Image default
Izdvojeno Mišljenja

Zaštita podataka o ličnosti @40: Slobode i prava u digitalnoj eri

U januaru su branitelji ljudskih prava širom sveta obeležili 40. godišnjicu Konvencije Saveta Evrope o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka – poznate kao „Konvencija 108“. Ova konvencija je i dalje jedini pravno obavezujući multilateralni instrument o zaštiti privatnosti i podataka o ličnosti. Otvorena je za pristupanje svim državama na svetu. Već je okupila 55 država na četiri kontinenta. Još 20 zemalja učestvuje u njenom radu. Konvencijom su obezbeđeni stubovi za rad Evropske unije u ovoj oblasti, uključujući Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR) iz 2018. godine.

Kada je 28. januara 1981. godine Konvencija 108 otvorena za potpisivanje, Microsoft (Majkrosoft) i Apple (Epl) su bili samo nekoliko godina stara startap preduzeća. Preostale tri od pet velikih IT kompanija osnovane su decenijama kasnije: Amazon 1994. godine, Google (Gugl) 1998. i Facebook (Fejsbuk) 2004. godine. Zajedno, one neumitno oblikuju naše živote, a mi ne možemo izbeći da ih „hranimo“ svojim ličnim podacima. Zbog toga je moto Saveta Evrope za ovogodišnji Dan zaštite podataka o ličnosti bio „Očuvanje prava na zaštitu podataka o ličnosti u digitalnom okruženju“. Potrebno je da nastavimo da gradimo na temeljima inovativnog ugovora koji su države članice Saveta Evrope potpisale pre 40 godina.

Već četrdeset godina, Konvencijom 108, Savet Evrope utire put za brojne međunarodne, regionalne i nacionalne zakone o privatnosti i zaštiti podataka, olakšavajući protok podataka preko nacionalnih i regionalnih granica i pružajući podršku za poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući integritet i dostojanstvo ličnosti.

Danas je potrebno da naša demokratska društva, s obzirom na njihovu digitalizaciju koja se odvija eksponencijalnom brzinom, kao i na intenziviranje i globalizaciju obrade podataka i njihovih tokova, modernizuju sistem kojim se licima pruža zaštita u odnosu na obradu ličnih podataka.

To zahteva međunarodnu saradnju između organa nadležnih za zaštitu podataka, čak, ili tačnije – naročito,  u vanrednim situacijama. Protokol uz Konvenciju 108 zaključen je i otvoren za potpisivanje 2018. godine. Modernizovana Konvencija bi, prema našem mišljenju, kao i prema mišljenju stručnjaka iz čitavog sveta, trebalo da postane međunarodni i široko prihvaćeni referentni standard sa globalnim delokrugom zaštite privatnosti i podataka u digitalno doba.

Takav jedan zajednički standard pomoći će da se olakša prekogranični protok ličnih podataka, uz istovremeno garantovanje odgovarajućeg nivoa zaštite i pružanje podrške za bolju regulatornu saradnju na međunarodnom nivou. Važno je obezbediti zajednički pravni prostor prikladan za digitalno doba, kako bi se očuvala važnost zaštite podataka o ličnosti u decenijama koje dolaze. Sada je trenutak da države potvrde ovaj protokol kako bi modernizovana Konvencija mogla što pre da stupi na snagu. Do danas je to učinilo samo jedanaest zemalja, uključujući i Srbiju.

Vidimo da je od 1981. godine došlo do brzih tehnoloških inovacija. Tokom poslednjih godina najpopularniji novi izumi kad je reč o podacima, pametni telefon i društvene mreže, pored toga što su korisnicima doneli ogromne prednosti i mogućnosti u smislu pristupa informacijama, načina na koji provode slobodno vreme i obavljaju poslove, takođe su doveli do brojnih zloupotreba naših demokratskih vrednosti i ljudskih prava. Njihovi neželjeni efekti, kao što su izazivanje informacionih poremećaja od strane moćnih monopola i kapitalizam nadziranja, dokumentovani brojnim istraživanjima, postali su očigledni.

Pojava veštačke inteligencije ubrzala je izlaganje naših demokratija većim rizicima. U nedavnoj studiji čiju je izradu naručio Savet Evrope analizirani su potencijalni negativni uticaji na ljude i društvo: diskriminacija, pojava društva nadzora, slabljenje ljudskog samoodređujućeg delovanja, distorzija informacija, mešanje u izbore, digitalna isključenost i potencijalno štetna ekonomija pažnje, samo su neki od konkretnih razloga za zabrinutost koje ljudi ističu.

U svetlu navedenog, 28. januara 2021. godine, Savetodavni komitet Konvencije 108 izdao je skup smernica kojima se poziva na strogo regulisanje tehnologija za prepoznavanje lica kako bi se odgovorilo na rizike koje one predstavljaju po ljudska prava, posebno prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.

U isto vreme, ima razloga za tehnološki optimizam. Usvajanje digitalnih tehnologija tokom pandemije probudilo je nade u novu eru socijalnog, ekonomskog i ekološkog napretka. Korišćenje medicinskih podataka na delotvoran način pomoći će nam da se suočimo sa sledećim izazovom koji bi se mogao naći pred javnim zdravljem.

Postoji realna mogućnost da nastupi nova era inovacija koja bi mogla da podigne životni standard i pomogne pružajući podršku za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja UN, ukoliko vlade uspostave čvrst regulatorni okvir kojim se omogućava da nove tehnologije podrže ostvarivanje osnovnih prava i sloboda mnogih, a ne malog broja njih. To predstavlja centar diskusije o budućem pravnom okviru za veštačku inteligenciju u  ad hoc Komitetu Saveta Evrope za veštačku inteligenciju (CAHAI).

Da bi se podigao nivo svesti o ovim izuzetno velikim izazovima, Savet Evrope je uveo nagradu Stefano Rodotà. Nagradu za 2021. godinu osvojio je Gabriel Kasper (Gabrijel Kasper) za svoj rad na temu “Analitika ljudskih resursa u privatnopravnim radnim odnosima – predlozi za delotvorniju primenu prava zaštite podataka o ličnosti”. Tema ne može biti aktuelnija i pravovremenija s obzirom na to da Evropa planira oporavak od pandemije koja je naše živote okrenula naglavačke. Zaštita prava i sloboda ljudi putem zaštite podataka o ličnosti zaslužuje da bude u središtu ovih napora.

Povezani članci

EWB SCREENING / Vladimir Međak: Ulazak Srbije u EU 2026. nije moguć, kasnimo u ispunjavanju obaveza

EWB

[EWB intervju] Mekalister: Vladavina prava i osnovna prava predstavljaju prioritet Srbije

Nikola Burazer

Sedmi Beogradski bezbednosni forum od 11 – 13. oktobra

EWB