BEOGRAD – Izveštaj o trenutnom stanju i napretku Srbije u Poglavljima 23 i 24 Evropska komisija je objavila pre nekoliko dana. Iako ova poglavlja predstavljaju ključ napretka Srbije ka EU, niko od nadležnih institucija građanima nije predstavio izveštaj. Postavlja se pitanje da li Vlada Srbije od građana nešto krije ili evropske integracije nisu prioritet Vlade Srbije.
Srbija mora da osnaži nezavisnost pravosuđa i da uz jaču političku volju uđe u snažnu borbu protiv korupcije, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije koji se odnosi na poglavlja 23 i 24.
Izveštaj je objavljen na sajtu Kancelarije za evropske integracije pre tri dana, iako na samom dokumentu kao datum izdavanja stoji mesec maj 2017. godine. Još zanimljivije je da niko od ljudi iz kabineta ministarke zadužene za evropske integracije ili Kancelarije za evropske integracije ili Pregovaračkog tima ili Vlade Srbije nije javno govorio o ovom dokumentu.
Godinu dana nakon što je Srbija usvojila Akcione planove za ova dva poglavlja, koja za Srbiju u pregovorima sa EU imaju status blokirajućih, što znači da ukoliko Srbija ne ostvari napredak u ovim oblastima, pregovori će biti zaustavljeni ili prekinuti, Evropska komisija napravila je presek stanja onoga što je do sada urađeno.
“U mnogim slučajevima sprovođenje je u ranoj odnosno vrlo ranoj fazi”, navodi se u izveštaju.
Ono što je zanimljivo jeste da Evropska komisija ne konstatuje eksplicitno da li je Srbija ostvarila zadovoljavajući napredak ili ne. Naime, u tekstu izveštaja se samo navodi da je do sada pripremljen veliki broj institucionalnih i zakonodavnih promena, odnosno da su usvojeni brojni pravilnici, strategije i akcioni planovi.
“Kako Srbija bude napredovala, pažnja će se postepeno premeštati na delotvornost reforme procesa zakonodavstva u praksi, kao i na kapacitet institucija zaduženih za sprovođenje vladavine prava, kao i uslovima u kojima one postupaju”, navodi se u izveštaju.
Ova birokratizovana floskula Evropske komisije zapravo znači da je konačno došlo vreme kada će Evropska unija pratiti sprovođenje svega onoga što je usvojeno i da više neće biti važno da li je neki zakon ili pravilnik donet, već da li se on primenjuje. I to je, verovatno, ono što građani Srbije i očekuju od evropskih integracija – suštinsku reformu čitavog društva, nezavisno sudstvo, zaštitu osnovnih i manjinskih prava, kao i borbu protiv korupcije.
Nasuprot tome, do sada je sve to bilo u senci usvajanja gomile pravnih akata, kojima je uspešno stvaran privid napretka u ovim poglavljima. Ako pogledamo samo nekoliko ključnih stvari, odnosno krovnih zakona u ovim oblastima koje je trebalo usvojiti ili izmeniti, jasno je da se sa njima uveliko kasni. Takav stav Vlade svakako otvara pitanje o posvećenosti Srbije procesu evropskih integracija i dostizanju evropskih standarda.
Borba protiv korupcije
U prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija je borbu protiv korupcije označila kao oblast u kojoj nije ostvaren nikakav napredak. Iako se u ovom izveštaju koji se odnosi na Poglavlje 23 ne navodi tako jasno da li je bilo napretka ili ne, ako pogledamo sve ono što se Srbiji zamera, jasno je da u ovoj oblasti i dalje tapkamo u mestu. Iako je borba protiv korupcije bila jedno od obećanja koje je Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku dovelo na vlast, do sada je na to potpuno zaboravljeno. Štaviše, ova vlast radi sve na tome kako bi nezavisna tela koja treba da se bave sprečavanjem korupcije, potpuno marginalizovala.
Tako, na primer, Evropska komisija konstatuje da Vlada ne sarađuje sa Savetom za borbu protiv korupcije i poziva vlast na konstruktivnu saradnju sa ovim državnim telom.
“Članovi Saveta nisu konsultovani o nacrtima zakona koji bi po proceni Saveta potencijalno mogli da utiču na korupciju u Srbiji”, piše u izveštaju.
Vlada bolju saradnju nema ni sa nezavisnim telom, odnosno Agencijom za borbu protiv korupcije. Naime, od decembra 2016. godine Agencija je bez direktora, a s obzirom na to da je mandat četiri člana Upravnog odbora istekao u aprilu ove godine, možemo konstatovati da Agencija radi u vanrednom stanju. Treba napomenuti da je tokom čitave predizborne kampanje, kada je trebalo nadgledati ponašanje političkih partija, Upravni odbor agencije brojao samo dva člana. Još uvek niko na njihova mesta nije imenovan.
