BEOGRAD – Od početka vakcinacije u Srbiji, predsednik države Aleksandar Vučić lično je dočekivao kontigente ruskih (Sputnjik V) i kineskih (Sinofarm) vakcina uz prisustvo drugih državnih zvaničnika i pompezno medijsko izveštavanje. Međutim, to nije bio slučaj sa isporukama američko-nemačke vakcine Fajzer.
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović kaže za EWB da predsednik dočekuje kineske i ruske vakcine prvenstveno kao vid unutrašnjeg političkog marketinga, gde sebe promoviše kao sposobnog lidera koji je uspostavio partnernstvo sa Kinom i Rusijom.
“Za vladajuću garnituru širenje kineskog, ili prethodno ruskog narativa, se više politički isplati. To je produkt zastoja u proširenju EU, ali i produkt činjenice da se proruski ili prokineski narativ bolje prodaje glasačkom telu vladajuće partije”, objasnio je Vuksanović.
On je dodao da je u u ovom trenutku kineski narativ apsolutno zamenio ruski narativ koji je dominirao pre nekoliko godina zbog činjenice da Rusija i Srbija imaju oportunističko partnerstvo gde dve zemlje ne veruju jedna drugoj uprkos formalnoj fasadi tople retorike.
“Srpsko rukovodstvo je isto uvidelo da može mnogo više da izvuče koristi od sile u usponu kao što je Kina, nego od velike sile sa limitima, kao što je Rusija. Takođe, Beograd shvata da Zapad mnogo ozbiljnije shvata Peking od Moskve, što motiviše srpsko rukovodstvo da više poteže za kineskom kartom kako bi je iskoristio kao polugu uticaja u odnosu na Zapad”, istakao je Vuksanović.
Prokineski narativ prisutan je od samog početka pandemije, kada se u provladinim medijima moglo uočiti da nekritički izveštavaju o kineskoj pomoći sa naslovima kao što su “Srbijo, ne plači, Kina je uz tebe”, “Kinezi poslali poruke solidarnosti sa Srbijom koje stežu grlo” i “Neraskidiva veza Beograda i Pekinga”.
S druge strane, pomenuti mediji negativno su izveštavali o Evropskoj uniji, navodeći kako je “Brisel ostavio Zapadni Balkan na cedilu”, dok su o pomoći iz EU izveštavali umereno i objektivno, bez pompeznih naslova – “Stigla pomoć iz Evropske unije” ili “EU donirala sredstva Srbiji”.
Na pitanje kako će potenciranje kineskog i ruskog narativa kroz ceremonije dočekivanja odabranih vakcina uticati na već negativan narativ o EU koji dominira u Srbiji, Vuksanović odgovara da će se skepticizam prema ponašanju Beograda svakako povećati u Evropi.
“Međutim, iz perspektive Beograda i sa i bez kineskog faktora, Srbija ne može da računa na brzo članstvo u EU. Stoga, Srbija smatra da joj se ne isplati da prekida saradnju sa Kinom, zbog nečega što nije realna opcija u ovom trenutku, a posebno kada srpsko rukovodstvo koristi benefite kineskog faktora u ovom trenutku”, naveo je Vuksanović.
Predsednik Srbije dočekao je čak i prvi kontigent vakcina Astra Zeneka, britansko-švedske farmaceutske kompanije, 21. februara. Ostaje da vidimo da li će predsednik lično dočekati i prve vakcine u okviru programa Kovaks, koje su, iako netačno, u domaćim mejnstrim medijima predstavljene kao program Evropske unije.