Zabrinjava nizak nivo usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU

Konferencija "Zajednièka spoljna i bezbednosna politika EU i evropski izbori 2019"; Foto: Eureopan Western Balkans

BEOGRAD – Izbori za Evropski parlament nikada nisu bili važniji za nastavak evropskih integracija kao što su ovi koji nam predstoje, zaključak je prvog panela konferencije „Zajednička spoljna i bezbednosna politika i evropski izbori 2019″ koju organizuje ISAC Fond.

Izbori za Evropski parlament nisu važni samo zbog unutrašnjih odnosa između država članica već i zbog reformi u različitim zajedničkim politikama EU, pre svega spoljnoj i bezbednosnoj politici, smatra šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Mišćević.

„Evropski izbori su početak jednog velikog procesa unutar same Evropske unije. To nije samo biranje članova EP, odnosno koja politička grupacija će imati primat, već će odrediti i ko će se baviti oblašću zajedničke spoljne i bezbednosne politike“, objašnjava Miščević i dodaje da spoljna i bezbednosna politika nije samo usaglašavanje sa principima i zakonima EU, već više od toga.

Međutim, slika usaglašavanja Srbije ne izgleda tako pozitivno, upozorava Aksel Kuhle, stalni nemački predstavnik u COELA komitetu, telu EU koje odlučuje o otvaranju poglavlja u pregovaračkom procesu.

“Srbija se uskladila sa 28 od 54 EU deklaracije što je najmanja stopa usklađenosti u poređenju sa ostalim državama kandidatima. Sa druge strane, Srbija učestvuje u brojim mirovnim misijama EU. Nadamo se da će se Srbija više uskladiti sa deklaracijama EU“, smatra Kuhle.

Dodaje i da će zajednička spoljna i bezbednosna politika biti ključni stub EU, te je dublja integracija Zapadnog Balkana po ovom pitanju od vitalnog značaja.

Sve niži nivo usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU zabrinjava i i šeficu Odeljenja za Zapadni Balkan Evropske spoljne službe Elzu Fenet.

„Da stepen usklađenosti opada moramo navesti u našim redovnim izveštajima. Mi bismo voleli da Srbija bude usklađena sa svim modernim trednovidm i da se više uskladi sa stavovima EU“, kaže Elsa Fenet.

Pored spoljne i bezbednosne politike, to usklađivanje znači i prihvatanje ostalih važnih vrednosti EU kao što su vladavina prava, borba protiv korupcije i rad demokratskih institucija.

„Očekujemo napredak do kraja mandata ove Evropske komisije. Pozitivna dinamika se može osetiti u regionu, posebno kada je reč o Makedoniji i Albaniji. Nadamo se napetku i kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine“, zaključuje Fenet.

Značaj napretka u ključnim oblastima naglašava i ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana Kristina Popa.

„Ovo je pravi trenutak da države kandidati pokažu napredak, a nadamo se da će Srbija i Crna Gora kao vodeći kandidati u tome i uspeti“, objašnjava Popa i dodaje da Rumunija podržava Srbiju i smatra da je Zapadni Balkan od strateškog značaja za bezbednost celog kontinenta.

Međutim, dok ne postanu članice Evropske unije, države Zapadnog Balkana svoju šansu treba da vide u Bregzitu, smatra viši savetnik pregovaračkog tima Srbije Vladimir Ateljević.

Osvrćući se na situaciju sa Bregzitom on smatra da je dobro što se odlaže jer je Velika Britanija pokretač Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EE. „Što sadržajnija saradnja UK kao treće države sa EU ovoj oblasti, to je bolje za nas, jer se Srbiji javlja više instrumenata za saradnju“, smatra Ateljević.

Dodaje i da ne smatra da će izbori značajno uticati na proces proširenja, jer Srbija svakako ostaje posvećena vrednostima Unije i svom učešću u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.