Zahtev Briselu, s nove pozicije

Hašim Tači, Federika Mogerini i Aleksandar Vučić; Foto: Evropska unija

BEOGRAD – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije slučajno odabrao ovaj trenutak da uputi eksplicitan zahtev Briselu da ubrza pristup Srbije Evropskoj uniji, ocenjuju analitičari, uvereni da Vučić, sa pozicije šefa države i autoriteta te funkcije, želi da podstakne evropske zvaničnike da pažnju sa „grupe kandidata“ usmere na Srbiju, njenu poziciju i evropsku perspektivu.

„Nije slučajno izabran trenutak ovog neobičnog zahteva novoizabranog predsednika“, kaže za Tanjug nemački politički analitičar specijalizovan za područje Zapadnog Balkana Bodo Veber.

Više je mogućih razloga za odabir tajminga – od najjednostavnijeg, da su građani Srbije umorni od pohvala i da očekuju neki konkretan odgovor, do toga da bi Vučić verovatno želeo da se evropska budućnost Srbije razmatra odvojeno od „balkanskog paketa“, ali i da dobije konkretnu potvrdu da merilo ulaska u EU nije vojna neutralnost, već napredak u reformama i konstruktivnost u saradnji u regionu.

Veber, međutim, ukazuje da je Vučićeva poruka usledila posle prve postizborne runde dijaloga, jer, kako objašnjava, nije jasno kako će se nastaviti dijalog, a time i pristupni proces.

On smatra da će na Kosovu verovatno teško moći da se formira vlada do kraja godine, zbog čega je nejasno kako će se nastaviti dijalog, a napredak u dijalogu vezan je, kaže, sa napretkom u pristupnom procesu.

Prema njegovim rečima, očigledno je da je Beograd postao nestrpljiv.

„Ali, ispunjavanje ovog zahteva Srbije bi podrilo principe i pristupni proces. Kako da se govori o datumu, kada se ne zna kako će Srbija ispunjavati uslove koji su postavljeni pred nju“, rekao je Veber.

Programska direktorka Centra za evropske studije Milena Lazarević, međutim, smatra da je Vučić odabrao dobar trenutak da na „ekspicitniji način zatraži ubrzanje procesa evropskih integracija i konkretizaciju finalnog cilja, odnosno pristupanja Srbije EU.

„Sada imamo dijalog sa Prištinom na višem, predsedničkom nivou“, ukazuje Lazarević.

„Za Srbiju nije loše da se perspektiva malo konkretizuje, jer to može poslužiti kao neka vrsta stimulansa i evropskim predstavnicima, ali i našim vlastima, da se reforme predano i dosledno sprovode“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, do sada je akcenat bio na punoj spremnosti Srbije kao kandidata i na tome da reforme treba da sprovodimo zbog nas samih, što je, primećuje, dobro, jer je, kako kaže, dijalog bio izmešten sa datuma na sadržaj.

„S druge strane, dolazi do zamora ako se to radi bez nekog konkretnog cilja, odnosno bez kraja procesa na vidiku“, upozorava ona.

Lazarevićeva, naime, smatra da je potrebno podići entuzijazam u javnosti, ali i u srpskoj administraciji.