Članice Nacionalnog konventa za EU iz radne grupe za Poglavlje 23 Pravosuđe i osnovna prava, kao i brojne organizacije civilnog društva pozvale su Ministarstvo pravde da povuče objavljeni radni tekst amandmana na Ustav. Razlog prvenstveno leži u tome da predložene izmene neće dovesti do stvaranja uslova za jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaca, kao i da su sami amandmani nepopravljivi i da se moraju izraditi novi.
Ovaj stav podržavaju kako brojne strukovne organizacije i organizacije civilnog društva tako i veliki broj profesora ustavnog prava, učesnika nedavno održanog javnog slušanja o predloženim amandmanima.
Umesto da menjaju sadašnja loša rešenja u Ustavu, objavljeni amandmani predstavljaju korak unazad i omogućiće znatno veći i direktniji uticaj vlade i političkih stranaka na rad sudova i tužilaštva.
Ovo je najvidljivije u odredbama koje regulišu pitanje sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca (DVT). Prema predlogu amandmana Visoki savet sudstva (VSS), koji bira i razrešava sudije, će činiti 10 članova od čega pet sudija (koje biraju same sudije) i pet nesudija koje bira Narodna skupština iz redova „istaknutih pravnika“, ne definišući ko se smatra „istaknutim pravnikom“, a što može biti bilo ko uključujući i npr Ministra pravde. Predsednik VSS sam bira predsednika iz redova nesudija. Visoki savet sudstva donosi odluke glasovima najmanje šest članova saveta ili glasovima najmanje pet članova saveta među kojima je i glas predsednika Visokog saveta sudstva, na sednici na kojoj je prisutno najmanje sedam članova saveta. Praktično ovo znači da o svim pitanjima od značaja za sud i sudije odlučuju članovi VSS koje je izabrala Narodna skupština, uz uslov da su barem dvoje sudija samo prisutni na sednici. Ovim se kontrola sudske Vlasti poverava članovima VSS koje bira Narodna skupština. Prema predlogu amandmana sastav Državnog veća tužilaca će činiti 11 članova od kojih će samo četiri biti zamenici tužilaca koje biraju sami tužioci.
Kao ilustrativni primer loših rešenja može se navesti i činjenica da prvi put u Ustavu Srbije od Sretenjskog ustava iz 1835. godine amandmani ne predviđaju zabranu svakog uticaja na sudiju u vršenju sudijske funkcije.
Zbog toga su strukovna udruženja i organizacije civilnog društva tražile da Vlada Republike Srbije povuče amandmane koje je izradilo Ministarstvo pravde i da uz učešće stručnjaka za ustavno pravo, pripremi novi tekst, poštujući stavove iznete na javnim raspravama tokom 2017 i 2018. godine. Tako bi se stvorili uslovi za kvalitetnu javnu raspravu uz poštovanje svih učesnika, uvažavanje argumenata struke i drugih zainteresovanih da Ustav Republike Srbije postavi temelje nezavisnoj i efikasnoj sudskoj grani vlasti.
Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe ne utiču samo na položaj sudija i tužilaca, nego pre svega građana koji svoja prava ostvaruju pred sudom. Nezavisno pravosuđe, oslobođeno od uticaja izvršne vlasti u interesu je svih građana i privrede, kako u zaštiti osnovnih prava i sloboda, radnih prava, imovine, sigurnosti i brojnih drugih. Takođe potrebno je da se rasprava o najvišem pravnom aktu Republike Srbije pre svega odvija u Narodnoj skupštini, kako bi se obezbedio potreban legitimitet izmenama i da sve političke partije koje u Narodnoj skupštini predstavljaju građane uzmu učešće u raspravi o predlogu amandmana jer promena Ustava predstavlja jedno od najvažnijih pitanja za budući razvoj Srbije i poverenja građana u njene institucije.
Projekat Evropa za mene sprovodi Evropski pokret u Srbiji, a finansira Evropska unija. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Evropske komisije.