fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Zastoj u dijalogu Beograda i Prištine neće se brzo rešiti

Sastanak delegacija Srbije i Kosova sa predstavnicima EU; Foto: Tviter

Izjava visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja da je sporazum Beograda i Prištine, ukoliko obe strane budu konstruktivne, pitanje meseci, a ne godina, data prošlog oktobra, sada izgleda kao daleka prošlost. Nakon dva sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija, dijalog je u zastoju, a nema mnogo naznaka da će on biti brzo prevaziđen, ocenjuju stručnjaci.

Oba sastanka Vučića i Kurtija – 15. juna i 19. jula – protekla su uz sličnu dramaturgiju. Srpska strana je na centralno mesto, bar kako je saopšteno, stavila neispunjenu obavezu Kosova da formira Zajednicu srpskih opština. Kosovska strana stavila je na sto pitanja trgovine, recipročnog tretmana manjina, ali takođe i najosetljivija politička pitanja – priznanje Kosova od strane Srbije i suočavanje sa prošlošću – prema tumačenju kosovskih vlasti, genocidnom politikom koju su srpske vlasti vodile prema Albancima. Da su mu ove dve teme prioritet, Kurti je potvrdio i u prošlonedeljnom intervjuu za naš portal.

“Vrlo je potrebno stvarno distanciranje, introspekcija i samokritika da bi se pravilno usmerilo ka budućnosti i pomirenjem došlo do rešenja. Ne vidim alternativu međusobnom priznavanju i ne želim da izbegavam kontroverzna pitanja. Nekoliko puta je bilo pokušaja rasprave o tehničkim detaljima prethodnih rundi razgovora, ali mi smo politički lideri… Ali kao lideri ne bismo trebali izbegavati kontroverzne teme i mislim da je ovo nedostatak uzajamnog priznavanja, naime – uzajamno nepriznavanje”, istakao je premijer Kosova.

Posrednici iz Evropske unije, Đuzep Borelj i specijalni predstavnik Miroslav Lajčak, tokom prethodna dva meseca pokušali su da postignu napredak bar oko jedne konkretne teme u okviru dijaloga – pitanja nestalih lica, ali bezuspešno. Sastanci su se završavali uz međusobne optužbe predsednika Srbije i premijera Kosova oko toga ko je kriv za odsustvo napretka. Julski sastanak ostavio je i otvoreno pitanje ko zapravo neće da se obaveže na stabilnost i mir – Vučić je optužio Kurtija da je odbio predlog EU koji je uključivao uzdržavanje od destabilizacije, a Kurti Vučića da je odbio njegov predlog “Deklaracije o miru” ni ne pročitavši ga.

“Sastanak je bio težak i demonstrirao je veoma različite pristupe dve strane normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije”, rekao je posle ovonedeljnog sastanka Miroslav Lajčak, najavljujući jedino da će sastanci vladinih pregovarača da se nastave na mesečnom nivou, dok se novi susret Vučića i Kurtija očekuje u septembru.

Predstojeći izbori dodatna komplikacija

Jedino što, dakle, razlikuje ovaj period normalizacije Kosova i Srbije u odnosu na ćorsokak u periodu između jeseni 2018. i leta 2020. jeste što se neki sastanci ipak odvijaju. I pored toga, dijalog je u zastoju, a teško je predvideti kada i kako bi on mogao da se reši.

“Zavisi od dosta faktora, ali mislim da ce ključ biti izbori na Kosovu u oktobru i sledeće godine u aprilu u Srbiji. Dakle, izbori definitivno odlažu dijalog koji bi bio smisleniji. Mislim da bi EU trebala da iskoristi ovo vreme za stvaranje realističnije agende zasnovane na sistemu korak po korak, ali i za stvaranje osnove za suštinsko približavanje strana i relaksaciju situacije”, kaže za naš portal Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednsne poslove – ISAC fonda.

Dok se u oktobru na Kosovu održavaju redovni lokalni izbori, Srbiju u aprilu čekaju redovni predsednički i, kako je najavljeno, vanredni parlamentarni, nakon delimično bojkotovanih izbora prošle godine. Izborni kalendar i ranije je pravio zastoje u dijalogu, ali trenutni, kako ocenjuje politikolog Ognjen Gogić, nije rezultat samo toga.

“Zastoj u dijalogu će trajati sve dok pristup premijera Kurtija ne doživi kopernikanski obrt, što se po svemu sudeći neće dogoditi tako brzo. Brisel nije ozbiljno shvatio izjave koje je Kurti davao na početku svog mandata da dijalog ne može da se nastavi na način na koji je prethodno vođen. Kurti je svojim pristupom tokom dva susreta sa Vučićem potvrdio da neće dopustiti da se dijalog vodi ukoliko to nije pod njegovim uslovima, i Brisel sada malo šta može da učini da vrati proces na kolosek nakon što mu je dala pozornicu da tako nastupi”, ocenjuje Gogić.

