BEOGRAD – Proširenje trenutno nije prioritet za Evropsku uniju, ali to ne znači da zemlje regiona nemaju evropsku perspektivu, zaključak je konferencije “Pregovori sa EU: Novi kontekst”.
Koliko se proces pregovora promenio od kada su o članstvu pregovarale Slovenija, Češka ili Litvanija i kako zemlje Zapadnog Balkana treba da se izbore sa svim izazovima koji ih očekuje na putu ka Briselu, bila je tema konferencije “Pregovori sa EU: Novi kontekst” koju je organizovao Pregovarački tim Srbije i glavna pregovaračica Tanja Miščević.
Srbija ne treba da žuri za završetkom pregovora sa EU, jer ono što je najvažnije jeste to kakva će Srbija biti na kraju ovog procesa, smatra bivši pregovarač Češke Pavel Telička.
“Tokom ovih godina vi formirate buduću poziciju Srbije kao članice EU. Proces traje i okončaće se pozitivno, a jako je bitno da pronađete model koji najbolje odgovara vašoj državi”, kaže Telička i dodaje da Srbija pregovore sigurno ne može završiti do 2019. godine.
Upozorava i da se proširenje ne kotira visoko na agendi EU, ali da to ne treba da obeshrabri.
“Svako usporavanje ide na uštrb vaših interesa. Morate pokazati da je Srbija privržena evropskim integracijama i da ste uspeli da rešite bitna pitanja, da ste uskladili zakonodavstvo, da ste vodili pregovore u interesu svih, da ste dali svoj doprinos”, smatra Telička.
Naglašava i da se mora obezbediti konsenzus unutar društva, a da osetljiva i najteža politička pitanja treba rešavati što pre, jer će u suprotnom podrška javnosti evropskim integracijama opadati.
Sa tim je saglasan i bivši slovenački pregovarač Janez Potočnik, koji kaže da je i Slovenija na putu ka EU morala da reši sporove sa Italijom i Austrijom.
“Imate više snage i onih koji vas podržavaju nego što mislite. Zajedno smo sa vama, bili smo na tom putu, znamo kako se osećate, da niste uvek zadovoljni. Nekada imate utisak da vas članice teraju da postignete neke nagodbe koje nisu poštene, ali u vašem interesu je da te stvari rešavate što pre”, tvrdi Potočnik.
Objašnjava da je osnovna razlika što je, u to vreme, proširenje bilo osnovni moto EU.
“Bilo je dovoljno da obećamo da ćemo nešto ispuniti. Mnoga od tih obećanja nisu ispunjena u praksi i zato danas imate toliko provera. To nije loše, iako iziskuje više vremena”, kaže Potočnik i dodaje da bi EU trebalo konkretnim akcijama, a ne samo deklarativnim izjavama da podrži ovaj region.
Da je danas neuporedivo teže pregovarati smatra i nekadašnji savetnik litvanskog pregovarača Andreas Kundrotas.
“Bila je dobra klima za pregovore. Da su tada važila ovakva pravila, ne verujem da bi Litvanija bila tako uspešna”, tvrdi Kundrotas i naglašava da je u procesu pregovora važno imati prijatelje i zemlje koje vam pomažu.
Naglašava i da Srbiji niko ne može pomoći ukoliko se ne pripremi dobro.
“Spremite se, ne gubite vreme, iskoristite svaki projekat koji finansira EU, to je veoma vazno. Litvanija je to ozbiljno shvatila”, poručuje Kundrotas.
Konferenciji su prisustvovali i predstavnici iz Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine. Oni su saglasni u jednom – Zapadni Balkan ne može ostati crna rupa u Evropi i potrebno je snažnije lobirati u Briselu da se ovaj region ponovo nađe na vrhu agende Evropske unije.
“To što smo poslednji, kao region, ne znači da treba da se pomirimo sa tim i da postanemo enklava. To što nismo na agendi, treba da nam probudi inat i da pokažemo zašto je važno da ostanemo na radaru Evropske unije”, smatra šefica Pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević.