BEOGRAD – Usvajanje novog Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) Srbije i NATO-a kasni jer nema političke volje za njegovo usvajanje, a u njegovom kreiranju skoro da uopšte nije konsultovano civilno društvo, smatraju Katarina Đokić, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, i Igor Novaković, programski direktor ISAC fonda.
Iako predstavlja jedan od najvažnijih dokumenata u oblasti saradnje Srbije i NATO-a čije se usvajanje očekivalo još početkom ove godine, to se ipak nije desilo. IPAP je najintenzivniji oblik bilateralne saradnje NATO sa zemljama koje nisu na putu ka članstvu u NATO-u.
„IPAP je program čije je elemente Srbija sama izabrala. Sve što je na listi i sve oblasti kojima se bavi, naznačene su da su u interesu Srbije da budu implementirane. Time se ujedno jača poverenje i saradnja i sa NATO, kojim je Srbija okružena, kao i sa njegovim državama članicama“, kaže Novaković za EWB i dodaje da time Srbija ima priliku da produbi svoju saradnju sa ovim savezom, bez namere da postane članica.
Takođe, on smatra da implementacijom IPAP-a Srbija ima priliku da ispuni određene prioritete koje nisu isključivo povezani sa saradnjom sa NATO, već imaju veze i sa procesom evropskih integracija.
Sličnog je mišljenja i Katarina Đokić, koja ističe da za Srbiju IPAP ima dvostruku korist – nastavak saradnje sa NATO i poboljšavanje komunikacije sa misijom KFOR, koja je pod vođstvom NATO-a.
„Većina naših suseda su članice NATO-a i u tom smislu saradnja sa NATO doprinosi jačanju regionalne bezbednosne saradnje i stabilnosti. S druge strane, Srbija ima jasan interes da ima dobru komunikaciju sa misijom KFOR, koja je pod vođstvom NATO. Ovo je prepoznato i u predlogu nove Strategije odbrane“, ističe Đokić.
Ona dalje objašnjava da s obzirom da je IPAP politički dokument koji „izlistava“ prioritete Vlade Srbije u dvogodišnjem periodu, on pruža javnosti sliku o tome kako Vlada Srbije vidi saradnju sa NATO-om.
“S obzirom na to da je Strategija odbrane prilično uopšten dokument, a ostali dokumenti planiranja odbrane označeni stepenom tajnosti, IPAP pruža javnosti sliku o tome šta Vlada želi da postigne u oblasti odbrane i gde vidi prostor za saradnju sa NATO“, kaže Đokić.
Beskonačni proces usvajanja?
Za usvajanje IPAP dokumenta nadležna je Vlada Srbije, a Ministarstvo spoljnih poslova koordinira proces pripreme ovog akcionog plana i prikuplja predloge od drugih državnih organa u vezi sa tim šta bi trebalo da se nađe u njemu, objašnjava Katarina Đokić za EWB.
Februara 2011. godine na sednici Vlade Republike Srbije donet je zaključak o pokretanju procedure za izradu ovog plana, a Prezentacioni dokument usvojen je jula iste godine. Konačno, prvi i jedini (do sada) IPAP Vlada Srbije je usvojila u decembru 2014. godine, a NATO početkom 2015.
Međutim, kako je prvi IPAP ustanovljen na period od dve godine, na inicijativu Vlade Srbije on je produžen i na tekuću 2017. godinu. Od tada do danas više puta se nagađalo o tome kada bi on trebao da bude usvojen i prošlo je deset meseci i javnost o ovoj proceduri gotovo da nije čula ništa.
EWB je poslao upite Ministarstvu spoljnih poslova kako bi više saznao o razlozima kašnjenja, ali do objavljivanja ovog članka nismo dobili odgovore na naša pitanja.
Igor Novaković kao osnovni razlog zbog čega IPAP nije bio usvojen vidi u činjenici da tekući IPAP nije ispunjen u potpunosti.
„Moja je pretpostavka da tekući IPAP nije bio ispunjen do kraja, i da nije bilo smisla da se otpočne novi ciklus bez toga. Ali sama činjenica da je izvesno da će novi ciklus otpočeti je dovoljna, bez obzira na to što je proces usvajanja odlagan“, kaže Novaković za EWB.
Sličnog je mišljenja i Katarina Đokić, s tim što ona misli da ipak nema političke volje da se usvoji plan. Ona ukazuje i na to da je u prethodnom IPAP-u zbog lošeg planiranja, od sedam mera koja se odnose na odbrambenu industriju, ostvarene su samo tri, a to su redovno učestvovanje zvaničnika Ministarstva odbrane na sastancima NATO konferencije nacionalnih direktora za naoružavanje, započet je proces demilitarizacije viška ubojnih sredstava u Tehničkom remontom zavodu (TRZ) Kragujevac koji se finansira iz Poverilačkog fonda NATO, a takođe Srbija je pristupila i NATO sistemu kodifikacije delova naoružavanj i vojne opreme.
„Stoga, samo usvajanje IPAP-a ne garantuje da će Vlada i Ministarstvo odbrane mere iz IPAP-a ozbiljno shvatiti“, zaključuje Đokić.
„Civilno društvo je nedovoljno uključeno“
Oba sagovornika ukazuju da je sada već civilno društvo hronično nedovoljno uključeno u čitav proces usvajanja, a njegova uključenost bi bila jako korisna.
„Civilno društvo je veoma malo konsultovano u ovom procesu, bez obzira da inicijalne namere. U velikoj meri, potencijal za saradnju države i civilnog društva do sada nije iskorišćen u punoj meri, i bilo bi veoma dobro da se unapredi u budućem periodu. Saradnja bi bila veoma korisna naročito u oblasti komunikacije sa javnošću“, smatra Igor Novaković i dodaje da inicijativa treba da potekne iz same Vlade.
Novaković doduše naglašava da u većini slučajeva kada je civilno društvo iniciralo razgovore i javne događaje na ovu temu, predstavnici Vlade su se odazvali.
Oštriji stav ima Katarina Đokić, koja smatra da je kao i u slučaju prethodnog IPAP-a, ceo proces pripreme i usvajanja zatvoren za javnost i uključivanje civilnog društva se uglavnom svodi na učestvovanje predstavnika države u pojedinim debatama koje organizuju same organizacije civilnog društva.
„Nedostaje kvalitetna rasprava o pojedinim merama i njihovom učinku. S obzirom na to da su institucije koje učestvuju u formulisanju i sprovođenju IPAP-a sve zatvorenije za javnost i stručnjacima iz civilnog društva je sve teže da isprate i analiziraju sprovođenje pojedinih politika koje IPAP obuhvata i daju dobre preporuke“, kaže Đokić.
Stoga ona smatra da nije dovoljno da se predstavnici institucija pojavljuju samo na događajima civilnog društva i da se onda kaže da je onda civilno društvo uključeno u procese formulisanja javnih politika.
S obzirom da EWB nije dobio odgovore na svoj upit poslat Ministarstvu spoljnih poslova ostaje samo da se po običaju nagađaju datumi usvajanja što je odavno praksa u Srbiji kada su u pitanju dokumenti iz oblasti odbrane i spoljnih poslova.