Aktuelni Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPI) u Srbiji, relativno kasno donet (2004.) preuzeo je visoke međunarodne standarde u ovoj oblasti, pa je sa kasnijim izmenama, visoko rangiran u međunarodnim okvirima. U određenim segmentima, standardi ZSPI su čak i viši u odnosu na one utvrđene za članice EU, Uredbom broj 1049/2001 i u odnosu na Konvenciju SE, o pristupu zvaničnim dokumentima (2009.). Uz određene prepreke u primeni, koje su više stvar različite interpretacije ili opstrukcije, ZSPI je postao veoma prijemčiv mehanizam građanske kontrole vlasti.

Proces poslednjih izmena ZSPI započet pre sedam godina, pa prekinut usled promena na političkoj sceni, nastavljen je u 2018. godini. Od izmena ZSPI koje su u proceduri, očekuje se da povećaju stepen njegove primene, otklone evidentne prepreke u ostvarivanju prava, najpre one koje se odnose na izvršenje odluka Poverenika, da unaprede proaktivnu dostupnost informacija, povećaju transparentnost i odgovornost organa vlasti.

Nacrt izmena ZSPI delimično vodi navedenim ciljevima. Tako se npr. proširuje polje njegove primene na fizička lica sa poverenim javnim ovlašćenjima, unapređuje proaktivno objavljivanje informacija, delimično rešava problem izvršenja odluka Poverenika, povećava iznose novčanih kazni za prekršaje.

Ipak, mnogo više brinu predlozi, koji, ako budu usvojeni, izvesno vode snižavanju dostignutog nivoa prava, suprotno ustavnom jemstvu. To se, najpre, odnosi na izuzimanje od primene ZSPI državnih preduzeća koja posluju kao društva kapitala, a koja raspolažu velikim finansijskim i materijalnim sredstvima, zbog čega su informacije kojima oni raspolažu uvek bile od velikog interesa za javnost.

Teško je naći komparativno rešenje u regionu, a i šire, koje ovu kategoriju subjekata izuzima od kontrole javnosti. Takođe je teško naći valjane argumente i za predloženo izuzimanje Narodne banke Srbije iz nadležnosti Poverenika, koje je, uz već izuzetih šest organa (Vlada, Narodna skupština, Republičko javno tužilaštvo, Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud i Predsednik Republike) po ocenama stručne javnosti, civilnog sektora i SIGME kao i Poverenika, takođe problematično.

Po oceni SIGME, predloženo rešenje u pogledu državnih preduzeća „nije održivo, suprotno je principima otvorenosti i transparentnosti, uporednom pravu i sužava nivo prava na pristup informacijama“ zbog čega je, kako se navodi u njenim komentarima, potrebno razmotriti mogućnost odustajanja od predloženog rešenja.

Vreme će pokazati da li će aktuelne izmene ZSPI, ako se usvoje, biti više od koristi ili na štetu ostvarivanja prava.

Zaštita podataka o ličnosti u Srbiji

U oblasti zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, situacija sa pravnom regulativom je sasvim drugačija. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (stari ZZPL) iz 2008. u primeni je do 21. avgusta 2019. godine, kada počinje da se primenjuje novi ZZPL koji je stupio na snagu 21. 11. 2018. godine.

Pri donošenju starog ZZPL i njegovim izmenama, propuštena je prilika da se uskladi sa tada važećom evropskom regulativom u oblasti zaštite podataka, Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 95/46/EZ i Konvencijom 108 Saveta Evrope. Veći broj pitanja ostao je neuređen, nepotpuno ili neodgovarajuće regulisan (kao npr. video-nadzor, obrada biometrijskih podataka, primena zakona u odnosu na nove tehnologije itd.). Stoga se u njegovoj primeni dobrim delom oslanjalo na standarde međunarodnog prava i prakse.

U međuvremenu je stupila na snagu nova evropska regulativa o zaštiti podataka, tzv. Opšta uredba, a unapređena je i Konvencija 108, a Republika Srbija se i formalno obavezala na usaglašavanje svojih propisa o zaštiti podataka u procesu pridruživanja EU.

Očekivanja od novog ZZPL su bila velika zbog brojnih izazova u vezi sa primenom prethodnog, ali, nažalost, nova zakonska rešenja ne daju mnogo razloga za optimizam. Čini se da je manji problem nepotpune usklađenosti novog ZZPL sa evropskim zakonodavstvom, budući da on u najvećem delu prepisuje odredbe Opšte uredbe, kombinujući ih sa pravilima tzv. Policijske direktive. Veći je problem neusklađenosti novog ZZPL sa pravnim sistemom Srbije, što ga u pojedinim segmentima čini neprimenljivim.

Zbog navedene strukture, novom ZZPL se može ozbiljno prigovoriti njegova čitljivost i razumljivost, čak i za upućenije u ovu materiju, brojni izuzeci koji ga čine komplikovanim i manje transparentnim, a nije precizirano ni na koje organe se izuzeci odnose, čime se neodređenom krugu organa, odnosno lica, daju velika ovlašćenja za zadiranje u Ustavom zajemčeno pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Ta nepreciznost ostavlja veliki prostor za različito razumevanje i tumačenje.

Veliki broj odredaba je previše uopšten, deskriptivan i nestandardne dužine, bez nužnog nivoa razrade, suprotno metodološkim pravilima domaćeg zakonodavstva, što predstavlja rizik za efikasnu primenu ZZPL.

Suštinski nedostatak novog ZZPL jeste neprilagođenost domaćem pravnom sistemu na štetu zaštite prava. Zakonopisac ističe kao prednost višestruku zaštitu prava, zanemarujući mogućnost da više državnih organa istovremeno raspravlja o istoj pravnoj stvari i da donesu međusobno različite odluke. Ostali su neuređeni pojedini aktuelni vidovi obrade, poput video-nadzora, biometrije i važna pitanja u vezi sa postupkom zaštite prava pred Poverenikom, vršenjem nadzora i dr. Nedostaci novog ZZPL ne mogu doprineti pravnoj sigurnosti i vladavini prava.

Budućnost ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti u Srbiji u dobroj meri će zavisiti od toga da li će nadležni organi iskoristiti priliku da novi ZZPL poprave i otklone brojne nejasnoće pre početka njegove primene, uvažavajući sugestije stručne javnosti, civilnog sektora, Poverenika, kao i mišljenje EU. U protivnom, višegodišnje iskustvo Poverenika u zaštiti podataka govori da će biti mnogo izazova u primeni ovog zakona.