“Agencija treba da dobije neophodne alate i političku podršku kao nezavisno telo kako bi u potpunosti ostvarila svoju ulogu u srpskoj politici u oblasti borbe protiv korupcije”, poručuje Evropska komisija i podseća da je nov zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije trebalo da bude usvojen do polovine prošle godine.
Nezavisnost pravosuđa
Oblast koja direktno utiče na kvalitet života građana, pored borbe protiv korupcije, svakako je nezavisno sudstvo. Srbija tu, pre svega, kasni sa izmenama Ustava koje su neophodne kako bi se promenio način izbora sudija i tužilaca i smanjio politički uticaj na njih. Prema Akcionom planu, Srbija je u ovom trenutku trebalo već da ima predlog izmena najvišeg pravnog akta na koji je Venecijanska komisija dala mišljenje i koji je prošao javnu raspravu. Međutim, ništa od toga se još uvek nije dogodilo, te je izvesno da Srbija ovu svoju obavezu neće ispuniti do kraja 2017. godine, kako je to predviđeno.
Kasni se i sa imenovanjem predsednika sudova, na šta se čeka još od septembra 2016. godine.
“Ovo ima negativne posledice na rad pravosudnog sistema”, upozorava Evropska komisija.
S obzirom na to da je izveštaj pisan ranije, tamo se kao problem navodi to što Srbija nema tužioca za ratne zločine. Međutim, sredinom maja Narodna skupština je izabrala Snežanu Stanojković na tu funkciju.
Konstatuje se i da Srbija odbija da Haškom tribunalu izruči troje radikala koji su optuženi za to da su podmićivali svedoke u slučaju Vojislava Šešelja.
Osnovna prava
Iako je prema ispunjenosti Akcionog plana u ovoj oblasti ostvaren najbolji rezultat od 67 odsto, i ovde se kasni sa donošenjem nekih od ključnih zakona. Kada samo pogledamo stanje prava na slobodno izražavanje, medijske slobode ili pravo na besplatnu pravnu pomoć, jasno je da napretka u praksi nema.
“Srbija se i dalje suočava sa velikim izazovima u stvaranju okruženja koje bi pogodovalo pluralističkoj medijskoj sceni. Prijavljivani napadi na novinare i zastrašivanje novinara i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost”, konstatuje Evropska komisija.
Iako se Evropska komisija u svojim izveštajima nikada ne bavi pojedinačnim slučajevima, treba spomenuti najnoviji primer napada na novinare. U danu kada je Aleksandar Vučič položio zakletvu i stupio na dužnost predsednika Srbije, pripadnici obezbeđenja Srpske napredne stranke napali su novinarku Danasa i druge predstavnike medija.
Pored lošeg stanja u medijima, problem je i što Srbija već više od godinu i po dana kasni sa usvajanjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, zbog čega je jedina evropska država koja još uvek nije pravno regulisala ovu oblast.
Evropska komisija podseća i da postoji kašnjenje u štampanju udžbenika na jezicima nacionalnih manjina. Podsetimo, kako bi otvorila i zatvorila poglavlje 26 koje se odnosi na obrazovanje i kulturu, Srbija je u decembru prošle godine sa Hrvatskom potpisala sporazum kojim se rešava pitanje udžbenika na hrvatskom jeziku.
“Do februara 2017. godine, od planiranih 100 naslova, štampano je 24, dok su 33 u procedure davanja saglasnosti i biće odmah nakon toga pušteni u postupak štampanja”, kaže se u izveštaju.
Srbija šalje netačne podatke?
Izveštaj Evropske komisije je sačinjen na osnovu podataka koje je dostavila Srbija, ali i druge međunarodne organizacije i predstavnici civilnog društva. Treba napomenuti da su predstavnici civilnog sektora već nekoliko puta upozoravali da podaci koje država šalje u Brisel nisu uvek tačni.
Glavna pregovaračica Srbije Tanja Miščević ranije je odbacila ove tvrdnje i rekla da ne postoji mogućnost da podaci budu “fingirani”, jer Brisel podatke traži i od nevladinog sektora i drugih relevantnih međunarodnih aktera.
Ono što baca senku, a na šta i Evropska komisija u ovom izveštaju ukazuje, jeste činjenica da Srbija za neke aktivnosti Briselu uopšte ne dostavlja podatke. To se dogodilo u 3 odsto slučajeva.
“Srbija treba da poveća pažnju i napore radi pribavljanja adekvatnih i pouzdanih statističkih podataka u svim oblastima”, opominje Brisel.