BEOGRAD – Naredna godina biće veoma izazovna kada je reč o bilateralnim odnosima država na Zapadnom Balkanu i ako nema brzog formiranja vlade u Berlinu, nedostajaće značajniji pritisak Evropske unije (EU) i Nemačke kada se govori o otvorenim problemima, ocenjeno je na skupu “Zapadni Balkan : unapređenje saradnje i/ili povratak tenzija”.
O Zapadnom Balkanu se puno piše, mediji van regiona slede stereotipe da nema dobrih vesti sa Balkana, dok mediji u regionu objavljuju i dobre vesti, ali loše preovlađuju zbog razmirica i trzavica političara, ocenila je predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.
Programska koordinatorka Regionalne kancelarije Fondacije Fridrih Ebert u Srbiji i Crnoj Gori Ivana Račić podsetila je da je pre godinu dana sa EPuS objavljena analiza koja je govorila o mogućnoj transformacija EU posle Bregzita.
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović ocenio je da se suštinski ništa nije važno dogodilo u bilateralnim odnosima zemalja regiona, a Berlinski proces, koji je počeo 2014. godine, je u suštinskoj krizi.
Izborni ciklusi na Zapadnom Balkanu su doprineli dodatnom međusobnom razilazenju aktera, rekao je Đukanović i ocenio da su takvi politički igrokazi potrebni političkim elitama.
Sa izuzetkom Makedonije, koja je po formiranju nove vlade, poboljšala odnose sa Tiranom i Bugarskom, nema značajnijeg napreka u bilateralnim odnosima. Izbori u BIH slede i sprovešće se u lošem okruženju, smatra Đukanović.
Ova šekspirijanska završnica u Tribunalu ne ostavlja uporište nadanju da će BIH poboljšati odnose sa susedima, pre svega Hrvatskom i verovatno će biti instrumentalizacije današnje presude liderima Herceg-Bosne, dodao je on.
Đukanović je uveren da će izbore u BIH sačekati i najavljeno rešavanje granice sa Srbijom, a mogući su i izboru u Hrvatskoj.
Ključna činjenica u regionu ove godine je da je Crna Gora postala članica NATO čime je bezbednosna arhitektura ojačana i zaokružena je jadranska dimenzija proširenja Alijanse.
Đukanović je rekao da tokom predsedničkih izbora u Srbiji region nije bio dominantna tema, ali je isticana na svakodnevnom nivou, dok je u Albaniji tokom kampanje bilo reči o takozvanoj “velikoj Albaniji”, ali je došlo do promene posle forimranja nove vlade Edija Rame.
On je ponovio da će sledeću godinu obeležiti izbori u BIH, u Srbiji za sada nema odluke o njihovom raspisivanju, jer bi to moglo da odloži neka pitanja, pre svega normalizaciju odnosa sa Prištinom. Naredna godina biće veoma problematična kada je reč o bilateralnom odnosima i ako nema brzog formiranja vlasti u Berlinu, neće biti značajnijeg pritiska EU i Nemačke kada se govori o otvorenim problemima, rekao je Đukanović.
Predsednik Upravnog odbora Instituta alternativa Stevo Muk rekao je da je slika u Crnoj Gori idealizovana i gledana u regionalnom kontekstu država nije opterećena teškim iskustvima, bilateralnim sukobima i problemima.
Mogla je da se posveti razvijanju dobrih odnosa i regionalnoj saradnji, rekao je Muk, ali je napomenuo da je u Crnoj Gori skoro godinu dana u toku bojkot parlamenta zbog interpretacije događaja oko državnog udara ili navodnog državnog udara. Pitanje članstva NATO skinuto je sa dnevnog reda i neće se pojavljivati na narednim izborima, rekao je Muk, a time je skinuto sa dnevnog reda i pitanje ruskog uticaja.
Za Crnu Goru je pitanje borbe protiv korupcije i kriminala u procesu evropskih integracija stavljeno kao prioritet, ali institucije koje su nadležna za ta pitanja nisu dobile poverenje javnosti i skoro polovina građana smatra da je Specijalno drzavno tužilastvo pristrasno i selektivno radi posao, napomenuo je on.
Bivša ambasadorka i predstavnica Srbije pri OEBS Branka Latinović rekla je da nema trke u naoružanju u Evropi onakvo kako poznajemo iz Hladnog rata, govoreći o temi bezbednosti – “Izgradnja poverenja ili trka u naoružanju”.
Prošle godine OEBS je obeležio 20 godina od Lisabonskog dokumenta o kontroli naoružanja, a EU je pledirala za nove pregvore u cilju modernizacije tog sporazuma.
Moje mišljenje je da u regionu ne postoje uslovi za trku u naoružanju, rekla je ona. Sam Dejtonski sporazum ima izvanrednu arhitekturu o kojoj se malo zna, a koja je projaktovana na način da se obezbedi dugotrajna sigurnost.
Ovo nije mirovni sporazum , već sporazum za mir kao proces, rekla je Latinović. Vi kad slušate hrvatskog ministra odbrane, naseg ministra odbrane, nema potrebe za hvalisanjem, sve se zna ko šta i koliko ima. To neko hvalisanje, koje ima svoje unutrasnji eho, ima i međunarodni eho i kada politička atmosfera nije opimistična u nekim situacijama, takav nam rečnik ne treba, rekla je ona.
Šef Centra za evropske integracije Instituta za demokratiju “Societas civis” u Skoplju Zoran Nečev rekao je da se očekivali da EU ima glavnu ulogu u transformaciji Zapadnog Balkana, ali je taj proces proširenja izgubio zamah i kao drugi akteri pojavljuju se Rusija, Kina, zemlje zaliva.
I da su Junkerova predviđanja tačna neke zemlje su osam godina daleko od članstva u EU, a za region to je dug period i mnogo štošta se može dogoditi. Imajući u vidu jačanje drugih faktora, neko bi rekao da uloga EU u jugoistočnoj Evropi erodira.
Rusija je pojačala svoje odnose sa većinom država, odnosno elitama koji nisu zadovoljni mejnstrim politikama evropskih integracija. Njen uticaj je posebno jak u Srbiji, u zemlji koja ne traži članstvo u NATO, rekao je Nečev i istakao da je danas objavljeno da je Brajan Hojt Ji je novi ambasador SAD u Skoplju, poznat po tome što je Srbiji poručio da ne može da sedi na dve stolice.
Većina kineskih investicija dolazi u Makedoniju, Srbiju, BIH, odnosno u Republiku Srpsku i Albaniju, dok je Kosovo isključeno, rekao je on.