednjih godina zamenio Rusiju Kinom kao glavnim spoljnopolitičkim partnerom van zapadnog sveta, nakon dolaska Džozefa Bajdena na mesto predsednika SAD, Srbija ipak u potrazi za tim diplomatskim zaštitnikom, naročito po kosovskom pitanju, te je ponovo “odmrzla” neke stare veze sa Moskvom, što se ogleda i u stavu prema Belorusiji.
Kada je reč o Kosovu, najava predsednika Srbije da će Grčka podići odnose sa Kosovom na viši nivo je delimično medijsko spinovanje vlasti radi “dizanja temperature”, ali takođe postoji blagi pokušaj Evropske unije da pet članica koje ne priznaju Kosovo približe zajedničkom stavu radi lakšeg vođenja pregovora, smatra Vuksanović.
On je podsetio da se Grčka, Rumunija i Slovačka, iako nisu priznale Kosovo, ni pre nisu libile da održavaju neki vid političke komunikacije i političkog odnosa sa vladom u Prištini. S druge strane, to je u oštroj suprotnosti sa Španijom i Kiprom, koje imaju tvrd stav prema Kosovu.
“Španija i Kipar će ostati kamen spoticanja potencijalno za Evropskoj uniji jer im je veoma teško da se pridruže bilo kakvoj poziciji Evropske unije prema Kosovu do trenutka dok ne postoji nešto oko čega se i Beograd kao matična zemlja može usaglasiti”, ocenio je Vuksanović.
Prema njegovom tumačenju, tokom pandemije COVID-19 Evropska unija reagovala je veoma sporo i trapavo, dok sa druge strane Kina reagovala blagovremeno, hitro i veoma vidljivo, zbog čega, iako je možda slabiji igrač i ulaže manje konkretnih resursa u ovaj region, dobija mnogo više političkih i diplomatskih poena od samog Brisela.
“Prvobitna kratkoročna, ja bih rekao kratkovida, zabrana koju je prošle godine uvela EU na izvoz zaštitne medicinske opreme van EU je omogućila Kini da poentira upravo na ovom čuvenom slučaju o “kraju evropske solidarnosti”. A isto tako naravno njihov inicijalni neuspeh COVAX sistema je isto tako omogućio Pekingu da profitira kroz njihovu tzv. diplomatiju vakcina”, rekao je Vuksanović.
Govoreći o politici balansiranja Srbije, on je rekao da se po pitanju vakcina ova strategija isplatila i da na zapadu niko neće zameriti Srbiji nabavku kineskih vakcina u uslovima pandemije.
“Međutim…kako budu odnosi između Zapada i Pekinga bili sve više tenzični, postojaće oblasti na koje zapadne prestonice neće gledati toliko blagonaklono, poput na primer nabavke kineske vojne opreme ili naravno prisustvo Huawei-a u Srbiji”, dodao je Vuksanović.
Zaključio je da sve zavisi uvek od toga koliko je Zapadu zapravo stalo do nekog spornog pitanja.
“Ukoliko je Zapadu stalo do nekog pitanja i ukoliko je Zapad spreman da politički i potencijalno čak i ekonomski pritisne Beograd, Beograd tad isto odstupa”, rekao je Vuksanović.