Zapadni Balkan – Ubrzanje motora rasta i prosperiteta

Sedište Svetske banke; Foto: Flickr / Svetska banka

BEOGRAD – Zemljama zapadnog Balkana biće potrebno šest decenija da dostignu nivo dohotka Evropske unije (EU) ako njihov privredni rast nastavi da se kreće stopama ostvarenim između 1995. i 2015. godine, navodi se u najnovijem izveštaju Svetske banke koji je danas predstavljen u Beču.

U saopštenju Svetske banke piše da izveštaj „Zapadni Balkan: ubrzanje motora rasta i prosperiteta“ razmatra kako šest zemalja Zapadnog Balkana – Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, bivša jugoslovenska Republika Makedonija i Srbija – mogu da ubrzaju privredni rast i da brže dostignu nivo dohodaka u EU.

„Poslednjih godina zemlje zapadnog Balkana napredovale su u reformi javnih finansija i regenerisanju privrednog rasta, ali njihovi građani možda još ne osećaju koristi od toga“, rekla je direktorka Svetske banke za zapadni Balkan Linda Van Gelder.

Ona je rekla da „usredsređenost na strukturne reforme može ubrzati privredni rast i poboljšati život ljudi tako da dostigne nivo standarda u EU“. Reforme i makroekonomska stabilnost mogu da pomognu ovim zemljama da godišnje imaju rast oko pet odsto, što bi im omogućilo da dostignu standard EU za dve, umesto šest decenija, navodi se u izveštaju.

Privredni rast u zemljama zapadnog Balkana pre 2008. godine u proseku je bio pet do šest odsto godišnje i bio je viši od onog u zemljama EU i u svetu. Nakon finansijske krize taj rast se prepolovio i zaustavio je hvatanje koraka sa životnim standardom u zemljama EU, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Zato je njima potreban novi model rasta zasnovan na većoj produktivnosti i investicijama, većem izvozu i većem učešću privatnog sektora u privredi.

„Privredni rast koji je ostvarivan pre finansijske krize dokaz je potencijala koji imaju zemlje zapadnog Balkana“ rekao je na početku predstavljanja studije direktor odeljenja za ekonomsku politiku, finansijska tržišta i carine u Ministarstvu finansija Austrije Harald Vajglajn.

On je rekao da je „sada najvažnije da se kao prioritet primene mere koje će podstaći privatne investicije, koje će ojačati regionalnu saradnju i otvarati nova radna mesta“.

Veći izvoz, veće investicije i veća zaposlenost su prioritet za sve kreatore ekonomske politike, navodi se u izveštaju. Bolja ekonomska saradnja u regionu će povećati učešće izvoza u BDP, a izvoz mora da se udvostruči kako bi se dostigle manje zemlje koje su već članice EU.

Učešće privatnog sektora u privredama zemalja u kojima državni još uvek vodi glavnu reč u privredi takođe mora da dobije značajniju ulogu. Niska i sporo rastuća produktivnost u zemljama zapadnog Balkana zahteva poboljšanje uslova poslovanja kako bi se privukli privatni investitori i povećao broj privatni firmi.

Nezaposlenost je u ovom regionu skoro dvostruko veća nego u drugim malim zemljama u tranziciji koje su sada članice EU. Polovina stanovništva sposobnog za rad traži posao, a četvrtina ne može da ga nađe.

Zato je ključ u obezbeđenju da što više ljudi učestvuje na tržištu rada. To se može postići tako što će se otkloniti uzroci koji ljude odvraćaju od rada s tim da se istovremeno uklone prepreke za zapošljavanje sa kojima se suočavaju stariji, mladi, žene i manjine, piše u saopštenju.