Vlada Kosova na čelu sa Aljbinom Kurtijem srušena je 25. marta, nepuna dva meseca od njenog formiranja. Koalicioni partner Kurtijevog Samoopredeljenja, Demokratski savez Kosova (DSK), inicirao je glasanje o nepoverenju vladi nakon što je Kurti smenio ministra unutrašnjih poslova Agima Veljiua iz DSK. Pandemija COVID-19 poslužila je kao pozadina za iskrivljena tumačenja pada kosovske vlade. Naime, do sukoba koalicionih partnera došlo je nakon što je Veljiu – suprotno stavu vlade – podržao ideju kosovskog predsednika Hašima Tačija o uvođenju vanrednog stanja zbog pandemije. Dok je pandemija iskorišćena kao povod, pravi uzrok pada kosovske vlade leži u sukobu Kurtija i Tačija.

Kurtijeva najava borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, ali i insistiranje na drugačijem pristupu dijalogu sa Srbijom, ugrozili su poziciju kosovskog predsednika kojeg je slovenački tink tenk IFIMES opisao kao “simbol političko-kriminalne hobotnice”. S obzirom da nema značajniju podršku biračkog tela, Tači je bio prinuđen da traži spoljne saveznike. Našao ih je u američkoj administraciji, odnosno u specijalnom izaslaniku predsednika Trampa za dijalog Beograda i Prištine, Ričardu Grenelu, ali i u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. I pored toga što se dijalog Kosova i Srbije već duže vreme smatra zvanično obustavljenim, ova trojica političara nastavili su da se sastaju i u tajnosti pregovaraju tzv. konačni sporazum, sa ciljem da on bude potpisan što pre. Kurti im je u tome bio samo prepreka, te je Grenel odlučio da pomogne rušenje tek formirane vlade Kosova. Zašto pad Kurtijeve vlade treba da nas brine?

Razmena teritorija

Jedan od razloga je to što je Kurtijeva vlada (bila) poslednja brana sporazumu “na brzinu” koji pripremaju Vučić, Tači i Grenel. Iako je Grenel zvanično negirao da se u njegovom prisustvu pregovaralo o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, ovo je ideja koju Vučić i Tači guraju još od 2018. godine. Najpre da vidimo zašto razmena teritorija odgovara ovom trojcu i zašto im se žuri. Kao što su mnogi već primetili, Grenelu se žuri da isposluje “istorijski sporazum” između Srbije i Kosova koji bi američkoj javnosti bio predstavljen kao spoljnopolitički uspeh Trampove administracije uoči predsedničkih izbora. Nije isključeno ni da je Grenel motivisan ličnom promocijom i sticanjem kredibiliteta međunarodnog pregovarača. Tači, s druge strane, želi što pre bilo kakav dil koji će mu osigurati zaštitu od krivičnog gonjenja, odnosno sprečiti Specijalno tužilaštvo u Hagu da podigne optužnicu za ratne zločine protiv njega. Trećoj strani, Vučiću, je važno da postigne dogovor koji će uz pomoć kontrolisanih medija moći da predstavi biračkom telu u Srbiji kao svoju pobedu. Razmena teritorija bi ipak nanela manju štetu Vučićevom rejtingu od bezuslovnog priznanja kosovske nezavisnosti.

A zašto je razmena teritorija loša za ostale? Pre svega, ovo kvazirešenje predstavlja poraz ideje o državi kao političkoj zajednici svih njenih građana bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Povlačenje novih državnih granica duž linija “etničkog razgraničenja” učvrstilo bi dominaciju etno-nacionalizma u regionu i normalizovalo opasnu ideju o prirodnosti etnički homogenih zajednica. Drugo, razmena teritorija je teško sprovodiva u praksi bez ogromne ljudske patnje – pre svega onih koji bi se našli sa “pogrešne” strane granice, a takvih je mnogo. Ljudi bi u strahu masovno napuštali svoje domove, a oni koji bi ostali nastavili bi život u segregaciji. Konačno, iscrtavanje novih granica na Balkanu dalo bi legitimitet već postojećim težnjama za stvaranjem novih etnički čistih država. Ovakve težnje su u prošlosti uglavnom završavale u krvi.

Meki državni udar

Drugi razlog zbog kojeg treba da nas brine rušenje kosovske vlade je to što se ovde ustvari radi o početku mekog državnog udara. Ovaj državni udar podržala je Trampova administracija, nakon ne baš uspešnih pokušaja vršenja pritiska na kosovsku vladu. Kada je Kurti krajem februara najavio postepeno ukidanje taksi na robu iz Srbije i uspostavljanje reciprociteta u međusobnim odnosima Kosova i Srbije, Grenel je zapretio obustavom američke finansijske pomoći Kosovu, pa čak i povlačenjem američkih trupa, ukoliko takse ne budu uklonjene odmah i bezuslovno. Do ove upadljivo neproporcionalne sankcije na kraju nije došlo jer je u međuvremenu izbila kriza izazvana pandemijom COVID-19 koja je – kako Tačiju, tako i Grenelu – došla kao poručena.

