fbpx
European Western Balkans
Analize

Zajedničko regionalno tržište: Dokle se stiglo sa implementacijom potpisanih sporazuma?

Sastanak Berlinskog procesa 2023. u Tirani; Foto: Vlada Srbije

Na Samitu Zapadnog Balkan u okviru Berlinskog procesa još 2020. godine lideri Zapadnog Balkan dali su svoju podršku za kreiranje Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM) koji bi trebalo da omogući slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi, obuhvatajući i aspekte digitalne, investicione, inovacione i industrijske politike.

U novembru 2022. godine lideri Zapadnog Balkana potpisali su u Berlinu tri sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama, profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, stomatologije i arhitetke, priznavanju kvalifikacija u obrazovanju na Zapadnom Balkanu. Tokom sastanka Berlinskog procesa u Tirani u oktobru prošle godine potpisan je i regionalni sporazum o međusobnom priznanju profesionalnih kvalifikacija.

Ardijan Hačkaj, direktor istraživanja u Institutu za saradnju i razvoj iz Tirane, ocenjuje za European Western Balkans da je potpisivanje ova četiri sporazuma i njihova naknadna ratifikacija u parlamentima regiona jedan od najvidljivijih dostignuća Berlinskog procesa.

“Tome je prethodio ogroman pripremni rad kako na tehničkom, tako i na pregovaračkom nivou, koji je podržala CEFTA i RCC. Trenutno su formiranje Zajedničke komisije i Radne grupe koje su zadužene za operacionalizaciju potpisanih sporazuma”, objašnjava Hačkaj.

Dodaje da su sve zemlje trenutno u fazi kreiranja i usvajanja nacionalnih propisa koji su neophodni kako bi se primeni sporazumi o mobilnosti potpisani u okviru Berlinskog procesa.

Tokom Samita lidera Zapadnog Balkana održanog u Tirani prošlog meseca, generalna sekretarka RCC-a Majlinda Bregu najavila je da ova organizacija radi na kreiranju novog Akcionog plana za Zajedničko regionalno tržište. “U saradnji sa svim regionalnim partnerima, trenutno pripremamo novi akcioni plan koji je usmeren na uspostavljanje funkcionalnog CRM-a, kao preduslova za bližu integraciju sa Jedinstvenim tržištem EU”, rekla je Bregu.

Na pitanje kakva je ispunjenost prethodnog akcionog plana i šta očekuje od novog, Ardijan Hačkaj naovodi da je prvi akcioni plan približio regionalnu saradnju građanima putem nekoliko sporeazuma, poput onog o ukidanju rominga, kao i omogućavanjem “zelenih koridora” tokom pandemije.

“Prvi akcioni plan pokazao je da regionalna saradnja može doneti rezultate. Od novog akcionog plana očekujemo da se ti rezultati dalje produbljuju. Konkretno, usvajanje zakonodavstva mora biti ubrzano u svim zemljama za sve sektore i polja koja su obuhvaćena sa ova četiri sporazuma o mobilnosti. Zeleni koridori takođe bi mrorali biti otvoreni i funkcionalni na granicama zemalja Zapadnog Balkana i EU; digitalna povezanost regiona sa EU treba da napreduje; trebalo bi uspostaviti speficičku podršku i relevantne instrumente za suprotstavljanje ilegalnih migracija iz regiona, ali i eliminisati netarifne barijere između zemalja region kao i zemalja EU, dok bi implementacija SEPA mora biti ubrzana, a potpisivanje CEFTA sporazuma deblokirano”, kaže Hačkaj.

Ratifikaciju sporazuma o ličnim kartama blokira Dodik

Crna Gora je i dalje jedina zemlja koja je ratifikovala sva četiri sporazuma o mobilnosti u okviru inicijative Zajedničkog regionalnog tržišta. Sa druge strane, Bosna i Hercegovina i dalje je jedina zemlja u regionu koja nije ratifikovala Sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama koji je potpisan u novembru 2022. godine. Protiv ratifikacije su vlasti u Republici Srpskoj, prevođene liderom SNSD-a, Miloradom Dodikom.

Razlog za to leži u činjenici da, Bosna i Hercegovina ne priznaje nezavisnost Kosova, a osim toga jedina u regionu ima vizni režim sa Kosovom.

Tokom posete Beogradu, Milorad Dodik rekao je u februaru da neće dozvoliti bilo kakav napredak po tom pitanju. “Pre nekoliko dana stigao nam je dokument u kojem se traži da Bosna i Hercegovina donese zakon kojim se omogućava ovaj sporazum. Odbili smo to”, izjavio je Dodik.

Isti sporazum Skupština Kosova ratifikovala je u februaru prošle godine.

“Odbijanje BiH da ratifikuje sporazume za sada šteti samo građanima Bosne. Takođe, stavlja bosanskohercegovačke vlasti pred odgovornost. Uzimajući njihovo objašnjenje za takvu odluku, očekujem da će doći do promene takvog stava”, navodi Hačkaj.

Prema njegovim rečima, s obzirom na to da se ostale zemlje kreću ka implementaciji ovog sporazuma, građani i poslovni subjekti iz Bosne i Hercegovine još će više osetiti efekte ovakve izolacije.

Povezani članci

Novi zahtevi Vučića Prištini – spisak lepih želja ili put za rešavanje problema na severu Kosova?

Marija Stojanović

Predsednički izbori jedna od tema novih 13 amandmana na izveštaj o Srbiji

N. T. Štiplija

Hoće li Srbija biti sankcionisana zbog sukoba u Banjskoj na severu Kosova?

Aleksandar Ivković