A šta su Kurtijevi uslovi za nastavak procesa normalizacije, može se naslutiti i iz njegovog intervjua za naš portal.

“Jačamo državu Kosovo. Kosovo postaje uspešna priča. A stara taktika salame – šta mi dajete za priznanje koje se nikada neće dogoditi, neće uspeti”, rekao je tad Kurti, dodajući da bi, naravno, više voleo da Srbija prizna Kosovo, ali ako Srbija to ne želi, Kosovo mora da nastavi da živi i bez tog priznanja.

“Bilo bi dobro da nas Srbija prizna, ali ja to neću platiti ni teritorijom Kosova, ni funkcionalnošću naše države”, podvukao je Kurti.

S druge strane, predsednik Vučić nastavlja da naglašava da je njegov cilj u dijalogu kompromis, što je ponovio i u najnovijem intervjuu nemačkom listu Handelsblat. Međutim, i u tom intervjuu, kao i u govoru u Narodnoj skupštini 22. juna, propustio je da precizira šta bi taj kompromis sadržao.

„Kompromisno rešenje je jedino moguće. Kada me pitate šta je to kompromis – ne znam ali svi zajedno do toga moramo da dođemo. Ako ne ostavićemo problem generacijama koje dolaze“, rekao je tad predsednik Srbije.

Sporazum o statusu udaljen, mogući pregovori o konkretnim pitanjima

Za sada je teško videti šta se može dobiti iz ovakvih početnih pozicija. Situaciju dodatno komplikuje i odsustvo vidljive nagrade za postizanje kompromisa u vidu značajnog napretka na putu evropskih integracija, što je ocenjeno i u najskorijoj analizi Evropskog parlamenta na temu normalizacije odnosa, objavljenu u martu.

“Sada se javljaju nove poteškoće, ne samo iz unutrašnje političke situacije u obe zemlje, već i iz rasprave o proširenju unutar same EU. Rasprava u EU pomera se od „zamora od proširenja“ ka dubljem „otporu proširenju“, pojačavajući oštriji stav prema proširenju u nekim državama članicama EU”, navodi se u analizi.

Ovaj dokument takođe je citirao nalaze nekih istraživanja u Srbiji prema kojima preko 80% stanovništva ne bi bilo spremno da prihvati priznanje Kosova čak i ako bi to značilo ubrzani put ka članstvu u EU.

Oba naša sagovornika slažu se da je sporazum o statusu Kosova sada vrlo udaljen i da se pre može očekivati fokus na individualna pitanja, na kojima se radilo od obnavljanja dijaloga prošlog leta.

“Očekujem da će EU staviti na sto ona pitanja oko kojih je postignuta saglasnost u prethodnoj fazi kada je Skender Hiseni bio na čelu kosovskog pregovarackog tima. Dakle, to je pre svega pitanje nestalih i imovine, mada smo videli da je sa zahtevom za smenu (predsednika Komisije za nestala lica) Veljka Odalovića, i nedavnim odbijanjem dozvole ulaska na Kosovo za Odalovića, Kurti i tu stavio klipove u točkove dijaloga. Videćemo da li je to samo zbog izbora, ili suštinsko pitanje”, zaključuje Igor Novaković.

Ognjen Gogić podseća da se tokom prošle godine napominjalo da će seobuhvatni sporazum osim pitanja statusa, političkih i diplomatskih odnosa Beograda i Prištine regulisati i tri konkretne oblasti.

“U pitanju su raseljene osobe, nastala lica i finansijski-imovinski odnosi. Ova tri pitanja su i postavljena na dnevni red da bi se popunio vakum u odsustvu spremnosti strana da razgovaraju o ključnim statusnim pitanjima. Pošto momenat još uvek nije sazreo da se rešava pitanje statusa, verovatno će se tokom sastanaka na ekspertskom nivou nastaviti razgovori o ovim temama, kao i neimplementiranim obavezama iz postojećih sporazuma poput formiranja ZSO i energetike”, kaže Gogić.

U međuvremenu, tenzije između dva društva se povećavaju, između ostalog i zbog slučaja povratnice u Đakovicu Dragice Gašić; aspekti takozvanog Vašingtonskog sporazuma ostaju problematični i za jednu i za drugu stranu; a veća uključenost Sjedinjenih Američkih Država, koju očekuje deo opozicije na Kosovu, očigledno i dalje nije dovoljno velika da pomeri stvari sa mrtve tačke. Miroslavu Lajčaku mandar je produžen do avgusta 2022. a, kako stvari trenutno stoje, ne bi začudilo da usledi još jedno produženje.

Povezani članci

Kvalitet proizvoda u Srbiji: Da li ćemo se ikada izjednačiti sa EU?

Aleksandar Ivković

Javna debata o Izveštaju Evropske komisije – Šansa koja se ne propušta

Sonja Liht

Sedam decenija Šumanove deklaracije

Aleksandar Ivković