Neslaganje oko upravljanja krizom poslužilo je kao zgodan povod za rušenje Kurtijeve vlade. Koalicionom partneru u vladi, DSK, nije trebalo mnogo da pređe na Tačijevu stranu. Ovaj prelet treba sagledati u svetlu činjenice da borba protiv korupcije koju je najavio kosovski premijer ne predstavlja problem samo za Tačija, već i za partijsku elitu DSK. Padom kosovske vlade, svaka od strana koja je učestvovala u državnom udaru dobila je nešto – Grenel raščišćen put ka tzv. sveobuhvatnom sporazumu između Beograda i Prištine, Tači šansu da se potpisivanjem sporazuma predstavi kao mirotvorac i tako izbegne optužnicu za ratne zločine, a rukovodstvo DSK zaštitu od anti-korupcijskih mera i potencijalnih sudskih procesa. Ne treba zaboraviti ni da padom kosovske vlade dobija i Aleksandar Vučić kojem nikako ne bi odgovaralo da mora da pregovara sa Kurtijem.

Kosovski predsednik je 22. aprila zvanično ponudio mandat za formiranje nove vlade bilo kojoj partiji koja obezbedi parlamentarnu većinu, nakon što Samoopredeljenje nije predložilo novog mandatara zahtevajući prevremene izbore odmah po završetku pandemije. Mnogi ističu da je ovaj Tačijev potez neustavan, jer Ustav Kosova ne propisuje nikakav rok u kom najveća partija mora da predloži mandatara. Za to vreme, podrška građana Kosova Samoopredeljenju raste: nakon parlamentarnih izbora u oktobru 2019. godine na kojima je Kurtijeva partija bila prvoplasirana osvojivši nešto više od 26 odsto glasova, najnovije ankete govore da se rejting Samoopredeljenja popeo na preko 50 odsto. Važno je pomenuti i to da je Vjosa Osmani, predsednica kosovskog parlamenta koja je predvodila drugoplasirani DSK na prethodnim izborima, bila protiv glasanja o nepoverenju vladi tokom pandemije i protiv formiranja nove vlade u kojoj bi DSK bio u koaliciji sa partijama takozvanog “ratnog krila” (PDK, AAK i NISMA). I pored svega toga, Tači i Grenel nastoje da državni udar predstave kao pobedu demokratije, ističući legitimitet buduće vlade bez Samoopredeljenja. Ovakvo redefinisanje demokratskog legitimiteta i odvajanje pojma demokratije od volje naroda opasno je ne samo u kosovskom kontekstu nego i šire.

Kraj Evropske unije na Balkanu?

Treća stvar koja bi trebalo da nas zabrine je reakcija Evropske unije na dešavanja na Kosovu ili, možda bolje rečeno, odsustvo reakcije. Iako su neki evropski zvaničnici izrazili podršku postepenom ukadanju taksi i usprotivili se glasanju o nepoverenju kosovskoj vladi u sred pandemije, Evropska unija se pokazala nespremnom – ili nevoljnom – da spreči rušenje vlade Kosova. Ostaje da vidimo da li će uspeti da spreči sporazum o razmeni teritorija. Istini za volju, ideja o prekrajanju granica se pojavila u okviru Briselskog dijaloga Beograda i Prištine, što nam govori da Evropska unija nije imuna na ovakva rešenja. Dosadašnji dijalog pod okriljem Evropske unije nije dao očekivane rezultate i postao je jedan od izvora nezadovoljstva građana – kako na Kosovu, tako i u Srbiji.

Zašto onda nezainteresovanost Evropske unije za Balkan treba da nas brine? Pre svega zato što povlačenje Evropske unije otvara prostor za druge, potencijalno veoma opasne spoljne uticaje – o čemu govore i skorašnja dešavanja na Kosovu razmatrana u ovom tekstu. Drugo, i pored nespornih strukturnih problema sa kojima je suočena već godinama, Evropska unija i dalje ima potencijal da kroz temeljnu i radikalnu reformu postane istinska zajednica naroda. Važno je da Balkan ne bude ostavljen po strani. Jedan deo te reforme bi trebalo da bude i ponovno angažovanje Evropske unije u dijalogu između Srbije i Kosova, zasnovano na drugačijim principima i orijentisano ka dobrobiti građana umesto političkih elita.

Ovaj op-ed je deo serije analiza Beogradskog centra za bezbednosnu politiku “Srbija u doba korona virusa”.